Gost novog podcasta „Život na srpskom“ je Vladimir Đoković, vođa benda koji se zove „Gladni naučnici“, ali, pre svega, pravi naučnik, fizičar.

Otkriva nam šta radi u Institutu za nuklearne nauke „Vinča“, a šta je video radeći u Američkoj svemirskoj agenciji (NASA). Priseća se kako je izgledao njegov život u Južnoafričkoj Republici i zašto je svojevremeno izabrao da ode tamo, dok su njegove kolege išle na Zapad. Podseća i kako je izgledalo bavljenje naukom u Srbiji u vreme Slobodana Miloševića, a objašnjava kako funkcioniše sada. Na kraju, otkriva i zašto je nazvao svoj bend „Gladni naučnici“, kakve veze fizika ima s rokenrolom i sa čime je „Suočen“ kao naučnik iz Srbije…

Autorka podcasta „Život na srpskom“ je Ana Kalaba.

Novo izdanje vašeg omiljenog podkasta Dobar, loš, zao je u etru. U prvom delu DLZ, autori Nenad Kulačin i Marko Vidojković posvetili su dužnu pažnju automobilskim tablicama u južnoj srpskoj pokrajini, potrudili se da odglume iznenađenje što su pregovori vlasti i opozicije o izbornim uslovima pukli, uz svesrdnu pomoć evroparlamentaraca, a složili su se da novi nacrt Zakona o policiji predstavlja svečani ulazak Srbije u otvorenu diktaturu, koju će legalno štititi tajni naoružani masovni aparat prinude, uz svesrdnu pomoć kineskog sistema za totalni nadzor građana.

Da jedinstvo Srba može da bude i nešto normalno, pokazao je drugi deo emisije, u kom je gost bio banjalučki novinar Dragan Bursać, regionalni šampion u primljenim pretnjama smrću. Čovek kome je nalepljena etiketa najvećeg izdajnika srpskog roda i vodećeg autošoviniste, analizirao je situaciju u regionu, s posebnim osvrtom na fenomen „srpskog sveta“ i brzinu kojom taj projekat može dovesti do potpunog uništenja srpskog naroda. Izrazio je bojazan da su sluđeni narodi u Bosni i Hercegovini više nego ikad spremni za novi rat i po ko zna koji put ponovio (džaba, i dalje će ga razumeti samo oni koji imaju više od dva grama mozga) da se nijedan narod ne može označiti kao zločinački, već da svi zločinci, kom god narodu da pripadaju, imaju svoja imena i prezimena.

Magareći kutak donosi pravo uživanje u zajedničkom pevačkom nastupu Mileta Ronhila i Noleta Piramide na jednoj bosanskoj svadbi, kao i edukativnu priču o pretvaranju zlata u dijamante.

Da li u godinama koje slede možemo da očekujemo sve veći broj slučajeva demencije u Srbiji? Koji faktori najviše utiču na razvijanje Alchajmera?

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma, sa prof.dr Vladimirom Kostićem, neurologom i predsednikom SANU, koji je ovom prilikom govorio o onome što najbolje poznaje – načinima na koje moderan život utiče na naše mentalno zdravlje, sa posebnim akcentom na poremećaje pamćenja.

„Teg je uvek isti, samo čovek nije“, podseća Petar Milenković, srpski paraolimpijac, evropski šampion i rekorder u powerliftingu. U podcastu „Život na srpskom“ objašnjava šta to zapravo znači i šta sve nosi nastup na Paraolimpijskim igrama.
Petar je imao 20 godina kad je 2005. doživeo saobraćajnu nesreću, nakon koje je ostao u kolicima. I pre toga je držao rekorde u svojim kategorijama, a dalje je nastavio s jasnom vizijom gde želi da stigne. Sad su njegovi stavovi i odnos prema životu i samom sebi mnogima inspiracija, a ovom prilikom otkriva šta tačno u njegovom slučaju podrazumeva „rad na sebi“. Priča o Novaku Đokoviću i Vladeti Jerotiću. Ukazuje na psihološku dimenziju profesionalnog bavljenja sportom i pita se da li je i njemu „otkucalo poslednje dizanje“.

Autorka podcasta „Život na srpskom“ je Ana Kalaba.

Šta traže prosvetari protestujući svake jeseni i zašto ništa ne dobijaju? U kakvom je stanju naša prosveta? Ima li online nastava nekih prednosti? Znaju li profesori, deca i učenici da koriste tablete? Zašto samo beogradska deca dobijaju besplatne tablete? Proizvodi li obrazovni sistem nepotrebne kadrove? Čemu novi zakon o ćirilici?

Praznična 177. epizoda DLZ počela je upozorenjem autora građanima da ne čekaju naprednjačke aktiviste da ih na to upozoravaju, već da sami bese državne zastave i mimo praznika.

Usledio je komentar na Angelinin poslednji službeni osvrt na svoju pobesnelu pudlicu, Aleksandra Vučića, a autori su se složili da ćemo svakako svi jednog dana umreti, te da verovatno zbog toga naši sugrađani udaraju smajliće na vesti o broju zaraženih i preminulih od kovida.

Gost čuvenog dvojca, predsednik pravnog saveta Narodne stranke, advokat Vladimir Gajić, govorio je (naravno) o ekološkom ustanku, pregovorima o izbornim uslovima, neslozi u opoziciji, a izneo je i nekoliko pikanterija iz bliskog susreta vrha „narodnjaka“ sa pomahnitalim Vučićem.

U Magarećem kutku od Jovane Jeremić ćete naučiti kada je najbolje probuditi se ujutru. Uživajte!

Saša Janković gostovao je u podcastu Snaga uma i sa novinarkom Miljanom Nešković govorio o svemu što je naučio o ljudskoj prirodi tokom bavljenja politikom, kako je sam istakao o ovome govori „prvi put u javnosti, a verovatno i poslednji“.
„Odavno sam prestao da razgovaram o ljudima koji su na vlasti. Jasno je šta mislim o njima. Dok sam bio u Beču dogodila se situacija da je predsednik jedne političke stranke, koja je sa moje strane bila, nešto debelo slagao. Tada sam pozvao potpredsednika njegove stranke koji mi je rekao – Pa Saša, naravno da je slagao. Da li je moguće da ga niste snimili? „, prisetio se Saša Janković tokom razgovora u podcastu koji u celosti možete pogledati na video linku.
„Dakle, treba da snimam razgovore sa svojim najbližim saradnicima da bih sutra izašao u medije i rekao kako oni lažu, pa da onda mogu ovi sa druge strane da se naslađuju kako je opozicija ovakva ili onakva. Na šta bi to ličilo? Sutra je kao trebalo da preuzmemo i da delimo vlast? Tako? Meni je lako da kažem da ova vlast ne valja. Ali ako treba da preuzmem odgovornost sa nekim ko je spreman na takve stvari, ja to ne želim. Ili ćemo to da uradimo kako treba i da Srbiju okrenemo u drugačijem pravcu, ili hvala lepo. Ako ne mogu da ih pobedim, ne moram da ni da im se pridružim. A mislim da može da se pobedi, jer mnogo veći broj ljudi vidi sve ovo o čemu pričamo danas“.