U novoj epizodi Remarkerovog podkasta „Zadovoljstvo u tekstu“ u epizodi „Zemlja je zla i nikome neće nedostajati“ Vladimir Cerić i Vukoman Stranjančević govore o filmu „Dnevnik Diane Budisavljević“.

Igrana komponenta filma prikazuje zagrebačku porodicu u kojoj bračni par Diana (Alma Prica) i Julije Budisavljević (Igor Samobor) žive ugodnim životom građanske klase. Nakon što nemačke trupe uđu u Zagreb, a ubrzo bude proglašena Nezavisna Država Hrvatska, Diana saznaje od svoje krojačice da se na teritoriji NDH organizuju logori za Jevreje i Srbe, što joj potvrđuje i rođaka Mira (Mirjana Karanović). Na molbu da u Jevrejskoj opštini ostavi prilog za pomoć Srpkinjama i njihovoj deci, saznaje da Jevrejska opština nema ovlašćenja da pomogne pripadnicima druge vere i da je potrebno da sama osnuje organizaciju koja bi se bavila humanitarnim radom, jer Pravoslavcima ne pomaže niko. Ubrzo zatim pokreće Akciju D.B. i počinje da vodi dnevnik, koji otkriva, nakon Dianine smrti, njena unuka.

U svojoj dokumentarnoj komponenti, film prikazuje bivše logoraše, decu koju je svojom nesebičnim radom spasila Diana: Živka Zelenbrza (koji ne zna svoje poreklo), Nadu Vlaisavljević, Zorku Janjanin i Milorada Jandrića. Svi sem Živka vraćaju se u logore u kojima su proveli deo svog detinjstva, gotovo 80 godina kasnije. Svojim ispovestima potvrđuju događaje o kojima govori Dianin dnevnik, njegova filmska adaptacija ali i zastrašujuća arhivska građa koju rediteljka Dana Budisavljević koristi u svom filmu.

Koji je značaj ovog filma danas? Šta poručuje negacionistima? U kakvom svetlu prikazuje heroinu Dianu Budisavljević?

Dizajnerka zvuka: Lidija Mirović

U novoj epizodi „Zadovoljstva u tekstu“ pod nazivom „Nadziranje je kažnjavanje“, Biljana Srbljanović i Vladimir Cerić razgovaraju o novoj mini seriji u BBC produkciji, pod nazivom „The Capture“, koji smo voluntaristički preveli kao „Snimak“ ili „Hvatanje“. Serija je zanimljiva, napeta špijunsko-trilersko-policijsko-politička priča, koja u centar narativa stavlja preispitivanje savremenog fenomena sigurnosnih snimaka i kamera, dovodeći u pitanje najosnovnije razumevanje stvarnosti. Šta je istina, a šta laž, šta je fenomen „deep fake“, kakve ideološke i političke konsekvence ima permanentno nadziranje cele planete, šta je Fuko govorio o tome i kakva je veza Panoptikona u teorijskoj zamisli oca moderne teorije anglosaksonskog prava, Džeremija Bentama sa svim tim, slušajte u našem podcastu. Uz to, Keller ima teorije o tome kako se serija nastavlja od pola, Synth teorije o zelenoj boji garderobe glavne junakinje, a sve zajedno dosta spojlujemo, tako da, ako vam to smeta, a niste još pogledali seriju (koja ima da se nadje), prvo bindzujte 6 sati kvalitetnog BBC programa, pa nam se pridružite, komentarišite, šerujte i lajkujte, mnogo nam znači.

Dizajnerka zvuka: Lidija Mirović

U današnjoj epizodi Remarkerovog podkasta „Zadovoljstvo u tekstu“ pod nazivom „Bilo jednom u Holivudu“ Vladimir Cerić i Vukoman Stranjančević (Vukoman Nemasnage) govore o filmu „Džudi” Ruperta Golda.

Najnoviji holivudski biografski film, u skladu sa savremenim pristupom žanru fokusira se na mali vremenski period u životu holivudske zvezde Džudi Garland (Rene Zelveger). Nimalo neobično, ovaj film se uklapa u tzv. ženski biografski film, koji teoretičar filma Denis Bingam, vidi kao poseban žanr. U ovakvim filmovima, umesto velikih uspeha (koje (naravno) prikazuju muški biografski filmovi), teme su ludilo, histerija, muški pogled, patrijarhat, uspon, pad, rehabilitacija i gašenje.

