Lični doživljaji pandemije – u Šendženu i Čačku

Radio Karantin
U drugom Radio karantinu posvecenom ličnim iskustvima iz ove sada već skoro dve pandemijske godine, čućete muzičkog producenta Marka Jovanovića u Šendženu u Kini i taksistu Aleksandra Selakovića u Čačku.
U drugom Radio karantinu posvecenom ličnim iskustvima iz ove sada već skoro dve pandemijske godine, čućete muzičkog producenta Marka Jovanovića u Šendženu u Kini i taksistu Aleksandra Selakovića u Čačku.

Lični doživljaji pandemije posle dve godine – prvi deo

Radio Karantin
Uskoro će dve godine od izbijanja pandemije. Život se polako vratio u nekakvu normalu, ali zapravo ništa nije normalno.
Uskoro će dve godine od izbijanja pandemije. Život se polako vratio u nekakvu normalu, ali zapravo ništa nije normalno. Mnogi su ostali bez svojih najmilijih, virus i dalje kruži i menja oblik, jedan deo sveta prepucava se oko toga da li treba vakcinisati se ili ne, drugi deo nema tu privilegiju jer nema vakcine. Ovo je priča koja se nastavlja i kojoj se kraj ne nazire, ali ipak, posle skoro dve godine, probaćemo da se osvrnemo unazad i prodjemo kroz lične dozivljaje ove istorije u nastajanju. Danas su moji gosti u Veroni i Melburnu.

Dve godine pandemije: Šta smo sve proživeli a šta nas tek čeka – najava

Radio Karantin
Posle skoro dve godine pandemije, zbog novog soja korona virusa zemlje ponovo zatvaraju granice; Austrija uvodi novi karantin a uskoro i obaveznu vakcinaciju, njeni susedi razmatraju iste mere.
Posle skoro dve godine pandemije, zbog novog soja korona virusa zemlje ponovo zatvaraju granice; Austrija uvodi novi karantin a uskoro i obaveznu vakcinaciju, njeni susedi razmatraju iste mere.
Koliko nam se zivot promenio za ove dve godine, kako sada gledamo na pocetak pandemije, kako smo je doziveli i kako je prezivljavamo.
Tokom decembra i januara za Radio karantin govore taksisti, pekari, vozaci kamiona, gradjevinari, lekari i drugi. Kako nam je bilo, kako nam je sada i sta nas tek ceka. Radio karantin – svake srede

#10 Da li su osećanja na poslu poželjna? – Mia Popić

Škola od srca

Mini podcast jubilej, vreme je za 10. epizodu! 

Sa Miom Popić, psihoterapeutkinjom i direktorkom Sinergija koučing centra pričala sam o profesionalnom aspektu našeg života i ličnosti. 

Pitala sam Miu:

– Šta razlikuje ljude koji uživaju u svom poslu od onih koji ne?

– Šta nas sve motivise u poslu? 

– Kako je odabir posla povezan sa našim najranijim iskustvima? 

– Zbog čega je stres na poslu toliko prisutan i zašto dolazi do sindroma izgaranja?

 – I naravno, šta možemo uraditi da se na poslu osećamo zadovoljnije i srećnije?  

Šta vi mislite o tome DA LI SU OSEĆANJA NA POSLU POŽELJNA?

#10 Da li su osećanja na poslu poželjna?

Škola od srca
Mini podcast jubilej, vreme je za 10. epizodu! 
Sa Miom Popić, psihoterapeutkinjom i direktorkom Sinergija koučing centra pričala sam o profesionalnom aspektu našeg života i ličnosti. 
Pitala sam Miu:
– Šta razlikuje ljude koji uživaju u svom poslu od onih koji ne?
– Šta nas sve motivise u poslu? 
– Kako je odabir posla povezan sa našim najranijim iskustvima? 
– Zbog čega je stres na poslu toliko prisutan i zašto dolazi do sindroma izgaranja?
 – I naravno, šta možemo uraditi da se na poslu osećamo zadovoljnije i srećnije?  
Šta vi mislite o tome DA LI SU OSEĆANJA NA POSLU POŽELJNA?

