Postoje pravila za razvoj govora kod dece i vreme kada roditelji treba da se savetuju sa stručnjakom, kao i znaci za „uzbunu“, koji važe za sve, bez izuzetka, a o ovom, sve većem problemu, zakasnelog i nepravilnog govora kod dece u Srbiji, pričali smo sa gostima nove Mamazjanije, našim poznatim logopedima dr Natašom Čabarkapom i Dušanom Trbojevićem.

Prve reči javljaju se kod dece u različitim periodima, ali do 18. meseca svako dete bi moralo da zna da izgovori nekoliko jasnih reči čije značenje poznaje, pričaju naši gosti. Problemi u govoru, kod zdrave dece, mogu se rešiti, ukoliko roditelji reaguju na vreme i sa problemom se suoče uz pomoć stručnjaka, ali dešava se da dete sa tri ili čak pet godina, dovedu kod logopeda, a da ono nikada do tada nije izgovorilo nijednu reč.

Oni nam objašnjavaju kako da roditelj prepozna da sa razvojem deteta i njegovim govorom nešto nije u redu i kada da se obrate stručnom licu, logopedu. Takođe, ukazuju gde sve roditelji greše, pa nesvesno otežavaju razvoj govora i sposobnost verbalne komunikacije kod svoje dece.

Naši gosti savetuju kako da kao roditelji pomognemo detetu koje ne govori, ali nam otkrivaju i razloge za „kašnjenje“ u govoru mališana.

O tome koliko ishrana, način hranjenja utiče na kašnjenje i nepravilan govor dece, ali i tepanje roditelja, baka, deka, pa i rođenje mlađeg brata, sestre, kao i elektronski uređaji, televizijski program, telefoni, igrice, pričaju, upozoravaju i savetuju gosti Mamazjanije, logopedi, koji se iz dana u bave dečjim rečnikom, njegovim razvojem, napretkom, ali i lečenjem.

U novoj epizodi vašeg omiljenog podkasta „Dobar loš zao“ Nenad Kulačin i Marko Vidojković su u prazno sedište izbrojali koliko nije bilo ljudi na Vučićevom mitingu u Smederevu, uživali su u tome kako su se bahati naprednjaci izvinjavali traktorima u Bavaništu, a posebno su se naslađivali skorom otvaranju Vučićevog OnlyFans naloga.

U vrućoj predizbornoj jeseni mora biti mesta za diskretne heroje sa lokala, tačnije iz Lokalnog fronta, Predraga Voštinića i Vladana Slavkovića.

Ovu gospodu valjalo bi dovoditi u svaku epizodu kad bi to bilo po pravilima, eto toliko su mudri i dobri.

Pričajući o predstojećim izborima na kojima Lokalni front u Kraljevu nastupa samostalno, Peđa i Slavko su opisali do detalja žalosnu političku situaciju u celoj Srbiji.

U Magarećem kutku čućete kako je Šapić upotrebio penetraciju i stanovništvo u istoj rečenici.

DLZ, podkast pod pojačanom zaštitom Međunarodnog PEN centra, samo na našem portalu.

Četvrta epizoda košarkaškog podcasta na Nova.rs i sjajan gost

„Željko Obradović vodi Partizan sada sa najvećim emocijama u karijeri, on je ‘ubica’ za druge trenere“. „Luka Mitrović je najinteligentniji centar, Branko Lazić i on su osnova Crvene zvezde“.

„Stefan Jović ti treba, taj tip plejmejkera, to je krmenadla od čoveka“. „Taj plus/minus parametar može da važi na berzi… Saznaj kako nekoga da čuvaš“.

„Pasoš te čeka tamo, ugasi svetlo kad izađeš…“ Ko je mislio da se šljaka „jede“ i kako smo „završili“ na Tinderu?

