Podcast DLZ i Boško Obradović: Kurtijev klizeći start za Dačićev žuti karton

Nova.rs
Sasvim normalni uslovi za snimanje nenormalnog podkasta „Dobar loš zao“: Nenad Kulačin ima upalu pluća, a Marko Vidojković se zbog pretnji nalazi u inostranstvu, što će reći, evo nove epizode!
Sasvim normalni uslovi za snimanje nenormalnog podkasta „Dobar loš zao“: Nenad Kulačin ima upalu pluća, a Marko Vidojković se zbog pretnji nalazi u inostranstvu, što će reći, evo nove epizode!

U prvom delu emisije autori su pokušavali da odgonetnu šta se to dođavola dešavalo u Skupštini prošle nedelje, u kojoj je meri bilo izrežirano i ako jeste, da li se otrglo kontroli. Postavlja se i pitanje ko je kome sufler, Orlić Vučiću ili obrnuto, ali i da li je Palmino podmetanje noge lideru DSS Milošu Jovanoviću značilo diskretni poziv na bunga žurku u skupštinskom veceu.

Gost, poslanički veteran, Boško Obradović, novopečeni deda, pa se posle kraćeg čestitanja prešlo na isleđivanje. Voditelje je zanimalo koliko je ukusno naprednjačko vino, zašto „Boškić“ nije išao na razgovore o planu za KiM, šta trenutno čekamo, kuda idemo, da li uopšte idemo ili stojimo ili idemo u rikverc. Postavljena su i pitanja da li Obradović vidi neko realno rešenje za Kosovo, osim onih na koja Albanci nisu spremni, kao i to da li je akt izdaje prizivati ruske tenkove u Srbiji. Šta je lider Dveri odgovorio, saznajte u emisiji.

U Magarećem kutku moći ćete da vidite kako pijan čovek trepće prvo levim pa desnim okom.

Podcast Snaga uma: Zorana i Jelena Arunović – neverovatna životna priča sestara koje donose medalje

Nova.rs
Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi intiman i snažan razgovor sa dve neverovatne žene, koje su objasnile ne samo suštinu uspeha u sportu i životu, nego i važnosti podrške porodice i svega što sestre mogu jedna drugoj da znače!
Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi intiman i snažan razgovor sa dve neverovatne žene, koje su objasnile ne samo suštinu uspeha u sportu i životu, nego i važnosti podrške porodice i svega što sestre mogu jedna drugoj da znače!

Reprezentativka Srbije u streljaštvu, Zorana Arunović, koja je prva ispunila kvotu za predstojeće Olimpijske igre, u samom je vrhu svog sporta dvanaest godina, a s njom je tokom skoro cele profesionalne karijere njena starija sestra Jelena, koja je njen trener. Zajedno nižu medalje i zajedno se nose sa svim malim i velikim preprekama koje prevazilaze skoro na nedeljnom nivou.

Kako to obično biva sa sestrama, njih dve imaju potpuno različite temperamente, tako da se dopunjuju. U razgovoru sa Miljanom Nešković, Jelena i Zorana Arunović su govorile o tome kako su se povezivale i rasle kao ličnosti i kao sestre kroz sve šta je život na njih i njihovu porodicu bacao, dale su uvid na način na koji razmišljaju izvrsni sportisti, način na koji se odnose prema pobedama i porazima, ali i u tu sestrinsku ljubav koja ih čini tako neverovatnim tandemom i koja je kod njih izuzetno izražena.

Podcast „Život na srpskom“: Paganini o anđelima s Dorćola – „Plačem kad pevam Džejeve pesme“

Nova.rs
Muzičar Željko Stefanović Paganini u podcastu „Život na srpskom“ priča o svom životu, o kafanama, o Džeju, a najviše o Dorćolu.

Željko se priseća kako je već sa 12 godina počeo da svira u kafani – danas ne može bez nje, a na nastupe Paganini benda dolaze i oni koji nikad ranije nisu uživali u kafanskoj muzici.

