Dule Nedeljković preferira bona fide stil pisanja i identičnog govora. Insistira da naziva stvari pravim imenom a takva iskrenost se očekuje i od gostiju u podkastu. U trenutku kada se društvo brendiralo na njihove i naše, postoji Treći svet, koji ne trpi ograničenja i ne govori „mi“ umesto „ja“. Svako kome je govornica nedostupna ili ima iskrenu želju da se ispovedi, dobro došao je.

Odavno imam teoriju da ovaj svet zaista treba da prepustimo ženama na upravljanje. Dosta je više mita da je muškarac lovac koji obezbeđuju hranu. Sada je hrana na svakom ćošku. Dosta je bilo mačizma koji je preduslov za seljačizam. Meni koji sam “stara škola” iskreno smetaju insistiranja na nečemu što je po meni tako normalno. Mrzim ejdžizam koji nam se nameće, ne volim insistiranje na rodnoj ravnopravnosti, zato što je za mene formulacija za nas dvonožne životinje: ljudi, to je zbirna imenica za sve žive organizme. Ne volim nevaspitane, ne volim fastčekere po društvenim mrežama, nebitne ljude koji čuče u zasedama i obesmisle svaku korisnu društvenu inicijativu. Volim hrabre, inteligentne, angažovane osobe. Kakav da sam, mene je kroz život vodila majčina ruka. Život su mi kvarili tuđi očevi, moj nije stigao daleko. Ovo nije patetika ovo je napisano u slavu današnjeg dana!

Gošća današnje epizode podcasta je Jelena Petrović, profesorka engleskog jezika, aktivistkinja u Centru za prava deteta

Dule Nedeljković preferira bona fide stil pisanja i identičnog govora. Insistira da naziva stvari pravim imenom a takva iskrenost se očekuje i od gostiju u podkastu. U trenutku kada se društvo brendiralo na njihove i naše, postoji Treći svet, koji ne trpi ograničenja i ne govori „mi“ umesto „ja“. Svako kome je govornica nedostupna ili ima iskrenu želju da se ispovedi, dobro došao je.

Čitao sam Miru Furlan danima. Uporan sam bio, čitanje 700 strana je u ovo brzo vreme stanoviti poduhvat. I pročitao sam. Odlično je napisano. Svako od nas može da izvuče neku paralelu sa njom. Slobodni ljudi su obespravljeni, sistemski izopšteni, prepuni dilema: „Šta se bre to dešava sa ljudima!?“ I zamislite njena mačka zvala se kao moj pas. Ugi! Nikada nisam pronašao gde je moja ćerka čula to ime ili ga je naprosto izmislila.

Do sada, nikada nisam pronašao tako tačan opis i doživljaj Amerike kao u njenoj priči. Konačno sam našao istomišljenicu. Njen odnos sa exYU je nešto što treba da se izučava. Jedan tekst od strane Tanje Torbarine u Globusu okinuo je njen životni udes. Odvratno je što svaka njena reč vodi ka nečemu zbog čega ćemo svi mi koji nećemo u čopor nastradati. Jednostavno će nas „kanselovati“… Pročitajte, hrabar je to čitalački poduhvat, ali auto-biografija Mire Furlan to zaslužuje.

Ali, da se ne bi zadržali na samo na njoj, imamo mi još autentičnih emigranata koji su uspeli da se izdignu svojim biografijama. Gost današnjeg podcasta „Treći svet“ je Darko Lungulov reditelj, scenarista i producent.

Dule Nedeljković preferira bona fide stil pisanja i identičnog govora. Insistira da naziva stvari pravim imenom a takva iskrenost se očekuje i od gostiju u podkastu. U trenutku kada se društvo brendiralo na njihove i naše, postoji Treći svet, koji ne trpi ograničenja i ne govori „mi“ umesto „ja“. Svako kome je govornica nedostupna ili ima iskrenu želju da se ispovedi, dobro došao je.

„Proleće na naše rame sleće, a mi svakodnevno čekamo šta je sledeće. Događaji se odvijaju u ritmu Twitera. Svakog sekunda nas zatrpavaju lažne vesti, lažni profili unose vihor u oslabljene mozgove. Treba se nivelisati i živeti. U materijalnom vremenu kada pojedinci gube na značaju ako nisu u čoporu, ružni pačići pojavljuju se na sve strane. Plivaju prezreni od svih zato što su različiti. Pokušavaju da doprinesu, da se podignu iz mulja, da urade nešto i osavremene nam živote. Obično takvi završavaju na lomači. Bitno je uklopiti se, poslušan biti, beznađe je prihvatljiv koncept življenja. Ali, da li je baš tako? Svako pokoljenje ima svoje diskretne heroje. Na njima svet ostaje.

