Iako ga je majka savetovala da se školuje, a ne da nastavlja porodični zanat, obzirom da je isti jako težak i zahtevan, Stevan je ipak odlučio da krene putem svoga pradede, dede i oca. U trenutku kada je preuzeo firmu 1985. godine, imali su troje zaposlenih i svoje proizvode uglavnom prodavali na vašarima. Stevan je brzo shvatio da mora da promeni neke stvari, kako bi unapredio svoje poslovanje.

Nije bilo ni malo lako, obzirom da je njegov deda i dalje smatrao da stvari treba raditi na način na koji su oduvek rađene, a posebno teško mu je bilo obzirom da je jako brzo, nakon što je preuzeo firmu, ostao bez oca, koji mu je bio značajna podrška. Ipak, Stevan, uz pomoć svoje supruge Vesne, uspeva da promeni način same prodaje proizvoda, proširuje proizvodnju, povećava broj radnika, tako da polako počinju da sarađuju, prvo sa marketima u Srbiji, a danas 80% svoje proizvodnje plasiraju na tržišta Francuske, Nemačke, Švajcarske, Slovačke, Slovenije, itd. Ono što se nikada nije promenilo je kvalitet proizvoda, koji je ostao nepromenjen od nastanka firme, tako da se proizvodi i danas rade ručno i po porodičnoj recepturi.

Priča o preduzetništvu iz ugla jednog izvanrednog čoveka, zanatlije koji u sebi nosi tradiciju dugu 107 godina, o važnosti porodice, neminovnim promenama, izduvnim ventilima i resetovanju, novoj porodičnoj generaciji, koja polako uvodi novine u samo poslovanje i još mnogo toga što je Stevan naučio od svojih ličnih, ali i iskustava koja sežu u daleku 1911. godinu.