Često su je prekoravali da sa decom ne treba pričati baš o svemu, ali naša poznata pozorišna i televizijska glumica Nela Mihailović, u novoj Mamazjaniji priča, da je upravo razgovor sa ćerkama Martom (18) i Petrom (16), od kad su bile male, pa sve do danas, zaslužan za njihovo međusobno poverenje, koje uz bezrezervnu ljubav, porodicu drži na okupu.

U braku sa kompozitorom Vladimirom Petričevićem bila je devet godina pre nego što im se rodila prva ćerka Marta, a ističe da se bez mnogo premišljanja udala već posle šest meseci zabavljanja. Sa 37 godina postala je majka i iako je, kaže, ponovila više puta da bi volela da je bila mlađa zbog fizičke izdržljivosti, sa zrelošću je stekla mudrost i iskrenu želju za majčinstvom.

„Deca su učvrstila naš brak, koji je opstajao, ne samo zbog ljubavi već i razumevanja, jer kad se oboje bavite umetnošću onda je lakše shvatiti večernje predstave, kasno vraćanje kući i zavisnost od projekata koji određuju ritam života“, priča Nela.

Kroz odrastanje Marte i Petre prošli su brojne faze, sa dve devojčice koje su toliko različite, a opet slične, koje su iz perioda puberteta sa svađama, buntom, netrpeljivošću, stigle do statusa najboljih drugarica.

Nela nam opisuje kako je decu pripremala za faze i periode koji ih čekaju u životu, ali se seća i kad je ćerka istovremeno šokirala i prijatno iznenadila jednim pitanjem.

Ona navodi razloge zašto roditelj ne sme da popusti kad donese odluku, uprkos dečjoj ljutnji i suzama.

Opisuje nam zašto su muž i ona počeli da prate društvene mreže, koje su godinama zaobilazili i kako gledaju na interesovanje za glumu i umetnost kod svojih ćerki.

Naša gošća seća se kako je ćerkama objasnila da “biraju društvo“, posebno dok su bile u osnovnoj školi.

Nela je sa ćerkama drugarica, ali i autoritet, koji poštuju. Na njihova pitanja muž i ona odgovaraju uvek, ali nakon međusobnog dogovora, a ako se ne slažu, nasamo reše svoje razmirice, pa deca čuju samo jednu odluku. Razgovorom su stekli poverenje, koje ništa ne može da naruši, i koje porodicu drži na okupu.

Nova epizoda podcast-a pod zaštitom Međunarodnog PEN centra „Dobar, loš, zao“ počinje izveštajem sa najvažnijeg godišnjeg skupa ove organizacije, o čemu nećete ništa moći da čujete ni na jednoj televiziji.

Nenad Kulačin i Marko Vidojković su se u prvom delu emisije bavili još isključivo Oskarom, najpre njegovim mračenjem izazvanim „gvozdenim determinizmom“, onda njegovim zadocnelim priznanjem da je upravo on Oskar, pa čak i ispoljavanjem Oskarovih proročkih moći kada je reč o predstojećim izborima.

Protivotrov za ovoliku oskarovštinu je narodni poslanik koalicije „Srbija protiv nasilja“, Borislav Bora Novaković, koji je u studio doneo – Oskara.

Osim toga, jedan od najagilnijih poslanika odgovarao je na nedoumice autora oko ponašanja opozicije u Skupštini Srbije, a otvoreno i detaljno je razotkrio na koje načine vrh SNS razara Vojvodinu i Novi Sad. Bora, ipak sumnju nema, Novi Sad će na izborima biti oslobođen.

U Magarećem kutku, opet Oskar. DLZ, samo na našem portalu!

Pred vama je specijalno izdanje podcasta Snaga uma sa Jelisavetom Miletić iz NjuzNeta, koje realizujemo uz podršku prijatelja podcasta kompanije Samsung, koja prepoznaje važnost razgovora o inovacijama. Ovoga puta tema za razgovor, a i za razmišljanje nam je došla baš iz kompanije Samsung, koja je s novom uređajima iz Galaxy S24 serije na neki način ispisala istoriju i svima nama na dlan donela veštačku inteligenciju.

„Photo Assist“ donosi mogućnost uređivanja fotografija uz pomoć AI, što znači da odlična fotografija može bude savršena, zahvaljujući opcijama da se odabere objekat sa slike i pomeri, obriše, premesti ili uredi u željenoj veličini.

„Note Assist“ je poput asistenta u telefonu koji pruža mogućnosti da bilo kakve beleške sam preuredi, formatira u koncizan i pregledan dokument koji je kasnije lako pronaći. Najzad, „Live Translation“ je neka vrsta prevodioca u realnom vremenu u mobilnom telefonu, koji ruši jezičke barijere na petnaest različitih jezika, čak i kada se dopisujemo. Dakle, ovo nije samo novi model mobilnog, već istinska inovacija koja označava početak nove ere u našim digitalnim životima i načinima na koje komuniciramo, pa je samim tim i tema za razgovor, kao i povod za prisećanje na put koji smo prešli i kako smo digitalno odrastali.