Ne zaboravite – od sada podcast „“Treći svet““ možete i gledati.

Gošća podcasta „“Treći Svet““ je Sanja Nikolić, istoričarka umetnosti, vintage kustoskinja i vlasnica second hand šopa „“Nosim se““.“

Dule Nedeljković preferira bona fide stil pisanja i identičnog govora. Insistira da naziva stvari pravim imenom a takva iskrenost se očekuje i od gostiju u podkastu. U trenutku kada se društvo brendiralo na njihove i naše, postoji Treći svet, koji ne trpi ograničenja i ne govori „mi“ umesto „ja“. Svako kome je govornica nedostupna ili ima iskrenu želju da se ispovedi, dobro došao je.

Podcast „Treći svet“ ušao je u silaznu fazu. Kao što je osamdesetih „Video ubio radio zvezde“, tako će video ubiti i podcaste. Niko neće da sluša, svi bi da gledaju. Možda žele da vide kako se neko obukao ili ako ima sreće svukao, potukao, nad svojom sudbinom uživo kukao. Dok ne dođe do idealnog društva u kome ćemo se vratiti trampi kao sredstvu plaćanja, to je ono: ja tebi ovcu – ti meni kozu, mi ćemo luksuzno živeti u sećanjima i sadašnjosti koju sami kreiramo. Slobodni ljudi su ljudi kojima je “lako je tebi” etiketa zalepljena po rođenju. Nije život što i poljem preći ali nije ni provincijska bajka. Treba da se iscimate rođaci, inače ode život.

Gost današnjeg podcasta je filozof, novinar i reditelj Dragana Kanjevac.

TREĆI SVET: gost Milan Kamponeski, astrolog | Episode 028

Dule Nedeljković preferira bona fide stil pisanja i identičnog govora. Insistira da naziva stvari pravim imenom a takva iskrenost se očekuje i od gostiju u podkastu. U trenutku kada se društvo brendiralo na njihove i naše, postoji Treći svet, koji ne trpi ograničenja i ne govori „mi“ umesto „ja“. Svako kome je govornica nedostupna ili ima iskrenu želju da se ispovedi, dobro došao je.

Na početku ove nove godine ja nisam spokojan. Nemam problem sa virusom, sa bolešću, sa ekonomskim kolapsom. Preživeli smo svašta. Meni problem predstavlja strah drugih. Strah se u ovo ludo doba širi, baš poput pandemije i manifestuje u vidu najgorih ljudskih poriva i najnižih primalnih strasti. Otuđili smo se jednih od drugih, uveo se izraz socijalna, umesto fizička distanca i u tome niko ne vidi ništa strašno. Postoje među nama ljudi koji bi ti glavu otkinuli ako kažeš bilo šta protiv onoga što nam svakodnevno, već mesecima serviraju na televizijama i u mejnstrim medijima. Ljudi koji te anatemišu samo jer želiš da misliš svojom glavom i odlučuješ svojim razumom. Okruženi smo ljudima koji se toliko panično plaše smrti, da su spremni da ostatak života provedu u izolaciji, i da nikada više ne zagrle bližnjeg svog. Mnogo ljudi slepo i olako prate pravila, komande, direkcije i prihvataju svaki oblik „nove normalnosti“, kao da nikada pre toga ništa drugo nije postojalo. Oni će prvi sutra na komandu da slobodno poubijamo jedni druge da bismo preživeli, ‘ladno zapucati na bližnjeg svoga jer – „tako je rečeno na televiziji i to je dakle sasvim ok“. Taoci smo jebenog, tupavog, naivnog i povodljivog sveta koji ne shvata da SLOBODA NEMA CENU i da jedino umno, duhovno i fizički slobodan čovek može da se izbori sa svakim neprijateljem koji ga ugrožava, bio on globalan ili lokalan. I da samo život koji se živi slobodno vredi živeti. Ali plašim se da smo ipak velike pizde da bi pobedili u toj borbi.

Gost nove epizode podcasta Treći Svet je Milan Kamponeski, astrolog.

Dule Nedeljković preferira bona fide stil pisanja i identičnog govora. Insistira da naziva stvari pravim imenom a takva iskrenost se očekuje i od gostiju u podkastu. U trenutku kada se društvo brendiralo na njihove i naše, postoji Treći svet, koji ne trpi ograničenja i ne govori „mi“ umesto „ja“. Svako kome je govornica nedostupna ili ima iskrenu želju da se ispovedi, dobro došao je.

