Svi mi u sebi imamo i mušku i žensku energiju. Mislim da je jedan od najvećih izazova koje imamo u ovom životu da ove energije razvijemo u potpunosti kako bi mogle da funkcionišu harmonično. Istočnjačke filozofije imaju koncept „jin i jang“ i tvrde da je sve što postoji u univerzumu sačinjeno od ove dve sile. S druge strane psihijatar Jung kreirao je koncept „anime i animusa“, smatrajući da je većina nas potisnula ove aspekte svoje ličnosti, a da je neophodno da ih uskladimo. Naš ženski aspekt je intuitivan deo naše ličnosti. Ovo je najdublji i najmudriji deo nas bez obzira da li se radi o muškarcu ili o ženi.

Muški aspekt predstavlja akciju – našu sposobnost da obavljamo stvari u fizičkom svetu – da mislimo, govorimo, pokrećemo svoja tela.

Kada su ove dve energije u harmoniji i deluju zajednički, rezultati su fantastični. Naravno da nismo naučili kako da to uskladimo zato je svet na ivici haosa.

gošća današnjeg podcasta Treći Svet je Biljana Cincarević slikarka

#trecisvet #mascompodcast #podcast

Dule Nedeljković preferira bona fide stil pisanja i identičnog govora. Insistira da naziva stvari pravim imenom a takva iskrenost se očekuje i od gostiju u podkastu. U trenutku kada se društvo brendiralo na njihove i naše, postoji Treći svet, koji ne trpi ograničenja i ne govori „mi“ umesto „ja“. Svako kome je govornica nedostupna ili ima iskrenu želju da se ispovedi, dobro došao je.

Volim leto u gradu. Isprazne se ulice, imam sreće da imam bazen u dvorištu tu na Tašmajdanu pa mi ne smeta mi vrućina, osim kada nisam direktno izložen suncu. Vrelina grada čini me spokojnim i imam vremena za sve. Leti najviše čitam knjige, bindžujem serije, slušam muziku, koristim svaku priliku da sebi napravim da mi bude ugodno. Opada mi pažnja i volim taj saharski dremež u koji uletim. Razmažen sam. Puštam druge da misle umesto mene. Međutim postoje ljudi koji ne miruju, koji vode računa o nama, koji čitaju vesti umesto nas, koji imaju snage i volje da kreiraju buduću stvarnost, koja će barem biti prihvatljiva za život.

Gost današnje epizode podcasta Treći Svet je Saša Mirković profesor na fakultetu za medije i komunikacije

Dule Nedeljković preferira bona fide stil pisanja i identičnog govora. Insistira da naziva stvari pravim imenom a takva iskrenost se očekuje i od gostiju u podkastu. U trenutku kada se društvo brendiralo na njihove i naše, postoji Treći svet, koji ne trpi ograničenja i ne govori „mi“ umesto „ja“. Svako kome je govornica nedostupna ili ima iskrenu želju da se ispovedi, dobro došao je.

Dok sam juče snažno sekao vodu po bazenu Tašmajdan iskušavajući telo, naročito pluća i srce, na tribinama me je čekala autobiografija Džima Morisona: „Niko se odavde neće izvući živ“. Brže-bolje sam zapalio iz bazena, ne moram da znam gde su mi granice izdržljivosti. Došlo je dvadeset drugo leto, 21 veka, a ja se sećam kada sam kao školarac brojao koliko ima do 2000 i koliko ću tada imati godina. Ceo život sam opsednut godinama, plašio sam se starosti, sada je volim. Okej mi je. Uz šaku tableta skroz je podnošljivo. A kada se umirim poredim se sa boljima od sebe. Šta god da sam radio uvek je bio neko bolji i to me je radovalo zato što mi zadaju domaći zadatak. Rosa je od prapočetka bio korak ispred cele naše generacije, i kada se svira i kada se studira, i kada se ide u vojsku u neki pičkovac, i kada se postaje vitez. Kada sam uz tešku muku oslabio 10 kilograma Rosa je oslabio 18…pa kako brate???

Gost podcasta Treći Svet je Branko Rosić, mašinski inžinjer

Dule Nedeljković preferira bona fide stil pisanja i identičnog govora. Insistira da naziva stvari pravim imenom a takva iskrenost se očekuje i od gostiju u podkastu. U trenutku kada se društvo brendiralo na njihove i naše, postoji Treći svet, koji ne trpi ograničenja i ne govori „mi“ umesto „ja“. Svako kome je govornica nedostupna ili ima iskrenu želju da se ispovedi, dobro došao je.

Bitna stvar koju nam je donela civilizacija i beg od varvarskog ponašanja je pristojnost u komunikaciji sa drugim ljudima. Međutim postoje i tu ljudi koji su iznad svih. Prvenstveno mislim na kučkare. Ko ima psa kvalifikovao se za raj. Ko voli pse, može mu se da ne voli ljude. I to je tako lepo. Danas je tako teško naći nekoga ko je vrhunski profesionalac i doktorant života. Uvek sam se divio ljudima koji mogu da razgovaraju sa svima. Ja ne mogu. Zato i radim ovaj podcast da bih mogao da pričam s kim ja hoću…

gost današnjeg podcasta je Jasmina Stojanov Generalni direktor, agencije Nova communications

Dule Nedeljković preferira bona fide stil pisanja i identičnog govora. Insistira da naziva stvari pravim imenom a takva iskrenost se očekuje i od gostiju u podkastu. U trenutku kada se društvo brendiralo na njihove i naše, postoji Treći svet, koji ne trpi ograničenja i ne govori „mi“ umesto „ja“. Svako kome je govornica nedostupna ili ima iskrenu želju da se ispovedi, dobro došao je.

