U novoj Mamazjaniji pričali smo sa Jovanom Ružičić, osnivačicom i direktorkom “Centra za mame”, koja se školovala u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je i potekla ideja za ovaj Centar, koji danas pomera granice u poslovanju, ali i načinu života zaposlenih mama.

Osim što je maksimalno posvećena svom poslu, Jovana najlepše trenutke čuva za svog sina Jevrema i ćerkicu Anđeliju, koje je dobila u srednjim tridesetim, kako ona naglašava – u najboljim godinama.

Jovana nam u novoj epizodi objašnjava šta treba da uradimo da olakšamo život zaposlenim mamama i koji je to neophodni “činilac” koji omogućava zaposlenoj mami da brine o porodici, ali da istovremeno napreduje u svom poslu? Naša gošća opisuje razlike između zaposlene mame u Srbiji i u Americi i ukazuje na to šta je u našoj zemlji bolje, a u čemu bismo mogli da oponašamo Amerikanke.

Od čega zavisi uspeh radnog dana zaposlene mame, a posebno one koja se bavi preduzetništvom i koliko mamama preduzetnicama znači novi Zakon o finansijskoj podršci porodici. Jovana naglašava da zaposlene mame ne smeju da zaborave koliko su važne u svom životu i da svakodnevno podržavaju same sebe, posebno ako nemaju podršku partnera ili okoline. Iz ličnog iskustva, borbe za svoje slobodno vreme sa decom, knjigom, prijateljima, ali i za svoj posao, bez kojeg ne bi bila to što jeste, Jovana nas uči kako da ne posustanemo i ne odustanemo, uprkos težini prepreka, koje ne prestaju.

Emilija Mijić na proteste „Srbija protiv nasilja“ izlazi kao građanka i kao antropološkinja sa više od 10 godina istraživačkog iskustva. U podcastu „Život na srpskom“ saznajemo kako ih ona vidi i šta očekuje.

Skup „Srbija nade“ zakazan je za 26. maj, a četvrti protest „Srbija protiv nasilja“ za 27. maj. U razgovoru s antropološkinjom Emilijom Mijić kristališe se pozadina i jednog i drugog, ali i naslućuje šta bi moglo da se desi posle.

Emilija objašnjava zašto se aktuelni protesti ne mogu upoređivati s 5. oktobrom, niti bilo kojim drugim u našoj prošlosti, gde je njihova najveća snaga i kuda (bi trebalo da) vode. Podseća kako se u Srbiji razvijala kultura nasilja i „kuvalo“ sve ovo što se danas dešava. Komentariše trenutnu situaciju i daje odgovore na mnoga teška pitanja koja se proteklih dana mnogi ne usuđuju glasno da postave.

Autorka podcasta „Život na srpskom“ je Ana Kalaba.

Pred vama je nova epizoda Dobar, loš, zao u kojoj su autori podcast-a Marko Vidojković i Nenad Kulačin jasno pokušali da stave do znanja svima koje to zanima da DLZ nije emisija na televiziji, već nešto što se nalazi na mračnoj strani interneta.

U prvom delu epizode, Marko i Neša su pohvalili susret patrijarha Porfirija i predsednika Srbije i podršku koju je tom prilikom poglavar SPC pružio Vučiću. Još jednom su podržali protest protiv nasilja uz podsećanje da nikada ne zaboravimo da je ta kolona danas bez 18 mladih života.

Gost epizode je agronom, poljoprivrednik i večiti bundžija protiv naprednjačke vlasti Dušan Tufegdžić iz Štitara kod Šapca. On govori o stanju u poljoprivredi, ucenama i pretnjama kojima su poljoprivrednici izloženi i pozva sve na novi protest u subotu 27. maja u Beogradu.

Kada je reč o Magarećem kutku, DLZ je podsetio na mudre reči Aleksandra Vučića, kada je bio u opoziciji – Fotelja ministra policije nije vrednija od života jednog deteta.