Kako je na život Jelisavete Miletić uticao brzi internet, a kako prvi mobilni telefon? Kako je rasla i menjala se zajedno sa mogućnostima koje nam je internet otvarao kroz razvoj društvenih mreža? Kako se menjao naš odnos prema uspomenama na lepe životne trenutke, zajedno sa unapređivanjem fotoaparata i kamera na mobilnim telefonima, ali i sa standardima koje nameću društvene mreže? Najzad, kako bi mogla da izleda budućnost i kako ćemo se u njoj snaći? Ovo su samo neke od tema dinamičnog i poučnog razgovora koji je pred vama.

Stigla je i 23. epizoda podcasta „Pick and roll“ na Nova.rs, u kojoj je Novica Veličković pričao kao nikad – o emocijama, živcima, plakanju posle utakmice, Teodosiću i Jokiću, naravno Partizanu i Zvezdi.

Još jedan „Pick and roll“ vrteli smo na našem portalu, u studiju su bili domaćin Miroslav Mića Berić i Novica Veličković, bivši reprezentativac i legendarni kapiten Partizana, zajedno sa Nebojšom Todorovićem, zamenikom urednika sportske redakcije Nova.rs.

„Ja sam gledao njih i uvek sam se čudio kako da 30 poena, kako da 20 i ne umori se, a ja uđem na šest minuta i ne mogu da hodam posle toga. Dnevna rutina, ne mesečna, ne godišnja, nego dnevna je jako bitna i to im (igračima, p.a) stalno ponavljam. Ne možeš jednom da glavom ne dođeš na trening. Ljudima mora da bude jasno, ne znam kad će se roditi plejmejker kao što je Miloš Teodosić, to koliko on vidi ispred i kakvu glavu ima… Nikola Jokić je sigurno najbolji košarkaš na svetu trenutno, toliko dominira, njemu dodaš i on nađe najbolje rešenje“, poručio je naš gost.

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma o snazi zabave, muzike i provoda, koje su deo našeg identiteta, ali važan ventil za oslobađanje od tenzija, kojima nas puni život u neizvesnim vremenima. Legenda beogradske klupske scene Pero Di Reda, DJ Peppe, govorio je o načinima na koje se noćni život Beograda menjao od kraja osamdesetih do današnjih dana, o lepotama i opasnostima noćnog života u Beogradu u različitim epohama, o ulasku droga u beogradske klubove i o reketiranju, o trenucima u kojima su ljude koji plešu s osmehom na licu zamenili oni koji se u klubovima mršte, o razlozima zbog kojih je Beograd balkanska prestonica zabave, ali i o načinima za očuvanje provoda u „narodu koji voli da živi, bez obzira na sve što se dešava“.

Do 2008. godine na Savskom nasipu bilo je desetak vikendica, sad ih ima stotine sve do Surčina i Jakova. Reka Sava napadnuta je sa svih strana, slično se sprema i Dunavu.

Od preko100 splavova na Savi, samo 30 je dobilo plutajuću dozvolu, a nijedan nema dozvolu za postavljenje. Dakle, svi su nelegalni i sve ih treba ukloniti jer ugrožavaju bezbednost građana.

Građani nisu svesni da je Savski nasip izbušen kao švajcarski sir i vode manje od tzv. stogodišnjih voda mogu izazvati pucanje nasipa i poplavu pola Novog Beograda. Pored toga ugroženi su reni bunari, a samim tim i pijaća voda pola Beograda.

Država je saučesnik u kriminalu, pre svega Ministarstvo građevine i saobraćaja, JP Srbija vode, gradska uprava Beograda i opština Novi Beograd.

Gošća: Aleksandra Smiljanić, Savski nasip

Stručna pomoć potrebnija je roditelju nego detetu, jer deca samo snose posledice, priča u novoj Mamazjaniji poznati dečiji psihijatar iz Instituta za mentalno zdravlje, dr Roberto Grujičić, koji je i jedan od autora podkasta „Dva i po psihijatra“.

U novoj epizodi Mamazjanije, on se osvrće na sve veći broj problema koje nosi takozvano „new age“ moderno roditeljstvo, ali i tehnologija koja je sastavni deo života, nažalost i dece mlađe od tri godine. U razgovoru za Mamazjaniju, navodi sve uzroke poremećaja u razvoju i ponašanju dece, za koje, naglašava, nisu krivi roditelji i njihov pogrešan pristup, koji međutim, često pospešuje loše mentalno stanje.

Greške koje pravimo kao roditelji su nesvesne, ali mogu biti pogubne.

„Narcisoidne ličnosti dečje uspehe pripisuju sebi, zanimaju ih samo rezultati, kojima nimalo ne doprinose. Stvaraju kod dece strah od neuspeha, odnosno od gubitka roditeljske ljubavi, što je za dete nešto najteže“, priča doktor Grujičić.