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa novinarom Branislavom Šovljanskim, koji se nedavno vratio iz Izraela odakle je izveštavao za N1, kao jedini srpski novinar na terenu. Iz ugla medijskog profesionalca s dugogodišnjim iskustvom izveštavanja u kriznim i ratnim okolnostima, Šovljanski je govorio o načinima na koje se novinarima na terenu percepcija krize menja dok uče da od eksplozije ne treba da beže, već da ka njoj trče; o scenama koje je video u Izraelu, gde se spustio do samog prelaza sa Gazom, pošto dalje nije moglo da se ide; o medijskoj propagandi u najtežim situacijama, razlikama u doživljaju stradanja, ali i o iskustvima sa terena tokom izveštavanja sa ukrajinske granice i iz Pariza 2015. godine.

Urbanizam Beograda vodi politika, a ne struka. Opšti je dojam da je sadašnji predsednik Srbije dva puta gubio trku za gradonačelnika Beograda, pa sada nadoknađuje svoje poraze.

Onaj ko pravi najviše građevine na najnižem terenu taj je pao iz urbanizma. Primer za tako nešto je Beograd na vodi.

Pritisak investitora na zemljište današnjeg Sajma je razumljiv iz ugla tržišta, ali je neprihvatljiva ideja rušenja Hala 1,2 i 3.

Zgradu Pošte u Savskoj je lakše zidati od temelja, nego postojećoj vraćati nekadašnji izgled. Ipak, postoji opravdana bojazan da će to biti srušeno da bi se gradilo u stilu Beograda na vodi.

Vile na Vračaru rušili su novi vlasnici, razlog treba tražiti u nedostatku zaštite kulturnih dobara od strane Zavoda za zaštitu i Vlade Srbije.

Gost: Bojan Kovačević, Arhitekta

Prelepa, vesela, talentovana, uvek nasmejana, jedna od omiljenih srpskih glumica Anđelka Stević Žugić, mama jedanaestogodišnjeg Jakše i petomesečne Čarne, gošća je nove Mamazjanije, u kojoj je iznela sve detalje života sa sinom koji „grebe na tinejdžerska vrata“ i ćerkicom, koja ih je svojim bebećim šarmom sve zavela i očarala.

Život mame glumice nije lak, a kad ide na snimanja, u ranac, kako kaže Anđelka, spakuje krivicu i grižu savest. Ipak, najvažnija je želja da opet bude sa svojom porodicom, pa uvek deci naglasi „vratiću se“. U Mamazjaniji Anđelka otkriva metode koje su olakšale suočavanje sa razvodom, nje, ali i njenog sina i zašto je važno da oba roditelja, bez obzira na uzrok razlaza, zajednički učestvuju u razgovorima sa detetom.

Anđelka naglašava koliko je važno da mama ima pomoć i vreme za sebe i pita se zašto mame uvek nešto moraju, umesto da žele.

U razgovoru za Mamazjaniju ona opisuje kako su sina pripremili na razvod braka, ali i otkriva kad je poželela da rodi drugo dete. Opisuje neugodne momente zbog kojih joj ponekad smeta glumački posao, odnosno činjenica da je javna ličnost.

Otvoreno o deci, vaspitanju, porodici, ljubavi, priča Anđelka u Mamazjaniji, u kojoj savetuje roditelje da, ako mogu i žele, imaju drugo dete, baš kad prvo poraste i kad zaborave kako je to imati bebu u kući, kad su mame zrelije, iskusnije i mnogo više znaju.

Marko Vidojković je, kako kaže, previše puta gledao „Povratak otpisanih“, da bi podkast „Dobar loš zao“ snimao preko Skajpa, dok se vodi izborna bitka za Beograd i Srbiju.

Nenad Kulačin i pomahnitali Vidojković (urlao, psovao, upadao drugome u reč) u prvom delu emisije proslavili su prvu izbornu krađu, Vulinovu ostavku i ušuškavanje Šešelja pod Vučićevo crno krilo, a prostom matematikom utvrđeno je da je otac Aleksandra Vučića, skoro bez ikakve sumnje, Anđelko.

Gošća u ovoj epizodi je Jovana Polić, koautorka horor dokumentarca „Ja Aleksandar, državni gambit“. Ovaj film prestravio je gledaoce više nego „Teksaški masakr motornom testerom“. Iako su oba zasnovana na istinitim događajima, građani Srbije i dalje žive u filmu koji su snimili Jovana, njene koleginice i kolege.

