Dule Nedeljković preferira bona fide stil pisanja i identičnog govora. Insistira da naziva stvari pravim imenom a takva iskrenost se očekuje i od gostiju u podkastu. U trenutku kada se društvo brendiralo na njihove i naše, postoji Treći svet, koji ne trpi ograničenja i ne govori „mi“ umesto „ja“. Svako kome je govornica nedostupna ili ima iskrenu želju da se ispovedi, dobro došao je.

Pre par godina rekao sam da su ljudi iz moje generacije (plus-minus deset godina) ili poludeli ili umrli ili otišli preko. Ostalo nas je ovde po Beogradu tek za punu šaku jada. Ali pošto je vreme relativno a život apsolutan, najbolje kćeri i najbolji sinovi našeg grada vraćaju se da ovde provedu svoju poznu mladost. Pedesete su nove tridesete, čak i šesdesete su nove tridesete. Teror mladosti koji nam globalizam nameće nekako smo otresli sa svog mokrog krzna. I gazimo opet strojevim korakom kroz svet koji nam nije blagonaklon. Plašim se da ustanem nekom starijem u gradskom prevozu, da me ne optuže da sam rasista ili pedofil. Pitaj boga šta sve ljudima može da padne na pamet. Ali na moju sreću autobusa i tramvaja nema u Beogradu. Zavejao ih sneg, a i mozgovi su nam zavejani. Ali imamo sreće, još par meseci pa će proleće. Predaja nije opcija!

Gost današnje epizode podcasta „Treći Svet“ je gospodin Branko Anđić književnik, prevodilac, novinar, evrobirokrata, svetski putnik

Dule Nedeljković preferira bona fide stil pisanja i identičnog govora. Insistira da naziva stvari pravim imenom a takva iskrenost se očekuje i od gostiju u podkastu. U trenutku kada se društvo brendiralo na njihove i naše, postoji Treći svet, koji ne trpi ograničenja i ne govori „mi“ umesto „ja“. Svako kome je govornica nedostupna ili ima iskrenu želju da se ispovedi, dobro došao je.

Moj pradeda Ranisav je bio najpoznatiji travar u svom kraju podno Rudnika. Njegovi melemi bili su nadaleko poznati. I kako to biva u ovoj našoj Srbiji njegovi unuci, a moji stričevi, rešili su da se iz jedne kuće po njegovoj smrti (otac im je umro pre dede pa su živeli s njim pod njegovim krovom) odvoje u spostvena domaćinstva. Prilikom raspodele na tavanu je bio sanduk sa pradedinim zapisima koje su strine izvadile iz tog sanduka da popakuju neke druge stvari i onda su te ‘artije bacile i spalile kao višak. Tu su bili svi njegovi recepti za meleme, lekovite trave i napitke koje je sastavljao od plodova prirode. Ja sam prve pare u životu zaradio kada sam kao klinac sa bratom brao pečurke po pradedinom zabranu. Kupio sam od zarade šah i Zvezdin dres. Šuma okružuje sa tri strane ono što se zove moja dedovina. I po toj šumi je pradeda ubirao lekovite travke.

Ja sam letos tamo ubrao struk sremuša. Od mene i previše…

Gost današnjeg podcasta Treći Svet je Momčilo Antonijević, narodni travar.