Pre par godina rekao sam da su ljudi iz moje generacije (plus-minus deset godina) ili poludeli ili umrli ili otišli preko. Ostalo nas je ovde po Beogradu tek za punu šaku jada. Ali pošto je vreme relativno a život apsolutan, najbolje kćeri i najbolji sinovi našeg grada vraćaju se da ovde provedu svoju poznu mladost. Pedesete su nove tridesete, čak i šesdesete su nove tridesete. Teror mladosti koji nam globalizam nameće nekako smo otresli sa svog mokrog krzna. I gazimo opet strojevim korakom kroz svet koji nam nije blagonaklon. Plašim se da ustanem nekom starijem u gradskom prevozu, da me ne optuže da sam rasista ili pedofil. Pitaj boga šta sve ljudima može da padne na pamet. Ali na moju sreću autobusa i tramvaja nema u Beogradu. Zavejao ih sneg, a i mozgovi su nam zavejani. Ali imamo sreće, još par meseci pa će proleće. Predaja nije opcija!

Gost današnje epizode podcasta „Treći Svet“ je gospodin Branko Anđić književnik, prevodilac, novinar, evrobirokrata, svetski putnik

Dule Nedeljković preferira bona fide stil pisanja i identičnog govora. Insistira da naziva stvari pravim imenom a takva iskrenost se očekuje i od gostiju u podkastu. U trenutku kada se društvo brendiralo na njihove i naše, postoji Treći svet, koji ne trpi ograničenja i ne govori „mi“ umesto „ja“. Svako kome je govornica nedostupna ili ima iskrenu želju da se ispovedi, dobro došao je.

Pre par godina rekao sam da su ljudi iz moje generacije (plus-minus deset godina) ili poludeli ili umrli ili otišli preko. Ostalo nas je ovde po Beogradu tek za punu šaku jada. Ali pošto je vreme relativno a život apsolutan, najbolje kćeri i najbolji sinovi našeg grada vraćaju se da ovde provedu svoju poznu mladost. Pedesete su nove tridesete, čak i šesdesete su nove tridesete. Teror mladosti koji nam globalizam nameće nekako smo otresli sa svog mokrog krzna. I gazimo opet strojevim korakom kroz svet koji nam nije blagonaklon. Plašim se da ustanem nekom starijem u gradskom prevozu, da me ne optuže da sam rasista ili pedofil. Pitaj boga šta sve ljudima može da padne na pamet. Ali na moju sreću autobusa i tramvaja nema u Beogradu. Zavejao ih sneg, a i mozgovi su nam zavejani. Ali imamo sreće, još par meseci pa će proleće. Predaja nije opcija!

Gost današnje epizode podcasta „Treći Svet“ je gospodin Branko Anđić književnik, prevodilac, novinar, evrobirokrata, svetski putnik

Dule Nedeljković preferira bona fide stil pisanja i identičnog govora. Insistira da naziva stvari pravim imenom a takva iskrenost se očekuje i od gostiju u podkastu. U trenutku kada se društvo brendiralo na njihove i naše, postoji Treći svet, koji ne trpi ograničenja i ne govori „mi“ umesto „ja“. Svako kome je govornica nedostupna ili ima iskrenu želju da se ispovedi, dobro došao je.

Moj pradeda Ranisav je bio najpoznatiji travar u svom kraju podno Rudnika. Njegovi melemi bili su nadaleko poznati. I kako to biva u ovoj našoj Srbiji njegovi unuci, a moji stričevi, rešili su da se iz jedne kuće po njegovoj smrti (otac im je umro pre dede pa su živeli s njim pod njegovim krovom) odvoje u spostvena domaćinstva. Prilikom raspodele na tavanu je bio sanduk sa pradedinim zapisima koje su strine izvadile iz tog sanduka da popakuju neke druge stvari i onda su te ‘artije bacile i spalile kao višak. Tu su bili svi njegovi recepti za meleme, lekovite trave i napitke koje je sastavljao od plodova prirode. Ja sam prve pare u životu zaradio kada sam kao klinac sa bratom brao pečurke po pradedinom zabranu. Kupio sam od zarade šah i Zvezdin dres. Šuma okružuje sa tri strane ono što se zove moja dedovina. I po toj šumi je pradeda ubirao lekovite travke.

Ja sam letos tamo ubrao struk sremuša. Od mene i previše…

Gost današnjeg podcasta Treći Svet je Momčilo Antonijević, narodni travar.