TREĆI SVET: gost Milan Kamponeski, astrolog | Episode 028

Dule Nedeljković preferira bona fide stil pisanja i identičnog govora. Insistira da naziva stvari pravim imenom a takva iskrenost se očekuje i od gostiju u podkastu. U trenutku kada se društvo brendiralo na njihove i naše, postoji Treći svet, koji ne trpi ograničenja i ne govori „mi“ umesto „ja“. Svako kome je govornica nedostupna ili ima iskrenu želju da se ispovedi, dobro došao je.

Na početku ove nove godine ja nisam spokojan. Nemam problem sa virusom, sa bolešću, sa ekonomskim kolapsom. Preživeli smo svašta. Meni problem predstavlja strah drugih. Strah se u ovo ludo doba širi, baš poput pandemije i manifestuje u vidu najgorih ljudskih poriva i najnižih primalnih strasti. Otuđili smo se jednih od drugih, uveo se izraz socijalna, umesto fizička distanca i u tome niko ne vidi ništa strašno. Postoje među nama ljudi koji bi ti glavu otkinuli ako kažeš bilo šta protiv onoga što nam svakodnevno, već mesecima serviraju na televizijama i u mejnstrim medijima. Ljudi koji te anatemišu samo jer želiš da misliš svojom glavom i odlučuješ svojim razumom. Okruženi smo ljudima koji se toliko panično plaše smrti, da su spremni da ostatak života provedu u izolaciji, i da nikada više ne zagrle bližnjeg svog. Mnogo ljudi slepo i olako prate pravila, komande, direkcije i prihvataju svaki oblik „nove normalnosti“, kao da nikada pre toga ništa drugo nije postojalo. Oni će prvi sutra na komandu da slobodno poubijamo jedni druge da bismo preživeli, ‘ladno zapucati na bližnjeg svoga jer – „tako je rečeno na televiziji i to je dakle sasvim ok“. Taoci smo jebenog, tupavog, naivnog i povodljivog sveta koji ne shvata da SLOBODA NEMA CENU i da jedino umno, duhovno i fizički slobodan čovek može da se izbori sa svakim neprijateljem koji ga ugrožava, bio on globalan ili lokalan. I da samo život koji se živi slobodno vredi živeti. Ali plašim se da smo ipak velike pizde da bi pobedili u toj borbi.

Gost nove epizode podcasta Treći Svet je Milan Kamponeski, astrolog.

Dule Nedeljković preferira bona fide stil pisanja i identičnog govora. Insistira da naziva stvari pravim imenom a takva iskrenost se očekuje i od gostiju u podkastu. U trenutku kada se društvo brendiralo na njihove i naše, postoji Treći svet, koji ne trpi ograničenja i ne govori „mi“ umesto „ja“. Svako kome je govornica nedostupna ili ima iskrenu želju da se ispovedi, dobro došao je.

Pre par godina rekao sam da su ljudi iz moje generacije (plus-minus deset godina) ili poludeli ili umrli ili otišli preko. Ostalo nas je ovde po Beogradu tek za punu šaku jada. Ali pošto je vreme relativno a život apsolutan, najbolje kćeri i najbolji sinovi našeg grada vraćaju se da ovde provedu svoju poznu mladost. Pedesete su nove tridesete, čak i šesdesete su nove tridesete. Teror mladosti koji nam globalizam nameće nekako smo otresli sa svog mokrog krzna. I gazimo opet strojevim korakom kroz svet koji nam nije blagonaklon. Plašim se da ustanem nekom starijem u gradskom prevozu, da me ne optuže da sam rasista ili pedofil. Pitaj boga šta sve ljudima može da padne na pamet. Ali na moju sreću autobusa i tramvaja nema u Beogradu. Zavejao ih sneg, a i mozgovi su nam zavejani. Ali imamo sreće, još par meseci pa će proleće. Predaja nije opcija!

Gost današnje epizode podcasta „Treći Svet“ je gospodin Branko Anđić književnik, prevodilac, novinar, evrobirokrata, svetski putnik