Muzičar Željko Stefanović Paganini u podcastu „Život na srpskom“ priča o svom životu, o kafanama, o Džeju, a najviše o Dorćolu.

Željko se priseća kako je već sa 12 godina počeo da svira u kafani – danas ne može bez nje, a na nastupe Paganini benda dolaze i oni koji nikad ranije nisu uživali u kafanskoj muzici. Ipak, retki znaju da je jedno vreme živeo u Nici, da se pojavljuje u kutnom filmu Emira Kusturice „Crna mačka, beli mačor“, da je jednom prilikom na sopstvenu odgovornost napustio bolnicu nakon infarkta da bi stigao na nastup.

Otkriva nam zašto je Dorćol tako poseban, ali i za kakve ga sve prilike angažuju po Srbiji, kako izgledaju romske svadbe i koja se pesma najviše traži na sahranama.

Podcast Pitajte Đuru: U Srbiji se pale gume za Božić, to govori na kom nivou je naša ekološka svest

Nova.rs
U poslednjih godinu dana nije sprovedena nijedna mera na smanjenju zagađenja vazduha, jedino što je usvojen akcioni plan.
U poslednjih godinu dana nije sprovedena nijedna mera na smanjenju zagađenja vazduha, jedino što je usvojen akcioni plan. Do 2030. trebalo bi da se prepolovi zagađenje, a za to bi država trebalo da odvoji 2,6 milijardi evra. Zbog posledica zagađenja, u Srbiji godišnje umre 15.000 građana Srbije, ako bi se sproveo akcioni plan broj umrlih bi se smanjio za 2.500 ljudi.

Romska populacija nije deo problema paljenja sekundarnih sirovina, već deo rešenja. Međutim, država neće da se bavi time, već se skriva iza političke osetljivosti tog pitanja. Rešenje je u mašinama tj. granulatorima koje na ekološki način odvajaju bakar iz kablova. Pomenute mašine koštaju 100.000 evra, ali mogu da uposle oko 35 sakupljača sekundarnih sirovina. Postoje i mašine koje koštaju 800 evra, sa kojima se može skidati kablovi bez paljenja.

Mi smo zemlja duboko korupmirana i vrlo je verovatno da se negde u Srbiji spaljuje medicinski otpad iz uvoza, ali tvrdnja da se to dešava noću i da je zbog toga veće zagađenje noću nego danju je pretenciozna. Objašnjenje leži u činjenici da je zagađenje svugde na svetu veće noću jer kada se atmosfera ohladi, zagađenje se slegne u niže slojeve.

Za poplave u Srbiji nisu krivi samo nesavesni pojedinci koji zagađuju reke, kriva je i država koja ih ne kažnjava ili su kazne male, ali i ne ulaže u ekologiju i vodoprivredni sistem.

Gost: Bojan Simišić, Udruženje „Eko straža“

Podcast DLZ i Boris Tadić: Vučić uvodi Kosovo u UN

Nova.rs
Podkast „Dobar loš zao“ ima epizoda i epizoda, ne samo u smislu njihovog broja i kvaliteta, već i onih koje su na ivici nadrealnog.
Podkast „Dobar loš zao“ ima epizoda i epizoda, ne samo u smislu njihovog broja i kvaliteta, već i onih koje su na ivici nadrealnog. E ovo je takva epizoda.

U prvom delu, Nenad Kulačin i Marko Vidojković su pričali puno o Kosovu i nešto malo o tome šta se može pročitati sa usana Novaka Đokovića na upravo završenom Australian Openu.

