Nedavno je počela prijava nezaposlenih za program Vlade i Nacionalne službe za zapošljavanje “Moja prva plata” u okviru kojeg su mladi ljudi koji nisu imali radno iskustvo, mogli da konkurišu za rad u nekoj od privatnih kompanija.

Program osposobljavanja može da traje do devet meseci, a učesnici programa će za svoj rad iz državnog fonda dobijati 20.000 dinara ukoliko imaju završenu srednju školu, odnosno 24.000 dinara ukoliko imaju visoko obrazovanje. Planirano je da u programu učestvuje 10.000 mladih. Poslodavcu je ostavljena mogućnost da dodatno plati učesnika konkursa ukoliko želi. O nedostacima programa “Moja prva plata” bavimo se u ovoj epizodi podskasta “Reaguj!”.

Oko 70 odsto pozicija je namenjeno za kandidate sa završenom srednjom školomod kojih su najviše traženi radnici u tekstilnoj, prehrembenoj, metalskoj, prerađivačkoj i industriji nameštaja , a ostalih 30 odsto sa visokim obrazovanjem čine uglavnom ekonomisti, mašinski, građevinski i elektro inžinjeri.

Prepreke u Zakonu o radu

Marko Lazić, koji je i ciljna grupa ovog programa, nije uspeo da se na ovaj način da se zaposli iako je poslodac bio spreman da ga angažuje. Prepreka mu je, kaže, Zakon o radu.

“I ako na samom sajtu piše da ti je potreban ili završen fakultet ili završena srednja škola, ja konktretno u ovom trenutku imam zavrešnu samo srednju školu i mislio sam da je to dosta. Međutim, ima tu nekih stvari koje nisu navedene na sajtu, a deo su Zakona o zapošljavanju gde se navodi da ti do određene starosne granice ne možeš da budeš prijavljen ako si bio student pre toga, ako nisi završio fakultet, kao ja konkretno i eto to sam saznao na teži način.”

Odstupanja od Zakona o radu

Mario Reljanović sa Instituta za uporedno pravo objašnjava da programski okvir Moje prve plate i te kako odstupa od Zakona o radu, i ostalih normi koje definišu radna prava jer ih, praktično, nema.

“Ono što je važno naglasiti jeste da ti mladi ljudi kada konkurišu, odnosno ako budu primjeni – ulaze u jedan potpuno nedefinisan odnos koji nema utemeljenja u zakonu o radu, tako da mi nismo sigurni koja oni prava imaju. Prema Uredbi, oni neće imati gotovo nikakva radna prava – pravo na ograničeno radno vreme, pravo na pravičnu zaradu, dakle, oni svi imaju fiksnu zaradu koja je uređena samom uredbom i koja je niža od minimalne zarade što je isto nezakonito.”

Saradnici emisije: Irena Čučković, Iva Gajić, Nemanja Stevanović, Sanja Đorđević, Aleksandra Bučko

Pratite nas i na mrežama Facebook, Twitter, Instagram i platformi podcast.rs.