Dule Nedeljković preferira bona fide stil pisanja i identičnog govora. Insistira da naziva stvari pravim imenom a takva iskrenost se očekuje i od gostiju u podkastu. U trenutku kada se društvo brendiralo na njihove i naše, postoji Treći svet, koji ne trpi ograničenja i ne govori „mi“ umesto „ja“. Svako kome je govornica nedostupna ili ima iskrenu želju da se ispovedi, dobro došao je.

Moja baka se zadesila kod njene tetka Stane u Gosvordijevoj ulici, odmah pored restorana „Potkovica“ 10. aprila 1941. U od bombi teško stradalom Beogradu, rodila se moja majka. Gde je baba bila šestog nikada mi niko nije rekao. Ljudi potiskuju ružne događaje lepim. I ne mali broj puta razmišljam šta je moja majka radila za vreme rata? Bila je beba, naučila je da hoda i govori u okupaciji, dobila je još jednu sestru 1944. pa još jednu 1946. godine. Znači, živelo se i pod okupacijom. Zgradu u kojoj je rođena još nisu srušili. Ulica još uvek postoji, prolazi kroz nju bus broj 26 koji povezuje Dorćol sa naseljem Braće Jerković. Na pola puta prolazi kroz Dušanovac, naselje koje je nastalo 1920. godine i prvo je potpuno urbanizovano predgrađe koje je činilo kontinuiranu urbanu oblast sa ostatkom grada.

Eh, da se ja ne bih sada pravio mnogo pametan današnju gost u podcastu Treći Svet je: Branimir Bane Gajić, istraživač istorije Beograda i Srbije.