Za to vreme, pažljivo ih je slušao bivši predsednik Srbije, Boris Tadić, koji je potom seo u fotelju rezervisanu za gosta, kada je otpočeo jedan od najboljih intervjua u istoriji ove emisije. Uz povremeno međusobno zadirkivanje, u drugarskoj atmosferi, Tadić je pričao o Kosovu, iz ugla nekoga ko se za Kosovo borio na sve moguće načine i ko je zbog Kosova verovatno i izgubio vlast. Od ekskluzivnih detalja sa pregovora o statusu pokrajine, na kojima mu je partner bio Vojislav Koštunica, a preko puta zabezeknuti stranci, preko brojnih diplomatskih pokušaja da se spreči proglašenje nezavisnosti Kosova, stiglo se i do današnjeg dana, odnosno Vučića sateranog u ćošak i ucenjenog da što pre potpiše i primeni nemačko-francuski predlog sporazuma između Srbije i Kosova. Tadić, naravno, ima o ovoj temi potpuno drugačije mišljenje i od vas i od nas i od njih, koje će i vas i nas (ne i njih) naterati da dvaput razmislite o tome kako vidite sudbinu pokrajine.

U Magarećem kutku nećete čuti i videti ništa, jer su autori zaključili da je bolje da ga ne bude nego da se ovako važan i dobar intervju prekida.

DLZ, istovremeno na našem portalu i YouTube!

Podcast Snaga uma: Bojana Vunturišević – Deca su mnogo bolji ljudi kad se roditelji sklone

Nova.rs
Nova epizoda podkasta Snaga uma donosi razgovor sa muzičarkom Bojanom Vunturišević!
Nova epizoda podkasta Snaga uma donosi razgovor sa muzičarkom Bojanom Vunturišević! Tema današnje epizode je pravilan odnos prema talentu u različitim fazama života, od detinjstva, do zrelog doba koje je bogato fazama zasisećenja. Kako se talenat prepoznaje? Kako se gaji i osnažuje? Kako ga nekad pritisak uguši? Koja je razlika između mladih ljudi koji svoj talenat nikad nisu istražili do kraja i onih koji su talenat pretvorili u životni poziv? Kao pevačica, autorka muzike koja potpisuje neke od najvećih hitova koji broje milione pregleda za najveće zvezde u regionu, ali i kao pedagoškinja koja radi sa decom u muzičkoj školi, Bojana ima veoma zanimljiv uvid u temu razvoja kreativnosti i talenata, iz različitih uglova. U razgovoru koji je pred vama osvrnula se na svoje detinjstvo, govorila o pravilnom mentorstvu, ulozi porodice na razvojnom putu kreativaca, krizama koje je imala u fazama u kojima je htela da napusti sve, nesigurnostima koje te nikad ne napuste, ali i o radu sa decom.

Podcast „Život na srpskom“: „Niko nije zaboravljen i ničega se ne sećamo“

Nova.rs
Mirjana Drljević, autorka romana „Niko nije zaboravljen i ničega se ne sećamo“, u podcastu „Život na srpskom“ otkriva kako se gradila priča koja je uzburkala duhove Beograda.

„Prolaznici koji su se tog 9. maja 2019. godine zatekli na beogradskom Trgu republike videli su neobičan prizor: tri potpuno nage devojke koje leže nepomično u ograđenom prostoru.

Mirjana Drljević, autorka romana „Niko nije zaboravljen i ničega se ne sećamo“, u podcastu „Život na srpskom“ otkriva kako se gradila priča koja je uzburkala duhove Beograda.

„Prolaznici koji su se tog 9. maja 2019. godine zatekli na beogradskom Trgu republike videli su neobičan prizor: tri potpuno nage devojke koje leže nepomično u ograđenom prostoru. Policija i hitna pomoć su pozvane, a prisutni posmatrači shvataju da pred sobom imaju devojke čiji je nestanak bio glavna tema prethodnih nekoliko dana“ – ta scena nas uvodi u avanturu koja je svakako mnogo više od detektivskog romana, a posvećena je „generaciji X nekadašnje Jugoslavije“.

