Podcast Snaga Uma – Stanko Crnobrnja by nova.rs

Pubertet je najstresnije doba za dete, ali i za roditelja, čija je uloga, ponašanje i reakcije na promene koje se dešavaju, ključna i odgovorna za dalji razvoj tinejdžera, a kasnije i za njegovo odraslo doba, priča u novoj Mamazjaniji naša poznata glumica Ljubinka Klarić, koja je ponosna majka jednog dečaka.

Posao glumice, koji ne poznaje radno vreme, ne ide na ruku mami koja odgaja dete. Ipak, uz pomoć porodice, svojih najbližih, ali i stalnih dogovora sa bivšim mužem, Ljubinka je uspela da izvede svog Kostu na pravi put, a sa njim je prošla kroz brojne izazove, iz kojih su uz mnogo truda, rada, a pre svega bezrezervne ljubavi, zajedno izašli kao pobednici.

Ljubinka otkriva koji momenat majčinstva joj je najteže pao i kako su se izborili sa zavisnošću od igrica, koje su u današnje vreme problem 90 odsto porodica koje u kući imaju pubertetlije, ali i mlađu decu.

Ona se priseća kako je kroz iznošenje svog primera borbe sa krizama u odrastanju deteta, pomogla mnogim roditeljima u našoj zemlji, ali i neumesnih interpretacija i komentara u srpskoj javnosti.

Apeluje na roditelje da svoju sebičnost i vezanost za dete stave po strani, a prioritet daju dečjoj sreći, iako ih ona ponekad, određenim delom isključuje.

Otkriva nam i na šta je, kao majka, ponosna, ali i objašnjava razliku između „majčinskog“ i „porodičnog“ tipa čoveka, koju, ističe, mnogi u Srbiji, nažalost, ne razumeju.

O Kostinom odlasku u Sjedinjene Američke Države, odnosu sa njim, koji je sav njen život, ali i sa bivšim mužem, sa kojim rešava probleme i nedoumice sa kojma se njihov sin susreće, o težini glumačkog posla, koji nema uvek razumevanja za privatan život, iskušenjima i izazovima sa kojima se hvata u koštac od svoje 30. godine i promenama koje su je zatekle nakon rođenja deteta, u novoj epizodi Mamazjanije, čućete od Ljubinke Karić, televizijske, filmske i pozorišne glumice.

U novoj epizodi podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra „Dobar loš zao“, Nenad Kulačin i Marko Vidojković bavili su se drskim insinuacijama da velečasni srpski državni vrh ima veze s mafijom, analizirali su nivo bedništva na kom se trenutno nalazi „Srpska lista“, a posvetili su nekoliko sekundi predlozima medijskih zakona koji su u međuvremenu povučeni iz skupštinske procedure.

Naši voditelji najbolje znaju kako je to čačkati mečku izgovorenom reči, ali njihov gost, novinar NIN-a, Vuk Cvijić, ponekad stvarno preteruje.

Ukoliko nešto niste znali o sprezi države i organizovanog kriminala, a znali ste sve, samo se pravite blesavi, tu je Vuk da o tome naglas govori. Dragocen razgovor o crnim vremenima u kojima pokušavamo da sačuvamo žive glave.

U Magarećem kutku čućete kako Šapić brani čast svoje vile preteći Miketićevoj porodici.

DLZ, samo na našem portalu.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi intiman razgovor sa glumicom Anđelom Jovanović, koja je govorila u odrastanju iz ugla hipersenzibilne devojčice, „koja ima antenice pomoću kojih hvata sve što osećaju drugi, a i ona sve mnogo intenzivnije oseća“. Anđela je iskreno govorila o odnosu snage i ranjivosti, o načinima na koje su njeni roditelji tretirali njenu hipersenzibilnost, o osamostaljivanju u Londonu, ali i o pronalasku životnog partnera, današnjeg supruga Mihaila Dudaša.

Većina onih koji su pisali ZOBS ne vozi bicikl, već su stalno u automobilu, zato ne mogu ni da shvate značaj alternativnih vidova prevoza. Zbog svega toga, država ne gradi biciklističke staze i trotoare, već uglavnom novac troši na infrastrukturu za motorni saobraćaj.

Vlast obmanjuje građane apsolutnim brojevima kad je reč o nesrećama, stradalim, povređenim i oštećenim u saobraćaju i na taj način manipuliše statistikom u bezbednosti saobraćaja.

Novi zakon o saobraćaju destimuliše vozače električnih trotineta. Želja pisaca zakona je da vozače starosti od 14-18 godina izbace iz saobraćaja. Oni zbog propisanih ograničenja neće imati gde da voze e-trotinete.

Nalepnice koje će vlasnicima trotineta izdavati Agencija za bezbednost saobraćaja značiće dodatan namet za vlasnike trotineta.