DLZ, jedini podcast u Evropi koji je pod zaštitom PEN-a, možete da pratite svake srede od 20 sati na portalu Nova.rs

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa Jelisavetom Miletić producentkinjom, podcasterkom i marketing menadžerkom, koju smo zavoleli gledajući je i slušajući u NjuzNet podcastu. Tema epizode je snalaženje u odraslom životu. Jelisaveta je govorila o odrastanju u Kragujevcu tokom devedesetih, o političkim pritsicima koji su se tada vršili i prema deci u školama, kao i o vršnjačkom nasilju koje je preživela u vremenu kad ono nije imalo ni pravi naziv. Kako su sve lepe i ružne okolnosti oblikovale njenu ličnost, a kako ih je ona prilagođavala da bi postala žena kakva je danas – vedra, kreativna, elokventna, borbena i neizmerno duhovita? Pored feminizma i ženskog osnaživanja, u njenom životu veliku ulogu igra i odnos koji je izgradila prema materijalizmu, i mir koji je pronašla „iako nema najskuplji mobilni i kompjuter, niti ide na luksuzna letovanja“. Pred vama je razgovor o formiranju i rastu, ispunjen predivnim lekcijama jedne mlade žene koja je ne samo radom, već i time kakav je čovek apsolutno zaslužila svu ljubav koju dobija od javnosti.

Novi sistem naplate javnog prevoza nije spreman, zato nije jasno zašto se gradonačelniku žurilo da pusti „Beograd plus“ sistem naplate kad nema softvera, nema dovoljno prodajnih mesta i nema dovoljno informacija kako se plaća karta. Pitanje je zašto je SMS poruka glavni način plaćanja karata?

Šapićev sistem ne prepoznaje način praćenja privatnih prevoznika, time se vraćamo u devedesete i otpravnike na okretnicama.

Komunalni milicajci će vršiti kontrolu karata, kazna za „šverc“ je 5.000 dinara.
Umesto dosadašnjih 250 kontrolora Bus Plusa zaposliče se novih 180 komunalnih milicajaca.

Manja cena i manje zona su privid poboljšanja gradskog prevoza. Ovaj sistem će urušiti poverenje u gradski prevoz. Ne postoji matematika koja potvrđuje opravdanost novih cena karata. Nejasno je koja je računica za besplatan noćni prevoz.

Da li smo stvarno sve vratili u ruke Grada Beograda ukoliko je ComTrade provajder plaćanja SMS porukama, dominantnog načina plaćanja, a Telekom Srbija uzima posao izrade softvera koji će bez tendera izraditi druge firme za potrebe javnog prevoza?

Vozača javnog prevoza nema dovoljno jer ako radi 40 sati nedeljno njegova plata je oko 60.000 dinara.

Grad „ispod žita“ ukida trolejbuse i kupuje 60 kineskih elektro autobusa. Nije jasno zašto se odustalo od jeftinijih „Solaris“ autobusa jer su se pokazali rentabilnim. Umesto njih kupuju se nekvalitetniji kineski i turski autobusi. Jedan od razloga mogao bi da leži u srpskom posrednicima koji se ugrađuju u cenu.

Vozačima je zabranjeno da iz saobraćaja isključuju vozilo ako ne radi klima uređaj. „Beli“ ne može da natera privatne prevoznike da uključe klimu.

Gost: Ivan Banjković, Sindikat „Centar-GSP“

Na meniju nove ŠBB KBB podkast epizode u nedelju u 18h – sledi „Masterklas o maštanju“ – vodič nam je Daniel Kovač. elektroinžinjer, pisac, pesnik, član kultne grupe „Jarboli“, vizuelni umetnik i svetski putnik – jedinstvena je pojava na ovoj vodenoj kugle koja huji svemirom i jedan neobični sugrađanin.

Pevačica, umetnica, voditeljka, “multimedijalna ličnost” kako za sebe kaže, ali pre svega mama jedne tinejdžerke, Gordana Goca Tržan, u podkastu “Mamazjanija” osvrnula se na vaspitanje svoje ćerke, moderno doba koje nameće brojne imperative u odnosima roditelja prema deci i prezaštićenosti, zbog koje će se u svetu, kad postanu “svoji ljudi” jednog dana “slomiti”, opeći, trpeti posledice, jer iz staklenog zvona svaki izlazak je trauma.

