Radio Galaksija #162: Neurogenetika depresije (prof. dr Ana Milošević) [29-11-2022]

Radio Galaksija

U ovoj epizodi nam je gošća bila prof. dr Ana Milošević, istraživačica iz Laboratorija za razvojne neuronauke i genetiku na Univerzitetu Rockefeller u Njujorku, i gostujuća profesorka na Odeljenju za psihologiju Fakulteta za medije i komunikacije u Beogradu.

Ana se bavi depresijom i mnogim drugim mentalnim oboljenjima i neurodegenerativnim bolestima i sindromima, ali na ćelijskom i subćelijskom nivou, na životinjskim modelima i sa miševima, u okviru oblasti koja se zove neurogenetika.

U ovoj epizodi smo razgovarali o tome na koji način neuronaučnici istražuju depresiju i kakvu ulogu u svemu tome igraju genetički faktori, kako zaključujemo o tome koji geni i proteini igraju ulogu u pojavi depresije, gde su u svemu tome astrociti i neurotransmiteri u tkivu prefrontalnog koretksa i kako izgleda baviti se neuronaukama i genetikom mentalnih fenomena na životnjskim modelima. Pričali smo o tome kako u ovoj oblasti izgleda rad sa miševima u laboratoriji, kako se istražuje njihovo ponašanje koje povezujemo sa depresijom i na koji način se sve te kockice sklapaju u dubinsko razumevanje ovih procesa. Takođe, dotakli smo se i tema vezanih za otkrivanje novih terapija za lečenje ovih bolesti i sindroma. 

Support the show

#218 – Mihajlo Vitezović, Marija Rodić / festivalske alternative

Sceniranje
Novembar je mesec filmskih festivala, pa smo 218. epizodu Sceniranja posvetili nezavisnim filmskim festivalima i njihovoj borbi za opstanak.
Novembar je mesec filmskih festivala, pa smo 218. epizodu Sceniranja posvetili nezavisnim filmskim festivalima i njihovoj borbi za opstanak. Ogledni festivali za ovaj razgovor bili su nam Festival srpskog filma fantastike, koji je ovog novembra imao svoje 16. izdanje, i festival MikroFAF, koji je imao 13. izdanje.
S nama su razgovarali:

– Mihajlo Vitezović, direktor programa Festivala srpskog filma fantastike. Apsolvent je na masteru Multimedijalne režije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu i autor scenarija više igranih i dokumentarnih filmova. Sa Marijom Stanojević je pokretač filmskog festivala Odraz strave.

– Marija Rodić, umetnička direktorka MikroFAF-a od njegovog nastanka 2010. Filmska je rediteljka i predvodnica Udruženja Satibara, kao i osnivačica inkluzivnog kinokluba „Moj krupni plan“. Često vodi filmske radionice i kampove sa mladima u ruralnim i urbanim sredinama.

Emisiju vodili: Tamara Broćić i Aleksandar Gubaš

Izbor muzike: Lazar i Petar Bačkonja

Dragana Kojičić – arhitektkinja, specijalistkinja za zemljanu arhitekturu | Mošorin – HUBitat 03

Ženergija
🧱 Šta sve obuhvata zemljana arhitektura?
🧱 Šta sve obuhvata zemljana arhitektura? Kako je izgledao Draganin put sticanja znanja u ovoj oblasti? Šta znači biti specijalistkinja za ovaj tip arhitekture? Koliko je ona zastupljena u Srbiji i da li je zaista održiva, kako se često predstavlja?

Dragana Kojičić je samostalna arhitektkinja sa specijalizacijom za zemljanu arhitekturu i doktorantkinja na Scenskoj arhitekturi, tehnici i dizajnu u Novom Sadu. Od 2010, organizuje brojne teorijske obuke i praktične radionice za gradnju zemljom u saradnji sa mnogim pojedincima i organizacijama u Srbiji i regionu. Vodi Centar za zemljanu arhitekturu u Mošorinu, a idejna je tvorkinja prve Balkan Earth konferencije i LALA Earhland festivala. Posebno je zanima uloga žena u graditeljskim zanatima.