Zanimljivo je da je „Niko nije zaboravljen i ničega se ne sećamo“ prvi roman Mirjane Drljević i u startu je podigao dosta prašine – priča se o svim nivoima koje dotiče ovaj „novobeogradski noar“ na način koji baš nije uobičajen u domaćoj književnosti, ali i o autorki koja je do juče bila potpuno nepoznata na sceni. Nakon što je ušao u uži krug za NIN-ovu nagradu, interesovanje publike raste, a u podcastu „Život na srpskom“ saznajemo pozadinu cele priče, detalje koje čitanje i razmišljanje o ovom romanu čine još uzbudljivijim.

Podcast „Pitajte Đuru“ – Država bez odgovora na paljenje kancerogenih materijala u romskim naseljima

Nova.rs
Romsko naselje na Čukaričkoj padini je samo jedan od stotine primera kako država ne vodi računa o divljim naseljima na kojima se pale sekundarne sirovine i toleriše svesno ugrožavanje zdravlja stanovništva. 15.000 ljudi u Srbiji umre zbog posledica zagađenog vazduha.
Romsko naselje na Čukaričkoj padini je samo jedan od stotine primera kako država ne vodi računa o divljim naseljima na kojima se pale sekundarne sirovine i toleriše svesno ugrožavanje zdravlja stanovništva. 15.000 ljudi u Srbiji umre zbog posledica zagađenog vazduha.

Ukoliko je vozilo nepropisno parkirano, a ne ometa saobraćaj, vlasnika treba kazniti, ali nije nužno da ga nosite „paukom“. Potrebno je da lokalne samouprave naprave planove prioriteta uklanjanja nepropisno parkiranih vozila. Ukoiko građani smatraju da im je vozilo odneto suprotno zakonu, trebalo bi da ulože žalbu u upravnom postupku, a nakon toga da traže naknadu pretrpljene štete, savetuje Damir Okanović direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja.

4000 stanovnika Ostružnice nemaju pedijatra, te roditelji i deca moraju da putuju do doma zdravlja Umka koji je udaljen 7 kilometara. Nadležni kažu, kriva korona i nedostatak kadra.

Policija toleriše zabranu saobraćaja Vinogradskom ulicom u Beogradu teškim kamionima koji su natovareni opasnim tovarom. Ulica je prepuna rupa i neosvetljena, nigde nema trotoara, pa je pešacima ugrožena bezbednost.

Iako je pasarela preko Obrenovačkog puta sagrađena pre dva meseca, i dalje nije jasno šta se čeka i dokle da bude puštena na korišćenje pešacima.

Bezbednost nekoliko hiljada građana Inđije je ugrožena zbog radova na pruzi Inđija Šid jer nema adekvatnog prelaza za pešake i bicikliste. Ko će odgovarati za projekat nadvožnjaka bez trotoara?

Podcast DLZ i Dejan Ilić: Vođa u sosu od Kosova i Metohije sa pet začina

Nova.rs
Stigla je nova epizoda podkasta „Dobar loš zao“, a u njoj Nenad Kulačin i Marko Vidojković analiziraju koliko je predsedniku toplo u loncu u koji ga je ubacila „kvinta’, pitaju se zašto nije sedeo okrenut leđima inostranim sagovornicima, kad je već izvodio cirkusku tačku sa stolicom, u rebusu su čemu je služila otužna kampanjica ‘Vučičevi vukovi“, a potpuna im je nepoznanica čemu služi Nebojša Čović, međutim, ne i kome.
Stigla je nova epizoda podkasta „Dobar loš zao“, a u njoj Nenad Kulačin i Marko Vidojković analiziraju koliko je predsedniku toplo u loncu u koji ga je ubacila „kvinta’, pitaju se zašto nije sedeo okrenut leđima inostranim sagovornicima, kad je već izvodio cirkusku tačku sa stolicom, u rebusu su čemu je služila otužna kampanjica ‘Vučičevi vukovi“, a potpuna im je nepoznanica čemu služi Nebojša Čović, međutim, ne i kome.

