Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma, sa Dolores Milošev Erdeg producentkinjom i autorkom podcasta Zdrava priča sa Dolores, a ujedno i urednicom podcasta Zdrava priča sa mladima. Dolores je govorila o besu u društvu koji u poslednje vreme sve više utiče na decu i mlade, a koji se odavno ispoljava i u školama. Podelila je svoja iskustva iz rada sa mladim ljudima o načinima na koji društvene turbulencije utiču na njih i govorila o načinima na koje možemo da radimo na sebi, kako bismo bili bolji za svoju decu.

Prošla je kroz teško detinjstvo, unutrašnje borbe, depresiju, anksioznost, pomišljala na „najgore“ , a kad je shvatila u kom pravcu ide, zaustavila se i okrenula na drugu stranu, nastojeći da spasi sebe, kako bi jednog dana bila majka svojoj deci, onakvu kakvu ona nije imala – Milica Stevanović, trener za lični razvoj i terapeutkinja, majka dve devojčice, koja u novoj epizodi osim ličnog iskustva, donosi metode rada na sebi, koji su preko potrebni današnjim roditeljima.

Svet gledamo kroz ružičaste, zelene, plave naočare, što je refleksija našeg uma, a on je zapravo potpuno drugačiji od onoga što je u našim glavama. Potrebno je da skinemo naočare i suočimo se sa bolom, problemima, traumama, kako bismo mogli da idemo dalje, da se nosimo sa sobom i da budemo oslonac svojoj porodici i deci, poruka je naše gošće.

„U današnje vreme takozvanog plišanog roditeljstva, trudimo se da decu prezaštitimo, da im pružimo sve ono što nama nije bilo pruženo, ali zaboravljamo da je potrebno da nekada osete problem, da vide da svet nije mesto bez bola, prepreka, padova, ako se kao roditelji sukobimo sa njima povremeno, to može biti korisno, pre nego štetno“, objašnjava Milica.

U osvrtu na svoje detinjstvo, koje je, kako je navela, bilo puno neizvesnosti, tenzije, stresa, jer nikada nije znala kakav će joj biti dan, sve je zavisilo od raspoloženja oca, koji je imao problem sa zavisnošću od alkohola, naglasila je da, bez obzira na sve, ni njoj, niti bilo kome, ne može celog života izgovor za loše postupke biti – „teško detinjstvo“.

„Moji roditelji nisu više živi i ne bi bilo normalno da u ovim godinama pronalazim izgovor i opravdanje za svoje negativne postupke u tome što mi oni nisu pružili i što sam proživljavala traume kao dete. Svi mi, odrasli, imamo priliku da popravimo svoje stanje i izlečimo ožiljke, koji su nastajali tokom odrastanja. Na nama je da to učinimo jer imamo odgovornost“, kaže Milica.

Razgovor sa decom je ključan u njihovom odrastanju, a napominje kako ona ni to nije imala, jer pripada generaciji koju su stariji ućutkivali.

„Nama su govorili da ne talasamo, da pustimo starije kad pričaju, da ne pametujemo. Danas to nije tako, roditelj pita svoje dete šta ga muči, šta želi ili ne želi. Kako se oseća povodom neke situacije, jer potrebno je nama da znamo, a deci da izgovore. Krajnost, naravno, nije dobra, jer onda dobijamo dete koje očekuje ‚svet na tacni‘, kojem mora da se udovoljava, a to u realnom i odraslom životu – nije moguće“, upozorava naša gošća.

Milica nam objašnjava kako da „radimo na sebi“ da bismo postali bolji ljudi i roditelji i kako da se izborimo sa traumama iz detinjstva i „slikama“ roditelja, koji su imali problem sa bolestima zavisnosti.

Ona ukazuje na najteže posledice po dete koje je odrastalo sa roditeljem zavisnikom. Takođe savetuje šta da radimo kad u svom ponašanju i odnosu prema deci, prepoznamo negativno nasleđe naših roditelja.

Naša gošća opisuje loše strane „plišanog roditeljstva“, ali i naglašava da traume i ožiljci iz detinjstva ne smeju biti izgovori za nedoličan život u odraslom dobu.

Krivica je uobičajeno osećanje za svakog roditelja, koji se tokom detetovog odrastanja neretko zapita „Gde grešim?“ ili kad dete nešto loše uradi, pomislimo „Ovo je moja krivica, ja sam kriva.“ Međutim, ističe Milica, krivo je i današnje društvo, mreže na internetu koje šalju poruku savršenih roditelja koji realno ne postoje, ali ih vidimo na postovima, fotografijama, snimcima. Iz tog razloga, njen prvi savet mladima, koji tek ulaze u svet roditeljstva je – ugasite Instagram!