Uvek sam bio čovek kome su se jednostavno dešavale situacije. Jutros kada sam izašao iz zgrade da prošetam kuče naletim na Đilasa, iza ćoška na Miloša Jovanovića a samo par koraka dalje na Lutovca, koga nikako da prestanem da zovem Lutanovac. Koji sam ja meni opozicionar! Pas je odjurcao za nekom kujom, a ja razmišljam da je dobro što je umrla srednja klasa po Vračaru, pa ne može klavir da mi padne na glavu. Preko puta ulice veliki red ispred apoteke, a na ćošku red ispred pekare. Pa ima logike, pojedeš burek pa odeš po razređivač holesterola. Psu ni traga. Ispred mene projurca u sklepanom vozilu skupljač sekundarnih sirovina, isti Ron Džeremi i to u majici Sex Pistols. A bilo je tek pola devet ujutru. Brate, postoje dani kada je bolje ne podići roletnu, vratiti se u krevet i čitati pisane romane o vajat Erpu. Gost današnje epizode podcasta Treći Svet je Veljko Lalić novinar

Dule Nedeljković preferira bona fide stil pisanja i identičnog govora. Insistira da naziva stvari pravim imenom a takva iskrenost se očekuje i od gostiju u podkastu. U trenutku kada se društvo brendiralo na njihove i naše, postoji Treći svet, koji ne trpi ograničenja i ne govori „mi“ umesto „ja“. Svako kome je govornica nedostupna ili ima iskrenu želju da se ispovedi, dobro došao je.

Najvažnije u životu je kretanje. Nekako mi je najlakše da se poistovetim sa rekom. Reka ima izvor, tok i na kraju se ulije u beskraj. Dok teče bitno je da voda bude bistra, prohodna da bude pitoma ka živim bićima koja žive u njoj ili se kupaju u njoj. Treba pripitomiti virove, izdržati da se ne izlije i uništi polja i kuće, da otrpi na sebi splavove za zabavu. Reka teče zavisi od perspektive ili u levo ili u desno, ne teče na gore, samo može da ponire. Voda u njoj nekada je hladna, nekada topla. Izvori naše dve najveće reke su na zapadu. Ulivaju se u istočno more. Znači s leva na desno sudeći po karti sveta. Tako je i u životu. Svi smo kao mladi levo ali nas godine iskustva guraju u desno, meni je to neobjašnjivo ali je jednostavno tako. „Da li će ljudi ikada biti srećni?“

Gošća današnjeg podcasta Treći Svet je Bojana Nedeljković ekonomista

Dule Nedeljković preferira bona fide stil pisanja i identičnog govora. Insistira da naziva stvari pravim imenom a takva iskrenost se očekuje i od gostiju u podkastu. U trenutku kada se društvo brendiralo na njihove i naše, postoji Treći svet, koji ne trpi ograničenja i ne govori „mi“ umesto „ja“. Svako kome je govornica nedostupna ili ima iskrenu želju da se ispovedi, dobro došao je.

Žao mi je samo što u životu nisam išao do koske. Taman dođem do nekog cilja najčešće odustanem. Dosadi mi proces. Sam sam sebi dao privilegiju da budem bogat. Mada nisam svirao klavir nego harmoniku i nisam učio francuski, nego engleski. Nisam rastao u dvoru, nego pored uz kanal prepun krokodila koji obične ljude deli od elite. Nemam irskog hrta, nego zlatnog retrivera. Sve pare koje sam zaradio sjebao sam na putovanja, plaćanje tura po kafanama, na jeftine majice i starke. Moglo je mnogo toga da mi dođe glave, ali za sada nije. Moje blago su moja porodica, pas i u ovom trenutku vitak stas. Idemo dalje do sledeće titule. Predaja nije opcija. Mi koji pozitivno mislimo smo dvorske lude, ali to smo izabrali. Nije sloboda za svakoga. Gost današnje epizode podcasta Treći Svet je Nikola Čuturilo muzičar.

Dule Nedeljković preferira bona fide stil pisanja i identičnog govora. Insistira da naziva stvari pravim imenom a takva iskrenost se očekuje i od gostiju u podkastu. U trenutku kada se društvo brendiralo na njihove i naše, postoji Treći svet, koji ne trpi ograničenja i ne govori „mi“ umesto „ja“. Svako kome je govornica nedostupna ili ima iskrenu želju da se ispovedi, dobro došao je.

Moram da priznam da sam možda jedan od retkih koji se u Luvru nije iznenadio dimenzijama Leonardove Mona Lize. „Mala je“, obično usledi komentar. Međutim, nisam do skoro znao da postoji „Pariski sindrom“ koji je postao sistemska bolest u Japanu. Radi se o razočaranju japanskih turista u Pariz, bolest koja se manifestuje različitim psihičkim i fizičkim reakcijama organizma na doživljenu emociju. Uzrok ovakvog stanja se nalazi u tome da su putem filmova, časopisa, knjiga japanci imali totalno drugačiju predstavu o Parizu kao gradu svetlosti. Kada ih dočeka surova realnost pojedini odmah obole. Šta bi s njima bilo posete Beograd ili Beli grad kako ga tepajući zovemo, ne znam ali znam da Beograd ima čime da se pohvali turistima. Jedno od glavnih toponima je svakako i Narodni muzej u Beogradu.

Gost današnje epizode podcasta „Treći svet“ je Marija Jovičić je istoričarka umetnosti, vlasnica Instagram profila „Umetnost kaže može“.