U novoj epizodi “Mamazjanije” bavili smo se, nažalost, možda i najvećom tragedijom koja može da pogodi jedno društvo, a to su “pobeđeni” roditelji, upropašćena deca i njihova budućnost, ali i izgubljeni mladi životi.

O slučaju koji je potresao Srbiju, čitav region, a mučno je odzovnio i u svetu, kada je devetoro ljudi izgubilo život od ruke trinaestogodišnjeg dečaka, o uticaju sredine, uzrocima, posledicama i odnosu koji treba da zauzmemo prema užasu kojem svedočimo, za naš podkast govorili su Marko Batur, defektolog i specijalni pedagog i doktorka Nevena Čalovski Hercog, psihijatrica i psihoterapeutkinja.

Koji spoljni uticaj je najjači okidač za zlo koje obuzme dete: muzika, igrice, internet, mediji, loše društvo, zlostavljanje, zanemarenost, devalvirana prosveta i školstvo, previše novca, premalo novca, društevno-političke okolnosti, televizijski sadržaji, rijaliti programi, javni narativ koji glorifikuje nakaradni sistem vrednosti, raspad porodice…?

Timskim izlaganjem, porukama i savetima, višedecenijskog iskustva doktorke Čalovski Hercog u radu sa decom, posebno porodičnim odnosima, ali i ozbiljnog i temeljnog rada Marka Batura sa adolescentima pre svega, pokušali su da pomognu i daju odgovore na pitanja koja muče, kako i njih, tako i sve nas koji proživaljavamo jedan od najtežih perioda, koji svom snagom udara na roditelje i decu, a kojem se moramo odupreti, dati šansu ljubavi i životu i iz najcrnjeg nešto naučiti.

Nova epizoda podcasta Snaga uma, u skladu sa prvomajskim praznicima, donosi razgovor o razvoju i primeni levih ideja, ali i o spinovanju i urušavanju ovih vrednosti. Gost Miljane Nešković je političar Ne da(vi)mo Beograd i odbornik u Skupštini Beograda Dobrica Veselinović koji je govorio o tome kako svojoj ćerkici objašnjava političku odgovornost, o odrastanju na Karaburmi tokom devedesetih i procvatu nasilja, o naletu tradicionalizma i nametanju istog u školama, ali i o tome kako smo izgubili radnička prava, za koja smo nekad mislila da su zauvek osvojena.

Na meniju nove ŠBB KBB podkast epizode u nedelju u 18h – sledi „Masterklas o maštanju“ – vodič nam je Milica Vujović. Čuvena Lola iz serijala „Munje“, TV lice, vazda na točkovima, keva kojoj nikad nije teško da napravi palačinke, hrabra žena koja kombinuje strogi centar grada sa pašnjacima Zlatibora. Milica je jedinstvena pojava na ovoj vodenoj kugle koja huji svemirom i jedna neobična sugrađanka.

Prvomajske praznike dočekujemo u društvu Milice Vujović – pričamo o POP kulturnom fenomenu pod imenom „Munje“ odnosno „Munje, opet“.
Početkom 2000. – Milica je imala dvadesetak godina i san da poseti Lisabon.
Pojavila se na kastingu za ulogu Lole, dobila je rolu, snimila šta treba i otišla u Portugal, a onda je osetila i to kako je biti popularan izvan granice svog kraja.
Stihovi „Rizlu imaš, ličnu kartu nemaš“ prate je evo već dvadeset i plus godina.
Ko je Lola dve decenije kasnije možemo videti u bisokopu, a ko je Milica pričamo u ovoj ŠBB. KBB epizodi.
Šta je sve naučila o životu, kako uspeva da sačuva radost i ozarenje uprkos težinama koje idu sa nivoima igrice u kojoj smo svakodnevno.
Život na točkovima i kombinacija gradske vreve i tišine zlatiborskih pašnjaka samo su neke od tema novog izdanja „ŠBB KBB – „Masterklasa o maštanju“ čija je premijera nedeljom u 18h.

Dobrodošli sanjari!
Slušamo se i gledamo na sajtu Nova.rs i YouTube kanalu Nova S.

Dobra priča sledi.