Zbog obavezne opreme, novi zakon oteraće investitore koji žele da ulože u posao iznajmljivanja električnih trotineta u gradovima u Srbiji.

Istraživanja u Evropi pokazuju da, gde god je nametnuta obavezna oprema, smanjuje se broj biciklista, a povećava broj motornih vozila. S druge strane, što je više alternativnih vidova prevoza manja je gužva i zagađenje.

Vozač bicikla je u povlašćenom položaju u odnosu na vozača električnog trotineta jer ne mora da nosi kacigu i reflektujući prsluk, ne mora da ima nalepnicu o sertifikaciji, može da učestvuje u saobraćaju već sa 12 godina starosti.

Izmene zakona i dalje ne prepoznaju električne bicikle, pa se očekuje ponovno prepravljanje ZOBS-a.

Gost: Igor Velić, Inženjer saobraćaja u Udruženju „Sigurne staze“

Zdravo je i normalno da se deca bave sportom od najranijeg doba, da se što više kreću, igraju, istražuju, što pospešuje njihov rast i razvoj, ali za to je najvažnije jedno – da roditelji daju svoj primer, slažu se doktorka Danijela Vukićević, subspecijalistkinja dečje fizijatrije i doc. dr Miroslav Marković, profesor fizičkog vaspitanja, gosti nove Mamazjanije.

Nekada je bilo teško dete naterati da uđe u kuću, a danas je uspeh ako ga nagovorimo da izađe u park da trči, igra se sa loptom, vozi biciklu… Naši gosti objašnjavaju da su aktivna uglavnom ona deca, koja za primer imaju aktivne roditelje, koji učestvuju u sportovima i zajednički im se raduju. Deca su, takođe, nekada, osnovne pokrete učila još u vrtiću u kojima je uvek sa njima radilo stručno lice, ali danas toga više nema, a u školama su besplatni treninzi otišli u istoriju, pa minimalan procenat dece u Srbiji se u današnje vreme bavi sportom.

Oni objašnjavaju zašto je fizička aktivnost i igranje napolju, najbolja alternativa igricama, mobilnom telefonu, kompjuteru, televiziji, ali i kada decu ne treba forsirati da se bave sportom. Savetuju roditelje koje je pravo vreme da dete počne da se bavi sportom, ali i upozoravaju da postoje godine kad je kasno za “popravke”.

Naši gosti apeluju da decu treba navikavati na slobodu kretanja dok su još u pelenama. Oni navode da je ozbiljan problem sputavanje dece što je karakteristično za sve veći broj roditelja, ali je krivica i na školi i vrtićima u kojima se sa najmlađima ne radi dovoljno, a posledice se teško saniraju.

“Deca su nam fenomenalna!”, naglašava doktorka Vukićević, a najaktivnija su do treće, četvrte godine, kad skaču gde stignu, ruše sve pred sobom, nezaustavljivi su. Ipak, naši gosti upozoravaju da je potrebno mnogo rada da se ova dečja energija zadrži i usmeri, da deca ne budu uvučena u virtuelni svet i demotivisana za fizičku aktivnost. O tome kako ih motivisati i kolika je uloga škole, kao i roditelja, ističe profesor Marković, a savete, poruke i apele stručnjaka, čućete u novoj epizodi našeg podkasta

Nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, „Dobar loš zao“, stigla je u vaš život!

U prvom delu emisije Nenad Kulačin i Marko Vidojković borili su se da izgovore Svećlja, pa su uprostili u Sveća, analizirali su navode o novom upadanju deteta Danila u loše društvo i hvalili se kako, za razliku od gospodina Vučića, nisu impotentni u najboljim godinama.

U vremenima kada su informacije šture, a strah sveprisutan, gost koji ima informacije a nema strah, pravo je blago.

Upravo takav kalibar je osnivač Foruma za etničke odnose, Dušan Janjić!

Gospodin Janjić je, u intervjuu za pamćenje, raščistio poslednje dileme koje ste imali u vezi sa terorističkim napadom u Banjskoj, otkrio iznenađujuću ulogu koju je predsednik Srbije imao u sprečavanju većeg pokolja, a do detalja je opisao zašto Milorada Dodika vidi kao junaka Šekspirove tragedije.

U sve se umešao i „presednik“, koji je, umesto Sigala, u DLZ doveo Van Dama, a u Magarećem kutku moći ćete da vidite uniformu ikonopisaca koji na srpskim zidovima prizivaju novi rat.

DLZ, samo na našem portalu. Uzmite kokice.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor o kraljici nauka, matematici, koja nas ne uči samo brojevima već i rešavanju problema. Kao takvoj, posvećujemo joj premalo pažnje za društvo kom problema ne manjka. Prof.dr Bogoljub Marinković, osnivač je matematičkog društva „Arimedes“, koje je ovog meseca obeležilo neverovatnih pedeset godina rada i kroz koje je prošla većina mladih matematičara na putu ka osvajanju medalja na svetskim takmičenjima.