Gost je Dejan Ilić, profesor srpskog jezika i književnosti, vlasnik Fabrike knjiga, kolumnista Pešcanika i višedecenijski borac za demokratiju i ljudska prava tamo gde ih nikad biti neće. Ilić nije među onima koji se naslađuju Vučićevim mukama, pre svega jer sumnja da ih predsednik uopšte ima. Gost nije ni među onima koji potpisivanje sporazuma između i Srbije i Kosova smatraju izdajom, naprotiv, on smatra da se s time kasni dvadeset godina, i to namerno, kako bi banda koja je okupirala Srbiju što duže opstala na vlasti. Ilić je mudro zaključio da, kakva god da je opozicija, drugu nemamo, a u ovoj koju imamo ko zna ko sve radi za režim.

U Magarećem kutku moći ćete da čujete kako Ana Brnabić čak jedan i po put uspešno izgovara istu dugačku reč!

DLZ, istovremeno na našem portalu i YouTube!

Podcast Snaga uma: Jelena Riznić otkrila da proživljava teško proganjanje i da strahuje za život

Nova.rs
Nova epizoda podkasta Snaga uma je pred vama i donosi razgovor sa sociološkinjom i doktorantkinjom Filozofskog fakulteta, članicom Ženske solidarnosti, Jelenom RIzinić.
Nova epizoda podkasta Snaga uma je pred vama i donosi razgovor sa sociološkinjom i doktorantkinjom Filozofskog fakulteta, članicom Ženske solidarnosti, Jelenom RIzinić. Jelena je govorila upravo o snazi uma koja je potrebna ženama da se bore protiv nasilja – govorila o snazi koja je potrebna njoj, ali i o snazi neverovatnih žena, kakvih je puna istorija čovečanstva, koje su se borile za svoja i naša prava. Jelena je objasnila kako osnaživanje i suprotstavljanje nasilju izgleda u praksi, kako izgleda prepoznavanje sopstvenog straha i preuzimanje kontrole nad sopstvenim strahom, ali je govorila i o tome kako zapravo izgleda hrabrost.
Kako je istakla, ona nije najhrabrija kada protestuje protiv „megaeskluzivnog intervjua“ sa osuđenim silovateljem u tabloidu, nego svakog jutra kad reši da izađe iz kuće, jer već duže vreme ima progonitelja koji bi po zakonu do sada već trebalo da bude u zatvoru, ali nije:

„Tužilaštvo ni na koji način ne reaguje. To traje već dugo, već je prekršio zabranu prilaska i već mu po tom osnovu sleduje zatvor, što se nije desilo. Tužilac je rekao da je zaboravio da se bavi tim slučajem i da je dobro da sam ga podsetila, rekao je i da mu nikad nije stiglo psihijatrijsko veštačenje, ali da je nezvanično taj čovek jako nestabilan. Nezvanično i ja sa svojom diplomom mogu da kažem da je taj čovek jako nestabilan. To se dešava od avgusta prošle godine i od tada shvatam da sam najhrabrija ne ni ispred Informera, ne ni ispred policije, nego svakog jutra kada se probudim i odlučim da izađem iz stana i da se ponašam kao da je sve okej. U nekom trenutku sam imala baš grozan period u kom nisam mogla ništa, ni da čitam, ni da pišem, ni da radim. sam shvatila da ne mogu to, jer su to sve stvari koje su povezane sa nečim što je u budućnosti. Ako čitam, čitam zato što ću pisati doktorat nekad u budućnosti, ako nešto istražujem, ako treniram, ako radim, opet to radim za svoju neku dobru budućnost… Ali opet ja ne mogu sto posto da verujem u svoju budućnost u ovom trenutku, ne zato što će me strefiti srčani udar, nego zato što imam konkretnu pretnju čoveka koji je rekao da će me ubiti pištoljem, nabavio pištolj, taj pištolj su mu zaplenili i sad se ne bave time. On je na slobodi i ja sam na slobodi. Ja prosto ne mogu da verujem u svoju budućnost, ali moram da se ponašam kao da će je biti“; rekla je u dahu Jelena Riznić.