On navodi ko su roditelji koji zanemaruju svoju decu i savetuje kada roditelji u Srbiji treba, a kad ne treba, da dovode decu kod psihijatra. Objašnjava zašto deci ne smemo da dajemo telefon u ruke pre treće godine i na koji način odrastanje uz telefon remeti psiho-socijalni razvoj deteta.

U razgovoru za naš podkast opisuje narcisoidne roditelje i objašnjava kako da znamo da li smo takvi. Ukazuje takođe na to koliko ponašanje i raspoloženje roditelja utiče na decu i upozorava da međusobno poverenje dece i roditelja može lako da se izgubi.

Doktor zaključuje da odlazak kod dečijeg psihijatra ima smisla u ekstremnim situacijama i kad je roditelj iscrpeo sve druge mogućnosti, poput razgovora sa detetom, odlaska kod školskog pedagoga, psihologa u domu zdravlja, koji nisu uspeli da pomognu, pa je reč o ozbiljnijoj dijagnozi. Svakako, osvešćivanje problema i preispitivanje roditelja, kad primete poremećaj u ponašanju svog deteta, je prvi korak ka boljitku.

Nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra „Dobar loš zao“ stigla je pred gledaoce!

U prvom delu emisije Nenad Kulačin i Marko Vidojković proučavali su Oskarov govor povodom pogroma, analizirali građansko hapšenje u jednoj beogradskoj zgradi, čestitali Rusima koji su glasali u Beogradu, a dali su i drugarske savete Olji Bećković kako da joj gosti ne odlaze iz emisije.

Gost, prvi put u svojstvu urednika ekonomske rubrike u nedeljniku Radar, Milan Mića Ćulibrk.

Momci nisu izdržali, morali su da pitaju Miću koliko je dugo sanjao košmare posle intervjua sa Vučićem, a onda se razgovor razlepršao u svim pravcima, od ekonomije do politike i nazad, kako to samo sa Mićom može, uz njegove sjajne analize i duhovote opaske.

U Magarećem kutku moći ćete da čujete ekonomske savete Vojislava Šešelja.

Pred vama je specijalno izdanje podcasta Snaga uma, gde o snazi inovacija govori novinarka Brana Antović , a koje realizujemo uz podršku prijatelja podcasta, kompanije Samsung, koja prepoznaje važnost razgovora o inovacijama. Ovoga puta tema za razgovor, a i za razmišljanje nam je došla baš iz kompanije Samsung, koja je s novom uređajima iz Galaxy S24 serije, na neki način, ispisala istoriju i svima nama na dlan donela veštačku inteligenciju.

„Photo Assist“ donosi mogućnost uređivanja fotografija uz pomoć AI, što znači da odlična fotografija može bude savršena, zahvaljujući opcijama da se odabere objekat sa slike i pomeri, obriše, premesti ili uredi u željenoj veličini.

„AI note Assist“ je poput asistenta u telefonu koji pruža mogućnosti da bilo kakve beleške sam preuredi, formatira u koncizan i pregledan dokument, koji je kasnije lako pronaći. Najzad, „Live Translation“ je jedna vrsta prevodioca u realnom vremenu u mobilnom telefonu, koji ruši jezičke barijere na petnaest različitih jezika, čak i kada se dopisujemo. Dakle, ovo nije samo novi model mobilnog, već istinska inovacija koja označava početak nove ere u našim digitalnim životima i načinima na koje komuniciramo, pa je samim tim i raskošna tema za razgovor.

Kako se prilagođavati svim promenama koje nam dolaze s stalnom nadgradnjom naših digitalnih mogućnosti? Kako koristiti sve te mogućnosti za rast i nadgradnju, a čega se treba paziti? Kako je izgledao put u životu i karijeri jedne novinarke koja je krenula od modnih magazina, ali se gradila u vremenu procvata modernih tehnologijama, uvek na vreme prepoznajući njihove potencijale?

Pred vama je dinamičan i poučan razgovor o putu koji je iza nas u vremenu digitalnog procvata, a i o mogućnostima koje su pred nama, sa ženom koja je prihavatanjem, istraživanjem i pomeranjem mogućnosti interneta izgradila svoje ime i ugled koji danas ima.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa novinarkom Oliverom Kovačević o trajanju, pritiscima i rastu u društvu koje se menja i u vremenima koja se menjaju. Olivera je govorila o svom novinarskom putu od NIN-a i TV Politike do „Pesme za Evroviziju“; načinima na koji se u tom periodu novinarska profesija menjala, što zbog tehnološkog napretka, što zbog društvenih i političkih okolnosti; kako se ona prilagiđavala novim okolnostima, a i kako je čuvala ono što nije želela da promeni; o važnosti pravilne informacije i čiste zabave u vremenu senzacija, ali i o uzrocima i posledicama promena u kulturi dijaloga koje danas gotovo i da nema.