Zaboravit ćemo. Dozvolit ćemo si da budemo eutanizirani. Dozvolit ćemo si manjak empatije. Dozvolit ćemo da gledamo kolone izbjeglica i mrtvu djecu na europskom kontinentu. Europa, silovana od strane Zeusa, prihvatila je tu činjenicu. Ipak je Zeus bog, pa je i privilegija biti silovana od strane boga. Na kraju, postala je kretskom kraljicom. Ali, nema privilegije u silovanju. Ima samo potčinjavanja. Njemu. I šutnja.
I danas, na toj istoj Kreti, Europa ponovo dolazi u iskušenje. Iskušenje da pokaže humanost prema kolonama izbjeglica.
Za sto godina, reći će Monika, ovo što radimo danas prema tim ljudima će se, nadamo se, gledati kao na genocid. A do tada nam je preostalo puno truda da do tog saznanja dovedemo generacije koje dolaze iza nas. Puno truda i još više razumijevanja i empatije.
Jedna je ovo borba. Zovimo je kako hoćemo ali je to borba za sve nas i za bolje društvo. Započnimo je KUPEK-om sa Monikom.