Tijana Kondić ovih dana promoviše svoj roman „Buka“, a u podcastu „Život na srpskom“ priča o svemu što je prošla posle uspeha filma „Nataša“ Ljubiše Samardžića, po kojem je cela Srbija zna.
Tijana se priseća kako je s projekcija filma „Nataša“ izlazila, jer „nije mogla da gleda samu sebe kako umire“, ali ovom prilikom otvoreno priča i o svemu što se dešavalo posle uloge koja ju je proslavila dok je bila tinejdžerka – od pokušaja da upiše glumu i traženja sopstvenog izraza u različitim projektima, preko selidbe u Izrael do ličnog iskustva koje joj je poslužilo kao inspiracija za novi roman.

Govori o sopstvenoj spremnosti da se upušta u izazove i o uvek spakovanoj torbi nasred dnevne sobe, o umetnosti koja je uzbuđuje i dalje, a priliku da je lično sretnete imate 15. decembra, kad će u Delfi knjizari kod SKC-a održati promociju romana „Buka“.

Autorka podcasta „Život na srpskom“ je Ana Kalaba.

U Srbiji nema nijedne forme života u kom nema nasilja. Ono je postalo stil življenja. Ako je nešto postradalo u poslednjih 30 godina, to je porodica i obrazovanje. Mi smo napredovali u nazadovanju. Kultura je zgažena, a ona je pretpostavka za sve, nema ništa bez nje.

Odnos dece prema nastavnicima je posledica, uzroke lošeg ponašanja treba tražiti u obrascima koje pokazuju odrasli, a pripadnici vrha vlasti su glavni vinovnici koji su nas udaljili od demokratizacije društva. Sve je lažomanija i prevarologija.

Transformacija porodice je globalan problem jer nikada nije bio veći raskorak između roditelja i dece. Decu danas obrazuju mediji i političari, a ne knjiga i roditelji. Vozeći se tramvajem od Voždovca do Slavije slušao sam razgovor dve devojčice u kom nije bilo nijedne rečenice bez psovke – to je pokazatelj dokle smo stigli. Srušila se tradicionalna porodica, nova nije formirana.

Nikada nisam imao problem nediscipline sa studentima, jedino što me brinulo je, da će me student pitati za neku knjigu koju nisam pročitao iz oblasti koju ja pokrivam. Problem je i u autoritetu škole i profesora. Recept za kolege je: ne namećite deci svoju viziju sveta, slušajte mlade šta vam govore.

Ovo što danas zovemo univerzitet, to je za mene čudesna atmosfera zamrlosti i potpune indiferentnosti o onome što se dešava u društvu.

Gost: prof. Ratko Božović, sociolog

Nova epizoda podkasta otpornog na pretnje i napade „Dobar loš zao“ je pred vama! Prvi deo emisije Nenad Kulačin i Marko Vidojković su, u nedostatku šire podrške, posvetili samima sebi, odnosno analizi pretnji koje Vidojkoviću stižu jer je pokušao da objasni da je bojkot „Vučićevih orlića“ patriotski čin, a zašto je Nenadova kućna adresa lepljena po stepeništima, nisu uspeli da odgonetnu. Onda je na red stiglo Svetsko prvenstvo u fudbalu i Vidojkovićevo revidiranje stavova o reprezentaciji, a zatim Aljbin Kurti i njegova dijagnoza Srbije. Momci su zaključili da je super što naša južna pokrajina ima tako britkog premijera.

Gost, novi predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine, Bojan Kostreš! Kostreš je sa sobom doneo flašu žute zrenjaninske česmovače da časti domaćine, ali za time nije bilo potrebe, pošto mu oni nisu priredili toplog zeca, već toplu dobrodošlicu LSV tamo gde joj je i mesto, na čelo vojvođanske demokratske opozicije. Ništa što je Bojan rekao u DLZ neće prijati režimskim ušima, a ponešto ni nekim opozicionim.

U Magarećem kutku možete da naučite kako se slavi slava, od biznismena Srđana Đokovića.

Nova epizoda podkasta Snaga uma donosi razgovor sa narodnim poslanikom liste „Moramo“ Radomirom Lazovićem, koji je prethodne nedelje bio izložen medijskoj hajci koju su mnogi označili kao „novo dno“ srpskih tabloida. U periodu u kom pokojnom ocu daje godinu dana, Lazović i njegova porodica čitali su i tome kako je njegov otac pre mnogo decenija bio osuđen za silovanje. Koja je razlika između pisanja o ocu Nebojše Stefanovića u aferi „Krušik“ i naslova o pokojnom ocu Radomira Lazovića? Kako izgleda živeti i raditi pod pritiscima ove vrste? Koliko redovne medijske hajke menjaju DNK srpske politike i da li je povratak argumentovanim raspravama moguć? Na ova i druga pitanja govorio je poslanik Lazović u novoj epizodi podkasta Snaga uma, koja je posvećena testiranju mentalne snage svih političara u Srbiji, svih novinara, ali i svih građana, kroz medijske ratove.