Jovo Bakić novi izazivač Radar Foruma

Naredne četiri epizode Radar Foruma u ulozi “izazivača” biće Jovo Bakić, profesor sociologije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Njegov prvi gost je Dragomir Anđelković, politički analitičar, sa kojim će ukrstiti stavove o aktuelnim društveno-političkim pitanjima.

Jovo Bakić, poznat po hrabrim i neretko nekonvencionalnim stavovima i analitičkoj oštrini, postaviće intrigantna pitanja i izneti sopstvene hipoteze, dok će Dragoljub Anđelković, sa bogatim iskustvom u političkoj analizi, dati odgovore koji će pružiti nove perspektive.

Trpela je dok je mogla, i verovala da će biti bolje, da će se „on“ i njihov odnos promeniti. Nije odustajala od porodice, sve do jedne, prelomne noći, koja je sve promenila, a o kojoj u novoj Mamazjaniji priča poznata glumica Jelena Helc, majka četvoro dece, za koju se godinama borila i dalje se bori.

Zbog prevelike želje za opstankom porodice, Jelena je pomerala granicu izdržljivosti. I u braku je, kaže, na neki način, četvoro dece podizala sama. Karijeru je odložila, odselila se iz Srbije i posvetila u potpunosti kući i deci. Ipak, ni to nije bilo dovoljno. Patološka ljubomora, nepoverenje i ogromna nesigurnost, koja je osobina svih nasilnika, bila je povod za krah braka, za udarce fizičke i verbalne, koje je doživljavala godinama.

„Nisam gubila nadu. Borila sam se za brak i porodicu, išla sam na vantelesnu oplodnju i rodila posle Vuka još troje dece. Dok su bili mali, mislila sam da ću umreti, da neću izdržati toliko posla, obaveza, bilo je prenaporno. Ipak, uspela, sam, izdržala, naučila da se organizujem, a oni su porasli“, priča Jelena.

Kad je u jednoj, prelomnoj noći, na njihova vrata zakucala policija, na nasilje je konačno stavljena tačka, a ona je sa torbama i decom – otišla. Nikad se nije vratila. To su bile prve naznake borbe koja je tek počinjala. Tortura na sudovima, dokazivanje porodičnog nasilja nad njom i decom, borba za starateljstvo, i sve to u stranoj državi, na nepoznatom jeziku, okružena neznancima.

„Posle mnogo muke, dobila sam podršku od sistema, od države Nemačke. Sećam se kada mi je rečeno da sam, time što sam ga napustila, deci dala najveći poklon u životu. Zapravo sad shvatam da su samo tako dobili šansu da izrastu u zdrave i prave ljude i da, iako su me u početku gledali kao žrtvu i gubitnicu, danas razumeju i podržavaju me“, kaže Jelena.

Decu vaspitava tako da budu spremni na najgore, a da se nadaju najboljem, da znaju da u životu sve svakoga može da zadesi i da će biti prepreka, padova, grešaka, bola, muke i patnje, ali da je najvažnije ustati i krenuti dalje, bez obzira na sve.

U Mamazjaniji Jelena otkriva kako je odlučila da ode i spasi i decu i sebe i koji momenat je bio prelomni. Ona objašnjava koliko je za svaku ženu, majku, važno da se ohrabri i stavi tačku na nasilje.

U razgovoru za naš podkast naglašava šta je znak za uzbunu u braku i kad se treba okrenuti i otići.

Tokom emisije, osvrnula se i na reakciju okoline na njen odlazak i na razvod. Opisuje nam i kako su deca reagovala i šta su joj rekla. Navodi kako se izborila sa problemima, bolom i depresijom, nakon odlaska sa decom iz porodične kuće.

Ona objašnjava koliko je teško ženi da ostane sama sa jednim, dvoje, a tek četvoro dece u stranoj zemlji, prepuštena sebi i sistemu. Apeluje da je važno da u Srbiji zaživi sistem podrške samohranim roditeljima, a pre svega ženama, majkama i deci koja su žrtve nasilja, a nemaju kome da se obrate.

Najveći izazov za nju, kao majku, je da jednog dana vidi svoju decu kao samostalne, samosvesne, ispravne, zdrave, zadovoljne i normalne ljude, koji neće trpeti posledice nasilja, niti bilo čega, čemu su nedužni svedočili. Ljude, koji će umeti da naprave razliku između dobrog i lošeg, a kada se i desi da pogreše, da će znati da kažu – izvini.

Evo nove epizode podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra „Dobar loš zao“, kad joj vreme nije – u sred epskih uspeha Srbije na EP u fudbalu.

Nenad Kulačin i Marko Vidojković pozdravili su navijanje kojim je, zaštićen Kobrama, u Nemačkoj upravljao princ Danilo, zabrinuli su se minimalno zbog Orlićevog napradovanja u službi, a malo više zbog toga što će Srbija možda postati džinovski rudnik bez uslova za život ljudskih bića.

