Prema izveštaju Instituta “Dr Milan Jovanović Batut” iz 2014. godine, najučestalija aktivnost u pogledu igara na sreću u Sribiji bila je lutrija koju je pola stanovništva igralo bar jednom u toku svog života, od kojih je trećina to činilo u predhodnih godinu dana od istražvianja. Sportsko klađenje zauzima drugo mesto, a njime se bavilo 17 % stanovništva. Za njima slede slot aparati od 5,5%.
Dok je lutrija jednako zastupljena među polovima i starnosnim grupama, ostali oblici kockanja su učestaliji kod muškog dela populacije. Na primer, 91,5% onih koji su praktikovali sportsko klađenje u proteklih 12 meseci bili su uglavnom muškarci starosti do 44 godine. Ukupno 3,7 % odrasle populacije u Srbiji je u riziku od zavisnosti od kockanja. Brojčano gledano, problem sa kockanjem ima između 51 i 93 hiljada ljudi između 18 i 64 godina.
U najvećem riziku se nalaze stanovnici koji igraju određene kazino igre, koji su na slot aparatima ili koji se kockaju putem interneta. Takvi “igrači” imaju 50% šanse da zapadnu u kandže ovog poroka.
Opasnost od klađenja ne vidi sagovornik podcasta “Reaguj, koji kladionicu doživljava kao mesto za druženje i rekreaciju:
“Prvenstveno, postale su dobro mesto, lepo, komotno, provetreno, lepo opremljeno. Volim sport, pratim sport i kombinujem taj izlazak i praćenje rezultata. Konkretno u mom slučaju – opkladiti se znači da bi mi bilo zanimljivije da pratim te i druge utakmice. Zanimljivije praćenje sportskih dešavanja.”
Sigrica, samo razonoda, analiza utakmica, igra na sreću, još jedan tiket – kada je u pitanju prepoznavanje zavisnosti i statistički podaci, rukovoditeljka Centra za nehemijske zavisnosti Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti doktorka Milica Repac, objašnjava da je upravo kladionica igra koju igraju ljudi koji su razvili zavisnost od kockanja. A 2019. godine su oni otvorili oko 82 nova kartona, odnosno javile su im se 82 nove osobe kako bi započele sa lečenjem.
„Kod nas je kockanje legalna radnja i smatra se da je to neka vrsta razonode, sve dok se kocka u kontrolisanim uslovima. Znači, ako ja na primer, ovog meseca imam neki višak u svojim prihodima, pa sam umesto da odem da stavim to u neku vrstu štednje, i ne kupim ništa sebi, znači imam neki višak, ili neću da štedim hoću da to potrošim – odem u kockarnicu da se zabavim. Ukoliko se ja nakon što sam na primer izgubila tom prilikom, vratim ponovo sa novom sumom novca, ne bih li povratila taj svoj gubitak, ili ako ja to radim često i sve češće, ako se desi da potrošim celu svoju platu, to već nije više razonoda, to je nešto što sad možemo da stavimo u kategoriju neke vrste gubitka kontrole“, navodi doktorka Milica Rebac.
Saradnici emisije: Irena Čučković, Iva Gajić, Nemanja Stevanović, Sanja Đorđević, Aleksandra Bučko
Pratite nas i na mrežama Facebook, Twitter, Instagram i platformi podcast.rs.