Autorka je Milana Vojnović.

Muzika u emisiji:

Yo La Tengo – My little corner of the world
Eurythmics – This is the house
Porto Morto – Kuća
Architecture in Helsinksi – Do the Whirlwind
Kate Bush – Get out of my house

Eureka 100 @RadioAparat – Vek od otkrića Tutankamonove grobnice

Eureka
Stota epizoda Eureke emitovana je 24. novembra 2022. na Radio Aparatu.
Stota epizoda Eureke emitovana je 24. novembra 2022. na Radio Aparatu.

Povodom 100 godina od otkrića Tutankamonove grobnice razgovaramo sa egiptologom Nenadom Markovićem o značaju blaga koje je u njoj pronađeno, arheološkim istraživanjima na području Egipta, povezanosti ove zemlje sa Evropom, ali i počecima egiptologije što nas vraća još jedan vek unazad.

Priprema i vodi Jovana Nikolić.

VEČE SA TEGLINIM POPODNEVOM @ radioAparat s07e09

tegla_rs
Približava se Svetsko, a ako pitate koje, onda ne znamo da li uopšte treba da razgovaramo.
Približava se Svetsko, a ako pitate koje, onda ne znamo da li uopšte treba da razgovaramo.

Kakva je društveno-politička situacija pred najveći sportski događaj raspredamo sa Reljom Basarom, koji nam je po drugi put u emisiji, znači hrabar dečko.

Veče sa Teglinim popodnevom svake srede od 20h na Radio Aparatu.

Ana Panić, kustoskinja Muzeja Jugoslavije: Muzeji, nacionalizam i 90-te

Ženergija
Kako su devedesete godine izgledale za instituciju koja je posvećena Jugoslaviji, njenom nasleđu i sećanju?
Kako su devedesete godine izgledale za instituciju koja je posvećena Jugoslaviji, njenom nasleđu i sećanju? Koja je uloga muzeja u osvešćivanju rata tokom 90-ih i njegovih tekovina?

Sagovornica nam je Ana Panic , viša kustoskinja i istoričarka umetnosti; kustoskinja likovne zbirke Muzeja istorije Jugoslavije u Beogradu. Autorka je i koautorka brojnih izložbi, a izložba „Devedesete: Rečnik migracija“, koautorski projekat sa Simonom Ognjanović, Nacionalni ogranak Međunarodnog saveta muzeja NK ICOM Srbija proglasio je projektom godine u 2019. Među temama kojima se bavi jesu i kultura i umetnost u socijalističkoj Jugoslaviji, političke prakse (post) jugoslovenske umetnosti, kultura sećanja i izgradnja kolektivnog sećanja na Jugoslaviju.

Emisija se nadovezuje na 21. broj Balkan.Perspectives magazina, čija je tema „Muzeji i nacionalizam“.

Autorka emisije je Milana Vojnović

Radio Galaksija #161: Mašinsko učenje u medicini (Ognjen Milićević) [22-11-2022]

Radio Galaksija

U ovoj epizodi smo pričali o primenama mašinskog učenja u oblasti medicine i zdravstva, a u gost je bio Ognjen Milićević, sa Instituta za medicinsku statistiku i informatiku Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, bioinformatički istraživač u GenieUs Genomics i Machine Learning Tech Lead u kompaniji HTEC Group. 

Pričali smo o različitim domenima i važnim i izazovnim problemima na koje se mašinsko učenje u medicini može primeniti: od detekcije različitih vrsta tumora na CT skenovima i drugim vrstama medicinskih snimaka u dijagnostici, preko prediktivnih modela za različita zdravstvena stanja na osnovu velikog broja podataka o pacijentima, modela koji prate i bave se opisivanjem i predikcijama ponašanja pacijenata, do primena u oblasti dizajna novih lekova i tretmana, ili korišćenju mašinskog učenja u robotski asistiranim hirurškim zahvatima, ali i mnogim drugim problemima i oblastima primene mašinskog učenja u medicini. 

Support the show