Nema jake države bez jake crkve, rekao bi Likurg da je u njegovom kraljevstvu postojala SPC (Spartanska pravoslavna crkva): možda je naš vladar hteo isto to da kaže, ali ga je ponela njegova stalno napredujuća rečitost.

Slutim da referendumsko pitanje ne bi bilo brzopleto i nepromišljeno, kao na primer: „Želite li da zbog brze zarade, sa kojom vi u vašim malim životima nećete imati ništa, upropastimo pradedovsku zemlju, pradedovski vazduh i naše materinske vodotoke?“

Da Đoković nije posetio Vulina, ministar policije bi s pravom i gorčinom u glasu mogao reći: “Pa čoveče, majstore, brate, bio si kod Vesića, kod Ve-si-ća!”

Marihuana ili Vučić, izaberite sami!

Nadam se da ćemo izgraditi nove kasarne, a voleo bih kad bi se omogućilo i dobrovoljno ponovno služenje vojnog roka, nešto poput revakcinacije, pa ako regrutna komisija nađe da sam sposoban da opet služim u artiljeriji barem tri meseca, ja bih se samomobilisao.

Nije li nužan i štaviše hitan moratorijum na pravljenje novih spomenika?

U nemogućnosti da se predsedniku lično zahvalim za vitamine – kojima bih mogao, da sam malo savremeniji, pratiti i tracking – koji dakle prema meni ovog časa putuju sa Severa, blagodarim na ovaj način za brigu i pohvaljujem izbor vitamina koji će od predsednika verovatno preuzeti i SZO i naša medicina, da sam barem na Fejsbuku, pa bi Vesić mogao da prenese moju poruku predsedniku.

Moj se predsednik razvio u međunarodnog spasitelja, i gle, ima u tome itekako uspeha, kako i ne bi, pa međunarod je lakoveran kao i narod!

Glumci koji nisu igrali u delu prikazanom najdražim gledaocima dovedeni su u neravnopravan položaj – kako oni da iskažu divljenje i zahvalnost za sve što predsednik neprekidno i neumorno čini?

Iako nas od Srpske Nove godine deli još deset meseci, ne verujem da će Izvinjenje istarskim vinogradarima biti nadmašeno.