Prof.dr Marinković retko govori za medije, ali je u svojoj 88. godini i dalje aktivan, svakodnevno je u Udruženju, radi sa učenicima i nastavnicima tako što osmišljava nove načine da matematiku učini interesantnom. Zajedno sa prof.dr Marinkovićem, u ovoj epizodi je o kreativnom pristupu nauci i logičnom razmišljanju govorio i redovni profesor Matematičkog fakulteta, prof.dr Miloš Arsenović, koji je kao dete počeo da se igra brojevima upravo kroz zbirke zadataka „Arhimedes“, koje je pisao prof.dr Marinković.

Za nasilje je odgovorna vlast i sistem, mediji, porodica, škola, ali i svako od nas pojedinačno.

Mladima su potrebni časovi i radionice koji su interesantni da bi prihvatili i naučili o istorijskim događajima i razbili predrasude.
Akcenat radionica je na istini, činjenicama i stradanju nevinih žrtava, nebitno kom narodu one pripadaju.

Kultura sećanja na Holokaust skoro da ne postoji u Srbiji, dokaz za to je stanje stratišta iz Drugog svetskog rata u kom su pored Jevreja stradali i Srbi i Romi.

U Srbiji je 187 ljudi proglašeno pravednicima jer su svojom empatijom i žrtvom spašavali Jevreje u Drugom svetskom ratu.

Antisemitizam nikad nije prestao, on je samo sofisticiran. Jedan od dokaza za to su teorije zavere u vreme korone, kada su Jevreji optuženi za stvaranje virusa.

Radionice „Da se nikad ne zaboravi, Holokaust, da se nikad ne ponovi“ su uvod u koncert „Muzika piše sećanja“ 22.10.2023. u 20h u UK „Vlada Divljan“.

Gošća: Marlena Wainberger Pavlović, Predsednica Srpsko-jevrejskog pevačkog društva

Naša deca žive u najboljem vremenu, jer deci je uvek njihovo vreme najbolje, kao što je nama bilo naše, pa će tako biti i svakoj narednoj generaciji. Potrebno je da decu pustimo da izađu iz staklenog zvona, da budu slobodna, da greše, da se razlikuju, da znaju da ne moraju uvek i u svemu biti prvi, priča u novoj Mamazjaniji Danijela Kvas, najpopularnija, i jedna od najboljih profesorki srpskog jezika, književnica i mama dvoje dece.

Poslednje tri godine za srpsko školstvo bile su turbulentne, teške, naporne, ali i tragične. Pandemija, koliko god lošeg da je izazvala, ipak je iznedrila i nešto dobro, upoznali smo nova lica, koja su donela ohrabrenje u bolje sutra, a sa „školom na daljinu“, to je učinila Danijela, koju su sami učenici primetili i izdvojili iz mase, a čijoj popularnosti je doprineo specifičan metod prenošenja gradiva, neposredan odnos sa đacima, ali i velika ljubav prema poslu kojim se bavi, koju prenosi na decu i ona je osećaju.

U novoj epizodi Mamazjanije, Danijela objašnjava zašto je važno da školi vratimo dozvolu da vaspitava i zašto su roditelji u zabludi kada misle da su im deca u većoj opasnosti nego što su to bile ranije generacije.

Kao profesorka koja je i književnica, piše knjige pesama za decu i odrasle, svedoči koliko deca danas samoinicijativno čitaju i pišu.

Mlađe kolege savetuje o najučinkovitijim metodama rada sa decom, a roditeljima poručuje da ne plaćaju privatne časove iz svakog predmeta i da je dobro i zdravo da dete ponekad dobije i jedinicu, dvojku, trojku. Ukazuje na greške koje se iznova ponavljaju u prosvetnom sistemu Srbije i kako da iz njih konačno nešto naučimo.

O „trulom“ obrazovnom sistemu punom rupa i o nadležnima koji iznova uvode nove mere u prosvetu, umesto da se konsultuju sa onima koji svakodnevno rade sa decom u školama, o vaspitanju koje je danas delimično virtuelno, o roditeljima koji nemaju vremena da pomažu u učenju i domaćim zadacima, ali su ubeđeni da njihova deca moraju biti vukovci i da je petica jedino merilo znanja i kvaliteta, iako je često poklonjena, a svaka niža ocena je nedopustiva, pa čak i kad je realna, priča Danijela, profesorka sa bogatim iskustvom u radu sa učenicima u osnovnim i srednjim školama, a iz čijih knjiga recitacija ne izvlače samo deca brojne pouke, već i mame i tate, koji za knjigu nađu vremena.