Goca je kroz razgovor u “Mamazjaniji” objasnila zašto blagi udarac po zadnjici za dete može biti korisniji od ignorisanja problema, jer batina je nešto što se zapamti i govori im da nisu nedodirljivi i da svet koliko god je lep i čaroban, može biti jako surov, a greške ne oprašta. Takođe je savetovala roditelje da nije važan kvantitet vremena koji provode sa detetom, već kvalitet, odnosno šta rade i pričaju dok su zajedno, a ona je sa svojom Lenom drugarica, ali i autoritet koji mora da se poštuje.

Naša gošća upozorava roditelje, što je i njena primarna uloga u životu, da obrate pažnju na svoje ponašanje, da deca nikada nisu kriva, da ih uče kako da uče, da budu radoznali, da maštaju, da se igraju, ali i da znaju da je ponekad dobro pasti i pogrešiti jer savršenstvo ne postoji.

Nakon kontroverznih izbora i u jeku najava o zauzimanju srpskih opština na severu Kosova, mladi novinar Andrija Lazarević nam u podcastu „Život na srpskom“ otkriva kakva je atmosfera među Srbima koji tamo žive.

Andrija Lazarević ima 23 godine, s 18 je došao u Beograd iz Zubinog potoka. Dobro se seća detinjstva provedenog u atmosferi totalne tenzije, sirena koje prekidaju školske časove, profesora na barikadama. Razume zašto mladi odlaze sa severa Kosova, a zna i gde idu – ne u gradove centralne Srbije koje su nekad smatrali svojim.

Mnogi ljudi u Srbiji ne razumeju koliko se oni sa severa Kosova osećaju napuštenim, ne mogu ni da zamisle kakva je tamo svakodnevica. Andrija nam u podcastu „Život na srpskom“ priča i zašto nema pasoš, kako izgleda kad odeš da učestvuješ u projektu pomirenja mladih Srba i Albanaca, kakav je osećaj napustiti mesto koje voliš jer ti ne pruža ništa, a i zašto ipak razmišlja da se vrati.

Nova epizoda jedinog podkasta u regionu pod zaštitom Međunarodnog PEN centra je pred vama! Nenad Kulačin i Marko Vidojković očajavali su gledajući javno likovanje i medijsko iživljavanje predsednika nad građanima koji protestuju protiv nasilja, kladili su se koliko sekundi će učesnici Zadruge izdržati da budu fini, a obilato su iskoristili priliku da se Patrijarhu obrate uličarskim rečnikom kojim je poglavar SPC počeo da se služi u poslednje vreme.

Gost, sociolog Jovo Bakić, koji ovih dana trpi divljačke napade državnog vrha i njihovog propagandnog lešinarskog jata. Profesor Bakić je govorio o dobrim i lošim stranama protesta protiv nasilja, dobrim i lošim stranama srpske opozicije, a podsetio je na loše i još lošije osobine srpskog režima.

U Magarećem kutku moći ćete da vidite koliko je masna kamera na telefonu Ane Brnabić.

DLZ, sredom u osam uveče!

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa dr Markom Jovaševićem, psihoterapeutom o korenima nasilja, koje moramo prvo da razumemo kako bismo ga iskorenili. Kako nastaju nasilni impulsi, kako se oni podstiču, a kako suzbijaju? Zašto nijedna policijska mera nije dovoljna za subijanje nasilja, ako školstvo i zdravstvo ne rade na prevenciji? Koja je uloga genetike, a koja je uloga okruženja u razvoju ličnosti koje postaju sklone nasilju i nekontrolisanom besu? Zašto i dalje tražimo jednostavna rešenja za najsloženije pojave? O ovim i drugim aspektima nasilja u modernom društvu dr Marko Jovašević je govorio iz aspekta evolutivne psihologije, moderne psihlogije, ali je i podelio svoja iskustva iz rada sa ljudima pogođenim pucnjavama koje su obeležile ovaj mesec.

Kako je istakao, nedostaje nam obrazovanje iz emocija i elementarnog razumevanja međuljudskih odnosa. Ovaj razgovor je upravo pokušaj da se informišemo o mehanizmima koji utiču na način na koji prihvatamo ili odbacujemo sopstvene emocije u kriznim situacijama, ali i da osvestimo probleme pre nego što oni postanu toliko veliki da ih je nemoguće ignorisati.