Horoskop je uvek atraktivna tema, a u podcastu „Život na srpskom“ je dotičemo u razgovoru s Dušanom Jurićem, koji je psiholog i astrolog.

Kakav nam je horoskop za 2023. godinu? – to je pitanje koje će ovih dana svako postaviti astrologu. Međutim, s Dušanom Jurićem, priča o astrologiji je malo dublja.

Jurić nam objašnjava na koji način psihologija i astrologija zajedno daju istinu o čoveku i kakav je njegov pristup u radu s klijentima. Upoznaje nas sa vedskom astrologijom, drugačijom od zapadne varijante. Otkriva nam šta ljudi u Srbiji zapravo žele da čuju, zašto čitaju dnevni horoskop, a šta sve mogu da pročitaju iz svoje natalne karte. Ukazuje na velike stvari koje nam donosi 2023. godina i daje savete kako da „preživimo“ retrogradni Merkur…

Autorka podcasta „Život na srpskom“ je Ana Kalaba.

Stari tramvajski most je važan deo identiteta Beograda. On podseća na hrabrost pojedinca, ali i čitavog naroda za vreme II svetskog rata, zato bi trebalo da ponese ime učitelja Miladina Zarića koji je presecanjem minirane žice onemogućio njegovo rušenje od strane Nemaca.

Investitorski urbanizam duboko zadire u vladavinu demokratije i prava. Zato bi građani morali da vrše aktivniji pritisak na vlasti i da se organizuju u odbrani kulturno-istorijskog nasleđa, jer grad pripada njima.

Kada se vrši intervencija u javnom prostoru, građani moraju da budu pitani. To kod nas, nažalost, nije slučaj. Mi se prema kulturnoj baštini odnosimo kao da je Alajbegova slama.

Nisu sva rešenja koja postoje u drugim gradovima recept koji bi trebalo primeniti i kod nas. Dokaz za to je plan izgradnje gondole na Kalemegdanu. Za tako nešto nema realnog opravdanja.

Spojevi starog i novog su osetljiva tema, zbog toga treba voditi računa da se ne unište estetski sadržaji i kulturna dobra.

Na koji način čuvamo kulturno nasleđe? Kako smo dozvolili da rušimo ono što su drugi stvarali?

Gost: Srđan Milošević, istoričar i pravnik, Predsednik Centra za istorijske studije i dijalog

Tu je nova epizoda podkasta „Dobar loš zao“, koji uspešno odoleva brojnim pozivima televizijskih stanica da postane deo njihovog programa! Nenad Kulačin i Marko Vidojković pokušali su da učine zanimljivijim briselski tragikomični „tablić“, ali za to se ipak postarao srpski predsednik, tačnije njegov misteriozni šahovski partner. Isti akter, Njegova Niskost, na agresivan i bahat način konačno je „izašao iz (prilično odškrinutog) ormara“, a uhapšeni član tzv. „vračarskog klana“ uhvaćen je kako se, maskiran u člana SNS prišljamčio stranačkom štandu, da bi, pa, ponestalo nam mašte i zato…

…najavljujemo gosta! Advokat i osnivač pokreta „Oktobar“ Čedomir Stojković“ jedan je od mnogih koji su zahvaljujući Šešelju, doduše ovog puta njegovim psovkama, postali slavni. Stojković je priznao da ni njemu samom nije jasno zašto ga urednici televizija sa nacionalnom frekvencijom zovu u goste, kad tamo otvoreno i detaljno priča o opasnostima koje Srbiju vrebaju zahvaljujući podaništvu Kremlju. Čedomir je govorio o izdajnicima Srbije u ministarstvima, policiji i vojsci, koji bi za Putina dali oba bubrega. Najavio je da od uvođenja sankacija Rusiji neće biti ništa, a želudac će vam zaigrati kaljinku od njegovih prognoza šta će se u Srbiji dešavati u naredne dve godine.

U Magarećem kutku naučićete čemu služi „staro grožđe“.

Nova epizoda podkasta Snaga uma donosi razgovor sa Nenadom Radujevićem, osnivačem Belgrade Fashion Week-a, koji je ovog meseca otvoren pedeseti put, jubilarnom retrospektivnom revijom beogradske mode, na kojoj je učestvovalo 80 kreatora, među kojima su mnoga velika imena. Kako je tada još mladi vlasnik jednog modnog studija uspeo da usred devesetih godina okupi manekene i dovede u Srbiju koncept profesionalnog šminkanja za revije? Kako su uprkos vizama i sankcijama uspevali da održe kontakt sa bujajućom svetskom modnom scenom i pokrenuBeogradsku Nedelju mode, ujedno i prvi Fashion Week u Jugoistočnoj Evropi, u vremenu u koje su obeležili toliko neizvesni i teški politički trenuci? Koliko je bilo onih koji su za beogradske modne entuzijaste mislili da su ludi? Najzad, kako je BFW uspeo tokom 26 godina da održi isti kurs? Ovo su samo neke od tema o kojima je Nenad Radujević govorio nakon što je na najvećoj reviji ikada organizovanoj u Beogradu dobio ovacije od publike.