Šta je psihijatrija i kako gleda na depresiju kao jedan od najučestalijih problema mentalnog zdravlja? Kako se uspostavlja dijagnoza depresije, šta su simptomi i na koji način je ovaj sistem uspostavljen, koje su mane i šta je razlika između „imam depresiju“ i „imam dijagnozu depresije“? Gde je granica između tuge i depresije? Kako nastaje depresija i šta su uzroci? Kada patalogizujemo normalna ljudska osećanja i zašto je to izazov za savremenu psihijatriju?

Gost u ovoj epizodi bio je dr Milutin Kostić, specijalista psihijatrije, šef Dnevne bolnice za odrasle na Institutu za mentalno zdravlje i docent na Medicinskom fakultetu u Beogradu.

Govorili smo o problemima sa kojima se psihijatrija kao oblaste medicine i istraživačka oblast susreće u dijagnostici i lečenju depresije, različitim vrstama uslovljenosti u dijagnostifikovanju depresije (od geografskih i kulturnih do klasnih), o biohemijskoj osnovi depresije i „biologizaciji“ psihijatrije, o problemima popularne serotoninske hipoteze, kao i kako sve to utiče na same osobe koje imaju dijagnozu depresije kada se nađu u kontekstu traženja pomoći ili lečenja, ali i na koji način se depresija leči antidepresivima, kako oni rade, i šta su sve problemi u ovoj oblasti, naročito kada se depresija „ponovo javi“.

Na kraju, dotakli smo se i konteksta u kom se o depresiji podučava u na fakultetima i šta je sve tu problematično, kao i šta nam neka od istraživanja govore o tome.

Kroz celu epizodu možete slušati o depresiji i tome kako se psihijatrija bavi depresijom, ali mnoga pitanja kojih smo se dotakli ujedno su i pitanja kritičkog pristupa koji se naziva antipsihijatrija, a mogu se postaviti i u kontekstu (nekih) drugih mentalnih oboljenja.

Milutin je i deo tima koji kreira i vodi podcast „Dva i po psihijatra“ i ukoliko vas zanimaju teme vezane za mentalno zdravlje, psihijatriju, istraživanja mentalnog zdravlja i priče iz kliničke prakse, pratite ih na Facebooku, Instagramu ili preko njihovog YouTube kanala.

Takođe, Milutin vodi i blog „Psihijatar“ koji možete naći na adresi https://psihijatar.rs, a gde možete pronaći razne članke o temama o kojima smo u emisiji pričali, ali i o mnogim drugim temama koje nismo stigli da obradimo.

A ako vas zanimaju detalji rada „Shaping Future Doctors’ Minds: Effects of Biological and Social Model on Medical Students’ Views on Depression“ koji smo pomenuli na kraju, a koji je vezan za percepciju depresije kod studenata medicine, možete ga pročitati ovde.

Detalje o tome zašto ne možemo da kažemo da je serotoninska hipoteza potvrđena možete pročitati u analizi na blogu „Measurement, modeling and complexity of mental health“ koji vodi dr Eiko Fried, ovde.

Support the show

U ovoj epizodi Radio Galaksije pričamo o vršnjačkoj saradnji i rešavanju problema kroz vršnjačku saradnju, a sve to u kontekstu obrazovanja i toga kako se psihologija obrazovanja bavi ovim pitanjima. 

Gosti su članovi istraživačkog tima projekta PEERSolvers, istraživači saradnici sa Odeljenja za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu: Kristina Mojović Zdravković, Tijana Nikitović i Jovan Ivanović.

Pričali smo o psihologiji obrazovanja, o različitim primenama psiholoških znanja u obrazovanju, a posebno o tome kako se psihološka znanja i metodologija primenjuju kada želimo da odgovorimo na pitanja vezana za rešavanje problema kroz vršnjačku saradnju u učionici, u obrazovnom sistemu.

Naši gosti se kroz projekat PEERSolvers koji je finansiran od strane Fonda za nauku Republike Srbije kroz program IDEJE bave upravo ovim temama i pokušavaju da daju konkretne odgovore na pitanje da li i kako možemo naučiti tinejdžere da sarađuju i kroz saradnju bolje rešavaju probleme iz obrazovnih programa, odnosno kako da kvalitetnije uče kroz kolaborativno rešavanje problema.

Pričali smo o različitim aspektima istraživanja, od toga kako ličnost utiče na ishode kolaborativnog rešavanja problema, preko toga na koji način su sposobnosti poput emocionalne inteligencije i socioemocionalnih kompetencija važne u ovom procesu, na koji način razmena znanja, iskustava i ideja u celom procesu utiče na ishod rešavanja problema, kao i kako različiti resursi, što digitalni što ljudski, doprinose uspešnosti (ili neuspešnosti) kolaborativnog rešavanja problema.

Na kraju, govorili smo i tome kako se sve ovo može primeniti u konkretnom obrazovnom sistemu u Srbiji, kao i šta nam govore dosadašnja istraživanja sa terena i iskustva iz učionica sa učenicima i nastavnicima škola koje učestvuju u istraživanju, o tome kako srednjoškolci sarađuju i koliko uspešno rešavaju probleme kroz saradnju.

Ukoliko želite da pratite ili saznate više o projektu PEERSolvers, njihov sajt je http://peersolvers.f.bg.ac.rs, a ima ih i na društvenim mrežema, pod nazivom PEERSolvers.  

Support the show