Tri dana sam proveo slušajući, bez pauze & u krug, delove (ili celu) jednu te istu pesmu iz osamdesetih.
Tri dana, na poslu.
Ipak, nije nam bilo kao junacima genijalnog filma „Late Night Shopping“. Do kraja trećeg dana snimanja kadrova ekipa je zviždukala ili pevušila tu stvar, niko nije poludeo, dobro smo se zabavljali.
To me podsetilo da postoje pesme koje nemaju rok trajanja i koje se nikada neće izlizati.
I dalje se radujem tim pesmama, iako ih znam ’u šum’. Znam koliko traje odjek činele posle prelaza na bubnju, kako je ’obojena’ klavijatura, gde je producent ostavio ’ukras’ u trećem planu i gde je gitaristi ispala trzalica.
Takve pesme sam birao za ovaj miks koji traje 100 minuta. Toliko je moglo da stane na nedostižnu, retku, ’zlatnu’ Maxell High Bias XL II.

A kada je ’mixtape’ – nema priče, jer ko još troši dragoceni prostor na kaseti za najave voditelja 😉

(Cover: iz reklame „Maxell tapes: Break the Sound Barrier“/glumac: Peter Murphy)

Playlista je u komentaru 👇