Nakon osam nedelja, došlo je vreme da se rastajemo – poslednje izdanje podkasta za ovu sezonu zmajevanja. Za sam kraj – šta je bre ovo? Na šta liči ovo finale? Gde su još dve epizode? Zašto se sve svodi na „the season that never was“ i „this season could have been an e-mail“? Između rentovanja, raspravljanja i padanja u belu penu, osvrćemo se na zašto nas (ne) rade vesele esoške avanture Tajlenda Lanistera, kako je Egon nehotice postao opštenarodni favorit, zašto se dođavola Dejmonov karakterni razvoj svodi na Dikensovu „Božićnu bajku“, zašto od svih ljudi Kriston Kol ima najbolju scenu, kakav je ono užas sa Ejmondom i Alisent, kuku lele Alisent, kojom brzinom je serija protraćila dobru volju gledalaca i dosegla nivo poslednjih sezona Gejmotrona, zašto niko ne pominje jebeno mrtvo dete kao da ga nikad nije ni bilo, i sve u svemu, šta je bre ovo. Svideo nam se Šipstiler, doduše, tako da je mantra za ubuduće „gledamo zbog zmajeva“. Na ovu temu se slušamo opet za dve godine (a možda i sledeće godine s Vitezom Sedam Kraljevstava), a dotle, biće prilike da se okupimo i oko nekih boljih uradaka.

P.S. Gledajte „Šoguna“

Pretposlednje izdanje zmajskog podkasta za ovu sezonu je pred vama! Ovog utorka, bistrimo da li je epizoda zaista bila natprosečno dobra ili je hajpovanje ludom radovanje, da li su Crni prestali da smaraju i postali zabavni, da li Renira konačno ispoljava svoje ružnije osobine iz knjige i zašto, kuku nama, serija to prikazuje kao herojštinu, kada ima smisla spojiti dva lika u adaptaciji a kada to ne štima, kako Lord Laris ispada čudotvorna medicinska sestra za rehabilitaciju pacijenata s teškim telesnim povredama, ko je bila Se(j)ra Targarjen i kakve su sve muke prevodilačke, da li smo se jako iznenadili kada su baš Hju Hemer i Ulf izašli k’o pobednici, i zašto zmajevi imaju bolju i dosledniju individualnu karakterizaciju od pola ljudi u seriji, i bivaju neodoljivi čak i kada roštiljaju slučajne prolaznike.