Gost, pravo iz oslobođenog Niša, bivši gradonačelnik tog grada, ali i bivši predsednik Vlade Srbije, Zoran Živković!

Uvek vickat i oštar na jeziku, Živković nije štedeo reči da opiše šta je bojkot izbora napravio u Srbiji. Zoran ima spreman plan kako se organizovati u daljoj borbi protiv srpskog hibridno-mafijaškog režima, a bilo je i emotivnih uspomena na doba kada je demokratija pobeđivala u Srbiji. Pa i poneka lepa reč za naše sportiste.

U Magarećem kutku videćete kako iste fore ne stoje predsednikovom imitatoru i predsedniku.

Pred vama je nova epozoda podcasta Snaga uma, koja donosi razgovor sa Biljanom Đorđević docentkinjom Fakulteta političkih nauka u mirovanju i narodnom poslanicom.

Biljana je govorila o seksualnom uznemiravanju u akademskim krugovima za koje se prećutno zna decenijama, o sistemu koji je napravljen tako da bi se o svemu ćutalo, o strategijama preživljavanja koje osmišljavaju mlade žene kako bi se sačuvale, kao i o hrabrosti studentkinja koje su to ćutanje u javnom prostoru zauvek razbile.

U drugoj epizodi Radar podkasta sa Stevanom Filipovićem, domaćin je ugostio proslavljenu srpsku glumicu Svetlanu Cecu Bojković. Tema je bila serija Kruna (The Crown), planetarno popularna saga o britanskoj kraljevskoj porodici, ali su sagovornici priču proširili ka različitim društvenim pitanjima.
Ceca se, govoreći o uticaju serije Kruna na publiku, prisetila i legendarne Emilije Popadić iz Boljeg života, zasigurno uloge koja je obeležila njenu televizijsku karijeru, ali i privatni život budući da su je ljudi neretko poistovećivali sa Emilijom što njoj i nije uvek godilo.
Razgovarajući o savremenom društvu i izazovima sa kojima se suočavamo, Ceca Bojković je bez dlake na jeziku govorila i o svom društveno-političkom angažovanju van pozorišnih dasaka i televizijskih kamera. Osvrnula se i na posrnuće obrazovnog sistema naglašavajući da je neobrazovanim ljudima u medijskom mraku najlakše manipulisati.
Stevan Filipović uspeo je da nam pruži i intiman uvid u život i razmišljanja jedne od najomiljenijih glumica sa ovih prostora, dajući nam priliku da bolje razumemo likove koje je tumačila, ali i ženu koja stoji iza njih.
„Iza nas je još jedna grozna nedelja u političkom smislu u Srbiji, i zbog toga pokušavamo da u tom besmislu, u tom mulju, pronađemo neki smisao u umetnosti i kulturi“, rekao je autor podkasta reditelj Stevan Filipović.
Gledajte drugu epizodu Radar podkasta sa Stevanom Filipovićem i šaljite nam svoje komentare, kritike, ideje za teme i goste, kao i pitanja za njih.

Ljubav nije nešto sa čim se rađamo, ona se uči, poručuju psihoterapeuti Svetlana i Marko Majkić, roditelji četvoro dece, koji i posle 25 godina zajedničkog života, slušaju jedno drugo, partneri su i u poslu, a često se, dok šetaju, drže za ruke, čime pokazuju privrženost jedno drugom, koja danas uglavnom izostaje, posebno kod mladih parova, koji su sve više usmereni samo na sebe.

Rad na partnerskim odnosima, primarni posao gostiju nove Mamazjanije, zasniva se, između ostalog, na saznanju da svako od nas ima pravo da se oseća dobro, ali da često na to zaboravimo.

„Naš mentalitet i vaspitanje je takvo, da kad god osetimo zadovoljstvo, osećamo se loše, jer smo naučeni da nije dobro ako smo srećni i da uvek treba da strahujemo, umesto da iskoristimo momente radosti, pa čak i ako kasnije stignu teški trenuci, o njima ne treba unapred razmišljati“, poručuju naši gosti.

Oni objašnjavaju da je zadatak roditelja da detetu pruže dobar model ponašanja, da ono izraste u stabilnu ličnost, koja se ne plaši da pokaže emocije, niti da živi okružena drugim ljudima. Deca treba da budu sigurna u sebe, ali ne i preterano samostalna, jer to onda često ukazuje na činjenicu da će osoba ostati sama, kao sama sebi dovoljna.

„Stilovi vaspitanja su različiti, ali najvažnije je dete spremiti za socijalizaciju, kada uspostavimo balans između kritika, pohvala i zahteva. Nažalost, nekad je zahteva previše, pa se izgubi kontrola. Takođe, deci treba postavljati granice jer to je za njih zdravo“, pričaju Majkići.

