Kupuj, predsedniče, uteruj strah u kosti onima koji Srbiji ne žele dobro, dron-samoubica je za naše oružane snage ono što je respirator bio u borbi protiv korone.

U minulih nedelju dana imali smo dva kolektivna, saborna prećutkivanja, prećutkivanja koja idu najviše na dušu novinara, u oba slučaja su upletene i dve državine miljenice, ili dva njena lica, a to su Sveta matera i Sveta Vojska.

Mali saveti, nikakva korist.

Ako je rad stvorio čoveka, ja ću vala od sebe, radom prekovremenim i neprekidnim, stvoriti natčoveka!

Promuklim glasom mučenice izvestila nas je da niko nije spavao, ni sama predsednica nije trenula, ako sam dobro upamtio, jer sam i sam bio uzrujan dok sam gledao bolnu grimasu i slušao glas koji više nije ni bodar, ni podrugljiv, ni svađalački, nego se s mukom glas probija kroz grlo u kojem se nagomilala vekovna tuga i briga za naše barikadiste, a koji su se spontano podigli protiv klete kurtijevštine.

Ja da sam bio voditelj ne bih nipošto pitao za koga će šef države navijati, jer to nije u vladarskom delokrugu, ne bih suverenu dao priliku da raspiruje ionako raspirenu omrazu i zluradost, predsednik se, ako se tako može reći o predsedniku, raskokodakao kako niko ne može da mu naredi ni da mu zabrani za koga će da navija, neka pišu šta hoće…

U 03:05 umro je naš Maršal u 3:10 pošao je voz za Jumu, a već u 03:15 naš vladar sprečio je Treći balkanski, možda i Prvi evropski rat.

Moja drugarica, Hrvatica, umela je o sebi nekad da izjavi “ja sam žena-pantera”, nije se, ruku na srce, izjašnjavala o boji krzna, ali odakle bi od toliko bogate hrvatske faune odabrala baš to stvorenje da bude druga ona?!

Bilo je gunđanja i u Egiptu, kad su tamošnji crnotravci i robovi zidali piramide, pa ipak su taj škrgut zuba i jauci onih koji su se strmoglavili sa skele utihnuli, a piramide stoje i dan-danas, gorde i večite kao što biće i naš Nacionalni stadion.

Vaše pravo da znate sve prelilo se iz Takovske 10 u odaje “Informera”.