Razgovarala sam sa Sonjom Trajković, arhitekticom koja trenutno pohađa master studije na UNESCO katedri za kulturnu politiku i menadžment i kako kaže za sebe, studentkinjom demonstratorkom “u penziji”. Sonja je tokom studiranja radila veoma zanimljive projekte, a jedan od njih je i “Ne dam te, Stara” – obnova Doma kulture u selu Dojkinci na Staroj Planini. U ovoj epizodi možete čuti Sonjina iskustva u radu na terenu, kao i način na koji projekat koji se prvo razvijao samo na papiru postaje projekat cele generacije Arhitektonskog fakulteta. Sonja takođe radi u KidHub-u gde se bavi najmlađima i uključivanju njihovog mišljenja o svakodnevnom životu. Učestvovala je i u organizaciji “Dizajnatona”, maratona za mlade koji rešavaju probleme u cilju održivog razvoja. Nakon razgovora o poslu i studiranju, pričala mi je o svom fantastičnom i bajkovitom putovanju u Rekjavik na koje je otišla da volontira, a doživela nešto sasvim drugačije. Šta misli o Islanđanima? Da li reciklira? Šta misli o sebi? Odgovore na ova pitanja možete saznati slušanjem epizode, a nas dve vam svima poručujemo da promena ne dolazi od spolja i pozivamo svakoga od vas da malo po malo menjate svet.

Dizajnerka zvuka: Lidija Mirović
Logo: Veljko Ilić

U novoj epizodi Remarkerovog podkasta „Zadovoljstvo u tekstu“, pod nazivom „Barbike na roštilju“ Biljana Keller i Vladimir Cerić, govore o dva romana koja su se našla u užem i najužem izboru za NIN-ovu nagradu za roman godine: „Pioniri maleni, mi smo morska trava“ Andree Popov Miletć i „Yugoslav“ Ane Vučković.

Oba romana govore o smrti roditelja, Jugoslavije, kao i efektima društvene tranzicije koji se odražavaju na život njihovih porodica i njihovo (produženo) detinjstvo, govore o Jadranu i strahu od smrti.

„Što se uvek kad neko umre, ljubav prema toj osobi može izmeriti vremenom koje protekne do početka razgovora o upražnjenim kvadratima.“ (Popov Miletić)

„Daj mi Jugoslaviju, gde je bilo i posla i zabave, i gde smo sve mogli, daj da ne liči na život.“ (Vučković)

„Dok je deda umirao, ti si otputovala […] Nisu ti javili da ti ne pokvare Rim. Kad si stigla, znala si. Već ste se vi odavno pozdravili.“ (Popov Miletić)

„Sad plaća svako svoje, po slovenački, što se kaže, a mi tada džekovi, platiš turu, pa sledeću tvoj drug Jugoslav, što bi se rodio da mu nije poginula majka u bombardovanju, zvala se Dona ili Belka, ili Bela i Donka.“ (Vučković)

Hvala što komentarišete, šerujete i volite naš podkast, mnogo nam to znači!