Džudi se u filmu „ponovo vraća“ na scenu u Londonu, oseća veliki zamor od 45 godina duge karijere, u velikim je finansijskim problemima i u borbi je za starateljstvo, zavisnica je od lekova, ima novu ljubav i novi brak. Poslušajte novu epizodu u kojoj razrešavamo ko treba, a ko ne treba kome da sprema kajganu (Džudi nikom), šta homoseksualci rade u filmu o Džudi Garland (bukvalno ništa) i kakve veze Ejmi Vajnhaus, Rajan Marfi, Suzan Sarandon i Britni Spirs imaju sa Džudi Garland (svakave).

Hvala što slušate, šerujete, komentarišete i volite naš podkast!

Dizajnerka zvuka: Lidija Mirović

U jubilarnom 100. izdanju Remarkerovog podkasta „Zadovoljstvo u tekstu“ u (istoimenoj) epizodi „Zadovoljstvo u tekstu“ koja je snimana u društvu fantastične publike, Biljana Srbljanović i Vladimir Cerić govorili su o filmu „Bol i slava“ i knjizi „Sedma funkcija jezika“.

U najnovijem filmu slavnog španskog reditelja, kroz stalnu sintezu fikcije i autobiografije Salvadora Maloa/Pedra Almodovara (Antonio Banderas) prikazuju se ljubav, kajanje i bol. Odjeci ranijih filmova: majka (Penelepe Krus i Hulieta Serano), katolička škola, život u provinciji, seksualnost, droga, pokidani međuljudski odnosi… smešteni su u paletu toplih boja, besprekornu kompoziciju slike i muziku 60-ih na zreo i veoma intiman način.

Detektivski roman Lorana Binea počinje ubistvom Rolana Barta! Glavni likovi, policijski inspektor Bajar i Hercog doktorand semiologije na Vensenu, u potrazi su za izvršiocima i kradljivcima tajnog dokumenta. Put istrage vodi do Kristeve, Solersa, Fukoa, Deleza, Deride, Altisera, Jakobsona, Serla, Eka, Batler, nekolicine žigola, bugarske, sovjetske i japanske obaveštajne službe, Kamore i Crvenih brigada, ali i Miterana i Žiskara. Dok pratimo događaje koji polako otkrivaju kod koga se nalazi tajni dokument, Bine čitaocu pobrojava osnovne teorije semiologije.

Disklejmer: Nismo imali beleške, imali smo vino.

Hvala divnoj publici na podršci na lajvu! Hvala za nasmejana lica i poklone!

Hvala sjajnoj publici koja sluša, šeruje, lajkuje i komentariše naše podkaste!
Od

U novoj epizodi Remarkerovog podkasta „Zadovoljstvo u tekstu“ pod nazivom „Noli me tangere“ Biljana Keller i Vladimir Cerić govore o dva filma inspirisana istinitim događajima koji se bave sveštenstvom i vernicima Katoličke crkve u Francuskoj i Poljskoj. Film „Milošću božjom” Fransoa Ozona prati slučaj seksualnog zlostavljanja maloletnika iz ugla žrtvi koje u svojim zrelim godinama pokreću sudski postupak protiv sveštenika Bernara Prene i lionske nadbiskupije za prikrivanje njegovih zločina. „Kler” Vojčeha Smarsovskog uzdrmao je poljsko društvo koje prema nekim istraživanjima čini skoro 90% katoličkih vernika. U filmu su prikazani životi tri sveštenika, kroz nepoštovanje zakona, brojna krivična dela među kojima su i optužbe za seksualno zlostavljanje maloletnika. Hvala što nas pratite, volite, komentarišete i šerujete naš podkast!

Vidimo se na lajvu

U današnjoj epizodi „Zadovoljstva u tekstu“, pod nazivom „Insel na haludžama“, Vladimir Cerić i Biljana Keller razgovaraju o filmu „Džoker“ (neprevodiva igra reči Joker – kao šaljivac, ali i Betmenov mitski nemezis). U najavi ove naše malo neobične epizode, nudimo vam glosar, za praćenje diskusije.

Insel (Incel – involuntary celibates) – subkulturna grupa, uglavnom okupljena online ili oko masovnih ubistava, podrazumeva muškarce kojima je, iz razloga uglavnom vrlo očiglednih (glupi su, ružni i ili psihopate) uskraćena seksualna dimenzija života, jer ih niko neće. Inseli zato mrze sve živo, naročito žene, ali ne isključivo, uglavnom mrze one što nemaju psihopatske poremećaje izazvane apstinencijom, što je većina stanovništva. Inseli su protagonisti najmanje četiri masovna ubistva u Americi i Kanadi, sa najmanje 45 žrtava, jedno od najpoznatijihih je u Aurori, Koloradu, u bioskopu, tokom projekcije Nolanovog „Viteza tame tri“, kad je insel, ljubitelj Džokera, ubio 12 i ranio 70 ljudi. Simpatični neki muškarci.
Haludže – neologizam čija etimologija je jasna (halucinogene pečurke), a izvor verovatno Keller sama, pošto nam se čini da samo ona zna za tu reč. Haludže su „shrooms“ na engleskom.
To je sve što u najavi imamo da vam kažemo, a znamo da će dosta vas da se razljuti.
Hvala vam što komentarišete, lajkute i šerujete, ipak nam mnogo znači!