Trećina srpskih penzionera su socijalni slučajevi. Većina penzionera nije sposobna da se bez pomoći rodbine ili ušteđevine adekvatno leči i živi. Milion penzionera ima penziju ispod 37.000 dinara.

Država smatra da je u riziku od siromaštva onaj ko prima 24.000 dinara mesečno. Od 1.650.000 penzionera, preko pola miliona prima penziju ispod tog iznosa. 125.000 žena nema nikakva primanja od države. Mogu se prijaviti za socijalnu pomoć koja iznosi 11.000 dinara.

Država srednjem dobu šalje poruku – štedite za stare dane već sa 40 jer kad ostarite penzija vam neće biti dovoljna za dostojno starenje.

Prosečan penzioner nema ni za potrošačku korpu. Većina njih se odriče mesa, lekova, zdravstvenih pregleda, kulturnog života. Samo 10% posto penzionera ima penzije koje su dovoljne za normalan život.

GOŠĆA: Nadežda Satarić, Udruženje građana „Snaga prijateljstva“ – Amity

Direktorka predškolskih ustanova, edukatorka Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu, psihoanalitičarka, autorka knjige “Deca uče od nas”, ali i ono najvažnije mama jedne devojčice i jednog dečaka, Bojana Stanković, u podkastu “Mamazjanija”, objasnila je uzroke i stravične posledice nekontrolisanog korišćenja tehnologije u rukama dece.

U našem podkastu, Bojana je apelovala na roditelje da obrate pažnju na to šta njihova deca rade na internetu u najranijem uzrastu, kako kaže “od rođenja”, jer je upravo digitalni svet i njegov sadržaj, uzrok velikog broja psiho-fizičkih problema kod dece, ali i virtuelnog nasilja koje lako pređe u fizičko. Kod najmlađih, ali i kod onih koji su u pubertetskom periodu, upravo je odsustvo roditelja iz digitalnog sveta, u kojem njihovo dete provodi previše vremena, razlog zašto ga takav sadržaj umnogome “vaspitava”, “oblikuje”, i u velikoj meri utiče na psihomotorni razvoj, stavove, razmišljanja i odnose sa ljudima.

Takođe, Bojana apeluje na roditelje, da ne zaborave, da su oni model koji dete oponaša, kako u najmlađem uzrastu, tako i kasnije u adolescentskom dobu, pa je nezgodno zahtevati od deteta da, recimo, ostavi telefon, ako u momentu dok mu se obraćamo, i sami, ovaj aparat, držimo u ruci.

Na meniju nove ŠBB KBB podkast epizode u nedelju u 18h – sledi „Masterklas o maštanju“ – vodič nam je Pavle Terzić, pozorišni reditelj i čovek koji je sa svojom ekipom uspeo da završi film o istoriji beogradskog klabinga – „Bajka o bespovratnom vremenu“ – od „Šećera“ do „Urban Ekspirijensa“ – preko „Akademije“, „Zvezde“, „Buhe“, „Nane“ do „Stupice“ i „Industrije“. Pavle je jedinstvena pojava na ovoj vodenoj kugle koja huji svemirom.

Draga publiko, nova epizoda vašeg omiljenog podkasta „Dobar loš zao“ uleće u vaše mobilne telefone, tablete i kompjutere! U prvom delu emisije Nenad Kulačin (u studiju) i Marko Vidojković (jeo borovnice iz Nepala) pokušali su da rastumače šta se nalazi u glavi najjadnijeg srpskog političkog stratega još od Dimitrija Ljotića, da li je vojna vežba Granit Džaka bila upozorenje unutrašnjem neprijatelju, zašto je švedski ministar spoljnih poslova odmah posle Beograda zapalio u Crnu Goru na oporavak, kao i da li je lupetanje o rušenju u Hercegovačkoj zapravo očajnički drugomajski spin.

Gost, u danima kada Kosovo klizi u Savet Evrope, a sever Kosova u ruke albanskih stranaka – lider Narodne stranke Vuk Jeremić. Vodila se polemika oko toga da li je Kosovo moguće spasiti, kad se ima u vidu šta se zbivalo 1999, da li je Vučić prihvatio ceo ili samo deo fancusko-nemačkog plana, a Vuk je izneo argumente zbog kojih treba podržati referendum o pomenutom planu, a ne tiču se samo Kosova, već i rušenja Vučićevog režima.