Osim o ostvarenju koje je verno oslikalo lik i nedela Aleksandra Vučića, momci su sa Jovanom razgovarali o ugroženoj bezbednosti, pošto se, ne samo protiv nje i ostalih autora „Gambita“, već i cele United grupe, vodi krvoločna režimska hajka. Srećom, prisebnost voditelja malo je smirila situaciju…

…hm, ovaj, u Magarećem kutku ćete moći da čujete na koliko je miliona pitanja Vučić u svojoj mašti odgovorio novinarima nezavisnih medija.

DLZ, zbog neposlušnog voditelja, pod pojačanom zaštitom Međunarodnog PEN centra, samo na našem portalu.

Letnja guma nije bezbedna za vožnju kada temperatura vazduha padne ispod 7 stepeni celzijusa, zato je treba zameniti zimskom koja je mekša i ima odgovarajuće lamele za kišu i sneg, ali ima i kraći zaustavni put pri kočenju. Ista situacija nebezbednosti je sa zimskim gumama koje se voze leti.

Kada se desi udes, onaj vozač koji ima letnje gume u vreme zimske sezone, odgovara za nastalu štetu.

Zimske lance, moguće je zameniti tzv. vezicama ili čarapama. To je zakonski dozvoljeno.

Ne može svako 4×4 vozilo nositi lance. Potrebno je proveriti specifikaciju da li konstrukcija automobila to dozvoljava.

Granična vrednost za starost i kvalitet guma je godina proizvodnje do 5 godina staristi tzv. DOT.

Ako skladištite gume bez felni, potrebno ih je uspraviti. Ako na sebi imaju felne, na šipku ili vodoravno jednu na drugu i ne više od dve. Uvek na suvom i tamnoj prostoriji.

Gost: Miloš Maksimović, voditelj i auto novinar

Zašto je Željko Obradović poludeo u Vitoriji, kako je Mića Berić video provokacije Zeka Ledeja i Džejmsa Nanelija pre pobedničkih slobodnih bacanja Čime Monekea i kakav efekat bi mogla da ima partija Tristana Vukčevića?

Detaljno je pričao i o Milošu Teodosiću, a iznenadilo ga je što je u dresu Olimpijakosa bio defanzivac godine grčkog prvenstva 2010. Zato je uzvratio sjajnim pričama iz reprezentacije i kako je legendarni Dušan Duda Ivković (sa)čuvao magičnog plejmejkera.

Da li crveno-beli mogu da iznenade u Barseloni i šta nas čeka u kumovskom okršaju Obradovića i Dimitrisa Itudisa u Areni? Dotakli smo se i odličnih izdanja Virtusa i Valensije, nesrećne milanske Olimpije, spornih situacija i neverovatnih sudijskih odluka, kao i čuda zvanog Đanmarko Poceko.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi podsećanje na budućnost svakog od nas, razgovor o starenju i starosti sa genijalnom divom srpskog glumišta, Brankom Petrić!

Inspirisana ulogom „bake Lu“ iz pozorišnog komada Erika Emanuela Šmita „Da krenemo ispočetka“, Branka Petrić je govorila o životnim lekcijama koje donosi starost, kao životno doba o kom često govorimo u negativnom smislu iako je ono uspeh: „Starost znači da smo imali dovoljno sreće i dovoljno pameti da preživimo mladost“.

Kako je objasnila, mnogo je o odnosu prema životu, a i starenju naučila od svoje bake, koja je u osamdesetim godinama morala da počne svoj život ispočetka, kao i od mame, koja nije dozvolila da klonu duhom kad je njihov otac poslat u zarobljeništvo.

Ovom prilikom Branka je govorila o svim onim stvarima koje u mlađim i zrelim godinama zanemarujemo, a koje pokažu važnost kasnije u životu, o važnosti igre, o „čuvanju života kao da je prelepi dvorac“; ali i značaju sticanja novih prijateljstava, jer starost znači i život sa uspomenama na važne ljude koji više nisu sa nama.

Pred vama je topla i mudra priča žene koja je mlada i u devetoj deceniji života, zato što je sačuvala radoznalost, sposobnost igre i zato što, kako sama kaže, i dalje ima mnogo želja, a želje su važne.