Dizajnerka zvuka Lidija Mirović

Današnja epizoda „Zadovoljstva u tekstu“ pod nazivom „Kako objasniti Marinu mrtvom zecu“, traje čitavih pola sata duže nego što je uobičajeno, i opet nismo stigli ništa da kažemo. Biljana Srbljanovic i Vladimir Cerić nekoliko puta su posetili izložbu „Čistač“ Marine Abramović, u beogradskom MSU, i oduševljeno prenose svoje utiske. Umesto da napišemo o čemu smo govorili, reći ćemo samo da nismo ni dotakli mnogo važnih radova, kao što je „Tomine usne“, cela re-performans instalacija „Sedam lakih komada“, ništa o Japanu, o kristalima, o predstavi „Život i smrt Marine Abramović“ Boba Vilsona, sa samom Marinom i Vilijamom Defoom, i još važnije – predivnim Entonijem iz „Hercules and the love affair“ (psssst, dokumentarac o predstavi „ima da se nađe“), nismo stigli o iskustvu gledanja „Kuća s pogledom na okean“ u prvom izvođenju, kad je bio teleskop u galeriji, ni o poređenju Marininog rada sa Bil Violom, Sam Tejlor Vud, samim Bojsom i drugim velikanima umetnosti druge polovine i kraja 20. veka. Nismo stigli ništa, a pričali smo sve.
Ako vam se dopada, lajkujte, šerujte i šaljite, i recite nam da li hoćete još?

U današnjem izdanju „Zadovoljstva u tekstu“, pod nazivom „Doktorat iz gaslajtovanja“, Vladimir Ceriić i Biljana Srbljanović objašnjavaju neologizam koji potiče iz naziva filma „Plinska svetlost“ („Gaslight“, 1944.), a koji označava manipulativno ponašanje sa predumišljajem koje, korišćenjem psiholoških trikova, dovodi žrtvu u zabludu da nešto nije u redu sa njom. Sve ovo je u kontekstu razgovora o filmu „Midsommar“ njujorškog reditelja Ari Astera, koga je Keller, iz samo njoj znanih razloga, proglasila Švedjaninom, a Synth se nije bunio. Folk-horor film koji osvaja kultni status kod publike širom planete (dok kod nas „ima da se nadje“), nije strašan na uobičajeni način, ali je zanimljiv kao intelektualni poticaj, više nego što vabi primalne strahove, ali ne garantujemo da nas nećete mrzeti zbog preporuke. Kakve veze imaju Klod Levi Stros, binarne opozicije, „Presno i pečeno“, Lars von Trier i neizbežna „Melanholija“, pa Živojin Pavlović, sistematsko „izludjivanje“ kao metod, šta je tačno folk-horor i šta im svima dodje Lonnie, momak sa bendžom iz filma „Deliverance“, slušajte u novom izdanju vašeg omiljnog podcasta, lajkujte i šerujte, mnogo nam znači!
PS: Nismo pričali o Šekspirovom „Snu letnje noći“ jer, pod 1. – to je skroz očigledna veza, pod 2. Keller je zaboravila da je i to spremila da davi
Dizajnerka zvuka Lidija Mirović

This final episode brings us to the darker side of our society. We will be looking at the prison system, and explore what makes convicts so different from us. And while climb deeper into the catacombs in search for the value of prisoners, we will not once talk about justice. For justice is many things, but never pragmatic.

U novoj epizodi Remarkerovog podkasta „Zadovoljstvo u tekstu“ pod nazivom „Epidemija sumnje“, Biljana Srbljanović i Vladimir Cerić govore o mini-seriji „Unbelievable“.

Serija počinje silovanjem Mari Adler (Kaitlyn Dever) koja zbog neadekvatne podrške nakon prijave zločina, dobija optužnicu za lažno svedočenje, suđenje i kaznom. Fokus serije se potom pomera na druge žrtve i slučajno spajanje istraga dve detektivke iz različitih policijskih stanica, koje imaju za cilj hvatanje serijskog silovatelja.

Da li postoji adekvatna reprezentacija silovanja? Kakvu ulogu ima sestrinstvo u ovoj seriji? Da li policajac treba da bude policajka kod prijave i rešavanja ovakvog zločina?

Hvala što nas slušate, šerujete, komenterišete i volite naš podkast, mnogo nam znači