Porodica uglavnom zavisi od odnosa mame i tate, partnera, na kojima je velika odgovornost njenog opstanka. Da bi prevazišli brojne prepreke, nesuglasice, razlike, pristali na kompromise, dogovore, zarad odnosa dvoje ljudi, ali i njihove dece, potrebna je ljubav, koja se uči.

Gosti nove Mamazjanije objašnjavaju kako da osvestimo svoja osećanja, misli, želje i da je neophodno da se, bar povremeno, osećamo dobro, pa čak i u „gužvi“ obaveza, posla, dece, kuće, brojnih odnosa i uloga koje obavljamo svakodnevno.

Oni otkrivaju koja metoda vaspitanja je najučinkovitija i zašto, a takođe ukazuju na greške koje roditelji najčešće prave u vaspitanju dece.

Kroz razgovor nas savetuju kako da naučimo da volimo i kako da razgovaramo sa decom, da im pokažemo da je potrebno da ispoljavaju emocije i svoje stavove i misli. Oni objašnjavaju i zašto su dobri zdravi konflikti i čemu nas uče.

Roditelji ne smeju da zaborave na sebe, a opet deca moraju biti na prvom mestu, a u brojnim izazovima koje savremeni svet pred nas postavlja, pogubimo se lako u prioritetima. Deca nas, kažu Majkići, uglavnom podsete da treba da mislimo na sopstvena osećanja i da pokazujemo emocije, jer ona prate svaki naš korak i mimiku, i često nas podsete na osmeh, koji čeka u senci namrštenih lica.

U četvrtoj epizodi Radar Foruma, izazivač Milan St. Protić ugostio je Tanasija Marinkovića, profesora Pravnog fakulteta u Beogradu i stručnjaka za ustavno pravo, a njih dvojica razmenili su mišljenja o aktuelnom Ustavu Srbije

Dvojica sagovornika istakla su da aktuelni Ustav iz 2006. godine ima svojih vrlina, ali i značajne mane. Jedna od najvećih kritika odnosi se na nedostatak javne rasprave tokom njegovog donošenja, čime su izostali doprinosi stručne javnosti i šireg građanstva.

U pozitivnom svetlu, profesor Marinković ističe da je Ustav uveo transnacionalnu komponentu u pravni sistem Srbije, uključujući međunarodne standarde ljudskih prava, što je omogućilo sudovima u Srbiji da efikasno primenjuju međunarodne okvire i time poboljšaju pravni sistem zemlje. Takav aspekt je posebno važan jer Srbija nije imala koncept ljudskih prava tokom perioda socijalističke Jugoslavije i vladavine Slobodana Miloševića.

Sagovornici su kritikovali postojeći Ustav i zbog nedostatka kontinuiteta s prethodnim ustavima, a ukazali su i na problem nedovoljno definisane autonomije pokrajina i nedostatka jasnih uslova za osnivanje novih autonomnih jedinica unutar države.

Razgovor se vodio i o tome kako bi ustav mogao da evoluira u skladu sa savremenim demokratskim principima i potrebama srpskog društva, uz naglasak na važnost javnog dijaloga i stručnog doprinosa u procesu ustavne reforme. Profesor Marinković istakao je važnost političke pedagogije i vremena u procesu takvih ustavnih promena, naglašavajući da je potrebno stvoriti politički i društveni konsenzus kako bi novi ustav mogao da postane temelj demokratskog i pravnog sistema Srbije.

Četvrta epizoda Radar Foruma je poslednja u kojoj je izazivač bio Milan St. Protić. Naredne četiri epizode, domaćin će biti Jovo Bakić, profesor sociologije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Nova epizoda podkasta koji se nalazi pod budnim okom Međunarodnog PEN centra „Dobar loš zao“ je pred vama!

Nenad Kulačin i Marko Vidojković su u prvom delu emisije pažljivo saslušali postizbornu analizu Njegove Ekselencije, prinudnog upravnika Srbije, izračunali su da će Vučiću biti potrebno najmanje 48 godina da se sabere od rezultata izbora za Evropski parlament, a u glavu su izbrojali svih 17 učesnika Svesrpskog sabora.

DLZ je dao veštačko disanje srpskoj opozicionoj sceni dovevši u goste predsednika Demokratske stranke, Zorana Lutovca!

Lule se prisećao izbora, pokušao da objasni kakvi su planovi opozicije za naredni period, obećao da će DS nastaviti borbu za demokratsku Srbiju, a upozorio je i na to, da se sad, kad nema nikakvih izbora na vidiku, svi kritičari režima anlaze u ozbiljnoj opasnosti.

U Magarećem kutku moći ćete da vidite kako bosanski medved pokušava da napastvuje ruskog predsednika.