U Magarećem kutku moći ćete da se čudite kako postoji biće kao što je Milenko Jovanov.

DLZ, jedini podkast na Balkanu, a možda i šire, pod zaštitom Međunarodnog PEN centra!

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa psihijatrom dr Igorom Radosavljevićem, koji je u javnost izašao sa informacijama o mobingu koji već duže vreme trpe zaposleni Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“. Dr Radosavljević je u medije izašao kao jedan od štrajkača zaposlenih u Klinici, koji su se pobunili protiv v.d.direktorke te klinike dr Ivane Stašević Karličić. Čak i u Srbiji, u kojoj smo navikli na svašta, ovo je izazvalo brigu u javnosti, jer je reč o jednoj od najvažnijih ustanova za mentalno zdravlje u državi, a i ustanovi sa najdužom tradicijom u lečenju najozbiljnijih pacijenata u ovom delu Evrope. U detaljnom razgovoru, dr Radosavljević je objasnio fenomen mobinga, kao specifičnog oblika nasilja, na koji očito nisu imuni ni stručnjaci za mentalno zdravlje. Kao jedan od glavnih simptoma trpljenja zlostavljanja u radnom okruženju izdvojio je osećaj bespomoćnosti, potrebu za stalnim pravdanjem i osećaj nesposobnosti. Kako mobing izgleda? Kako se manifestuje kod ljudi koji ga trpe? Do kojih granica to sve ide u Klinici „Dr Laza Lazarević? Koje posledice snose pacijenti i koliko je mobing u jednoj takvoj ustanovi opasan? Kako ljudi koji vrše mobing uspostavljaju kontrolu nad zaposlenima? Kog psihološkog profila su nasilnici, kog poltroni koji im pomažu, a kog oni koji ne odustaju uprkos pritiscima? O ovim i svim drugim specifičnostima vezanim za mobing prepoznaće se mnogi kojima će ovaj razgovor, nadamo se, značiti.

Kinološki savez Srbije radi nelegalno jer nije registrovan po zakonu. To je organizacija koja štancuje rodovnike i uzima novac za nepostojeće stvari. Ovakav Kinološki savez treba zabraniti jer je on izvor pasa koji nisu evidentirani.

Svaki vlasnik psa u urbanoj sredini bi po zakonu morao da ima položen ispit za socijalizaciju, da je to slučaj, na ulicama ne bilo ujeda pasa. U suprotnom, svaki pas je potencijalna opasnost.

Hiper produkcija pasa je direktna posledica neprimenjivanja Zakona. Odgajivačnice u Srbiji „proizvode“ godišnje preko 62.000 pasa. Svako ko ima tri ženke, morao bi da ima registrovanu odgajivačnicu za pse, što većinom nije slučaj.

U Azilu u Požegi je ubijen za godinu dana 2421 pas, 716 je uginuo, samo 44 je udomljen, od postojećih 4000 pasa To govori da je u ovom azilu procenat eutanazije pasa ogroman.

Gosti: Branko Marić, Predsednik Asocijacije nemačkih ovčara Srbije i Ivana Milošević, aktivistkinja iz Užica

Visoka medicinska sestra – babica, osnivač Udruženja “Fit i zdrava mama”, direktorka patronaže “Bebi patrola” i mama dve devojčice, Dušica Kovačević, kroz “Mamazjaniju” nas uvodi u čaroban svet trudnoće i porođaja. Njeni saveti, radionice i psihofizičke pripreme za porođaj, čine da svaka trudnica samouvereno i bez straha dočeka dan u kojem donosi novi život.

Dušica nam opisuje kako to trudnica, koju ona priprema, pola porođaja provede kod kuće, na koji način se žena umiri, ohrabri i osvesti stanje u kojem se nalazi tokom devet meseci. Ona uspeva da nam dočara i koliko je važno da žena shvati da su na porođaju manje bitni lekari, sestre, babice, a najvažnija je njena uloga – uloga majke.

Takođe, Dušica naglašava važnost uloge oca, muža, partnera i njegovog prisustva na porođaju, ali i tokom bebinih prvih dana i apeluje na srpska porodilišta da omoguće pratnju na porođaju, koja ženama mnogo znači, a koja je u Zapadnoj Evropi uobičajena pojava.