Dule Nedeljković preferira bona fide stil pisanja i identičnog govora. Insistira da naziva stvari pravim imenom a takva iskrenost se očekuje i od gostiju u podkastu. U trenutku kada se društvo brendiralo na njihove i naše, postoji Treći svet, koji ne trpi ograničenja i ne govori „mi“ umesto „ja“. Svako kome je govornica nedostupna ili ima iskrenu želju da se ispovedi, dobro došao je.

Sandra Pajović Fond B92

Nekada davno u našoj domovini bila je aktuelna pesma: Seks, droga, nasilje i strah.Trenutno je samo strah ostao a seks, droga i nasilje su zamenjeni. Sada se peva: zaluđivanje, spinovanje , panika i strah…svako vreme nosi svoje breme. Kada nam je sadašnjost nesnosna mi pobegnemo u prošlost zato što budućnost živimo. Jednoga dana kada se svet vrati u normalu i raščistimo leve i desne govnare iz naših života, kada crknu svi naši dušmani, objaviću i ja roman i biti pisac. A do tada mi ostaje samo da se nadam da će konačno ona magična brojka od 5000 normalnih ljudi sa dignutim čašama multiplicirati i konačno iz sobe preći na ulice. Ja volim moj grad i zemlju svoju. I znam samo jedno: Domovina se brani lepotom i dobrotom…

gost podcasta Treći Svet: Sandra Pajović, koja je sinonim za lepotu i dobrotu

Dule Nedeljković preferira bona fide stil pisanja i identičnog govora. Insistira da naziva stvari pravim imenom a takva iskrenost se očekuje i od gostiju u podkastu. U trenutku kada se društvo brendiralo na njihove i naše, postoji Treći svet, koji ne trpi ograničenja i ne govori „mi“ umesto „ja“. Svako kome je govornica nedostupna ili ima iskrenu želju da se ispovedi, dobro došao je.

Moja baka se zadesila kod njene tetka Stane u Gosvordijevoj ulici, odmah pored restorana „Potkovica“ 10. aprila 1941. U od bombi teško stradalom Beogradu, rodila se moja majka. Gde je baba bila šestog nikada mi niko nije rekao. Ljudi potiskuju ružne događaje lepim. I ne mali broj puta razmišljam šta je moja majka radila za vreme rata? Bila je beba, naučila je da hoda i govori u okupaciji, dobila je još jednu sestru 1944. pa još jednu 1946. godine. Znači, živelo se i pod okupacijom. Zgradu u kojoj je rođena još nisu srušili. Ulica još uvek postoji, prolazi kroz nju bus broj 26 koji povezuje Dorćol sa naseljem Braće Jerković. Na pola puta prolazi kroz Dušanovac, naselje koje je nastalo 1920. godine i prvo je potpuno urbanizovano predgrađe koje je činilo kontinuiranu urbanu oblast sa ostatkom grada.

Eh, da se ja ne bih sada pravio mnogo pametan današnju gost u podcastu Treći Svet je: Branimir Bane Gajić, istraživač istorije Beograda i Srbije.