Jedna od najlepših priča sa ulice je priča o časopisu „Liceulice“. KUPEK i „Liceulice“ prožeti su na razne načine i to ne samo tako što smo pričali već o svemu u emisiji, već smo zajedno i slavili 100. KUPEK, odnosno 99. izdanje i kad god je to bilo potrebno bili smo tu da damo podršku jednoj sjajnoj ideji koja iskoro doživljava svoje 50. izdanje.

Dovoljan je to bio povod da 224. KUPEK posvetimo našim prijateljima i prijateljicama koji prodaju „Liceulice“, ali i onima koji su pokrenuli priču, poput Branislava Trifunovića, glumca, aktivistu i Dejana Kozića, iz Udruženju za pomoć osobama sa smetnjama u razvoju „Živimo zajedno“, jednog od prvih udruženja koje je prihvatilo „Liceulice“.

Kad pričamo o „Licuulice“ jedna od prvih asocijacija nam je aktivizam, a to je nešto što svakako odlikuje i Baneta Trifunovića pa smo iskoristili priliku da prodivanimo malo i o ulozi umetnosti u društvenom životu i buntu, kao prirodnom stanju.

Najnoviji KUPEK, ujedno je i stari KUPEK. Ovih dana navršila se prva godina bez Predraga Duje Lucića. U to ime odlučili smo se da vam pustimo razgovor sa njim koji je rađen za 71. KUPEK izdanje, prije više od četiri godine, a koji je jednako aktualan i danas, što govori i o njegovoj veličini, ali i o nepomicanju sa mrtve točke. Problemi koji su postojali onda jednaki su, ako ne i gori, i danas.

U ovom KUPEK-u Duje govori o svojim novinarskim počecima, o igri koju je započeo studirajući režiju, a koju je primjenjivao u Feralu, zajedno sa Viktorom i Borom i ostalim novinarima koji su činili Feral jedinim prostorom slobode u vremenu neslobode.

Pa, iako neživ i dalje stoji na toj crti zajedno sa KUPEK-om i svima nama. A stajat će i onda kad KUPEK-a ne bude bilo jer je iza njega ostao neprobojni zid riječi i bujica koja se uliva u nove tokove koji će sutra održavati vatru Ferala i vatru slobode, jer kako Duje kaže, „Feral nikad nije bio katastarska činjenica. Feral je sloboda.“

Prvi KUPEK u 2019. godini KUPEK je koji posvećujemo svim onim borcima za slobodu i pravdu na ulici gde god oni bili, a ima ih sve više i više, ili da kažemo: „Ima nas“ i na taj način dodatno iskoristimo gosta 222. KUPEK-a. A gost je Branko Golubović, Golub, frontmen Goblina koji potpisuju istoimenu pesmu, a koja je bila jedna od himni uličnih protesta tokom devedesetih godina, a kako još nije pronađena adekvatna zamena, ta pesma je i dalje obavezni deo soundtracka. A povod za Golubovo gostovanje je nedavno objavljena knjiga „Izgužvane misli“.
„Izgužvane misli“ je knjiga koja savršeno rasvetlava devedesete i treba poslušati ovaj KUPEK, kao i pročitati knjigu i to najviše zato da vidimo da se devedesete ipak nisu vratile. Bar nisu još. Ukoliko budemo sedeli i ćutke gledali dešavanja oko nas, ne samo da će se vratiti, nego će biti još krvoločnije. Vreme je za bunt, vreme je za punk. Ili za beg. Na vama je.