Mini podcast jubilej, vreme je za 10. epizodu! 

Sa Miom Popić, psihoterapeutkinjom i direktorkom Sinergija koučing centra pričala sam o profesionalnom aspektu našeg života i ličnosti. 

Pitala sam Miu:

– Šta razlikuje ljude koji uživaju u svom poslu od onih koji ne?

– Šta nas sve motivise u poslu? 

– Kako je odabir posla povezan sa našim najranijim iskustvima? 

– Zbog čega je stres na poslu toliko prisutan i zašto dolazi do sindroma izgaranja?

 – I naravno, šta možemo uraditi da se na poslu osećamo zadovoljnije i srećnije?  

Šta vi mislite o tome DA LI SU OSEĆANJA NA POSLU POŽELJNA?

Šta su dometi klimatskog samita u Glazgovu

Radio Karantin
Profesor na Mašinskom fakultetu u Beogradu Aleksandar Jovović, koji je bio angažovan u izradi nacionalne strategije Srbije za prelazak na čistije izvore energije, Danijela Božanić, koja je bila u ekspertskom delu srpske delegacije na klimatskim pregovorima u Parizu, i vanredni profesor meteorologije na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu Vladimir Djurdjević analiziraju domete samita u Glazgovu.
Profesor na Mašinskom fakultetu u Beogradu Aleksandar Jovović, koji je bio angažovan u izradi nacionalne strategije Srbije za prelazak na čistije izvore energije, Danijela Božanić, koja je bila u ekspertskom delu srpske delegacije na klimatskim pregovorima u Parizu, i vanredni profesor meteorologije na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu Vladimir Djurdjević analiziraju domete samita u Glazgovu.

Klima i politika – o čemu se pregovara u Glazgovu

Radio Karantin
Danas pričamo o političkim dimenzijama klimatskih promena.
Danas pričamo o političkim dimenzijama klimatskih promena. Gosti Radio karantina su profesor na Mašinskom fakultetu u Beogradu Aleksandar Jovović, koji je bio angažovan u izradi nacionalne strategije Srbije za prelazak na čistije izvore energije i pre njega, Danijela Božanić, koja je izmedju ostalog bila u ekspertskom delu srpske delegacije na klimatskim pregovorima u Parizu.

COP26 – Šta kaže nauka o klimatskim promenama

Radio Karantin
U Glazgovu se održava svetski samit o klimatskim promenama.
U Glazgovu se održava svetski samit o klimatskim promenama. Naučnici kažu da nam je ovo možda poslednja šansa da sprečimo katastrofu usled globalnog zagrevanja, političari klimaju glavom ali preduzimaju manje nego što nauka traži. Ima li spasa za našu planetu? Kakve nas promene očekuju što se tiče klime a kakve u pogledu načina života? I koliko nam je ova tema zaista važna? Radio karantin traži odgovore na ta pitanja svake srede u novembru.

Klimatske promene: Šta kaže nauka a šta politika – najava

Radio Karantin
U Glazgovu se ovih dana održava svetski samit o klimatskim promenama.
U Glazgovu se ovih dana održava svetski samit o klimatskim promenama. Naučnici kažu da je taj samit verovatno poslednja šansa da se izbegne katastrofa; političari klimaju glavom i uvode mere tipa dva koraka napred, jedan korak nazad. Šta su tačno klimatske promene i kako će nas pogoditi ako već nisu, koje su političke dimenzije pregovora o klimatskim promenama, da li je ovo zapravo igra velikih u kojoj male zemlje mogu da budu samo pasivni posmatrači i koja je uloga ekoloških pokreta u podizanju svesti kod gradjana o značaju klimatskih promena.