Gošća: Slađanka Milošević, Sindikat pravosuđa Srbije: Nedovoljan broj zaposlenih je razlog za neažurnost pravosuđa. Država je selektivno povećala plate sudijama zbog opterećenosti, ali ne i ostalim zaposlenima. Uspeli smo da promenimo Mišljenje Višeg kasacionog suda o naknadi za topli obrok i regres onima sa minimalnom zaradom. U Srbiji je sindikalna scena ogleda u potplaćenim sindikatima od Vlade, primer za to službena vozila sindikatu EPS-a.

Stanje u zatvorima je bolje, ali daleko od idealnog. Zašto u zakonu imamo, a ne primenjujemo opšti, tj. nacionalni kolektivni ugovor koji bi se odnosio na sve radnike u Srbiji? Koliko je prosek u trajanju suđenja? Građani zbog suđenja u nerazumnom roku plaćaju neažurnost sudova pola miliona evra godišnje, za takve propuste do sada nijedan sudija nije materijalno odgovarao.

Nova epizoda najluđeg podkasta u novijoj istoriji „Dobar loš zao“ je pred vama! A jedna od najluđih nedelja je za nama.

Nenad Kulačin i Marko Vidojković posvetili su prvi deo emisije Europrajdu i svim odvratnostima koje su ga pratile, neprijtateljima naše zemlje o kojima je pričao gosn predsednik tokom smotre nove generacije oficira Vojske Srbije, kao i o povodima za davanje Orbana ordenu, pardon ordena Orbanu.

Gost dvojca s dijagnozom je iskusni demokrata i otporaš, ali i nova zvezda srpskog parlamenta, poslanik DS Srđan Milivojević, zbog koga je Vučić menjao boje na sednici o KiM. Rečiti gost je bio inspirisan da ubitačno opiše jezivo stanje u zemlji, ali se malo i znojio kad se razgovaralo o opoziciji.

U Magarećem kutku imaćete priliku da nagađate šta je to predsednik radio dok mu se glava, skrivena rukama, nalazila na skupštinskoj klupi, stolu, govornici ili kako se to već zove.

Nova epizoda podcasta Snaga uma je pred vama! Ovog ponedeljka gošća Miljane Nešković je glumica i ekološka aktivistkinja Jelena Stupljanin, koja je već dugo podrška ljudima iz doline Jadra koji ne daju svoju zemlju stranim korporacijama, poput RioTinta. Tema današnje epizode je odnos prema sopstvenom i tuđem radu, iz kog proizilazi i odnos koji imamo prema svojoj zemlji? Da li zaista umemo da vrednujemo sopstveni rad ili čekamo da nam država ili poslodavac „nešto daju“ ili da „nešto ućarimo“? Da li zato nemamo empatiju i sposobnost da zaista vrednujemo tuđi rad, pa samim tim i da vrednujemo svoju zemlju u praksi, a ne samo u velikim patriotskim govorima na temu Kosova? Nema poštovanja bez samopoštovanja, a kako nas sistem uči da poštujemo sebe i druge? Da li je lažna skromnost kasnije izvor kompleksa, zavisti i osećaja da su svi drugi lenji? O ovim i drugim temama Jelena Stupljanin je govorila pitko i vrlo nadahnuto.

Početkom maja, više od 100 žena vrištalo je u centru Beograda. U pitanju je bio peformans „Burn/Out“, koji je pokrenula umetnica Dea Džanković. Dva meseca kasnije, pojavila se sa „Suzovačom“:

Ime Dea Džanković je ove godine odjeknulo scenom zbog ta dva projekta, a u podcastu „Život na srpskom“ otkriva njihovu pozadinu. Saznajemo zašto je „nestala“ posle „Burn/Out“-a, i kako ju je zaintrigirala kafana. Objašnjava zašto je kafana „najbolji srpski doktor“, kako je došla do tajne formule suzovače – rakije od suza, i kako je kreirala svoj „kafanski tarot“.

Već zna šta sprema u budućnosti, a osvrće se i na prošlost, na život u Novom Pazaru i Kraljevu, gde kao ćerke muslimana i pravoslavne hrišćanke, kako kaže, nikad nije osećala pripadnost ni jednoj ni drugoj strani.

Autorka podcasta „Život na srpskom“ je Ana Kalaba.

Nadzorne kamere – ko ih je nabavljao, ko postavljao, po kom osnovu, imaju li zakonsko utemeljenje? Koje sve vrste postoje, kako ih razlikovati i koje za šta služe? Snimaju li kamere tj. jesu li u upotrebi radi kažnjavanja? Kada građani da očekuju da će im stići na kućnu adresu kazna? Moraju li vozači biti upozoreni da ih snima kamera za prekoračenje brzine? Da li Oko Sokolovo radi u sivoj zoni? Električni trotineti i bicikli – šta kaže Zakon, a šta bi trebalo? Koliko su nova pravila tehničkog pregleda uticala na bezbednost saobraćaja? Kakvi su nam putevi?Ko nas vozi u javnom prevozu?

Gost : prof. Milan Vujanić, stručnjak za bezbednost saobraćaja

Dok se poslanici i predsednik blamiraju u Skupštini, Nenad Kulačin i Marko Vidojković uzeli su stvar u svoje ruke i snimili novu epizodu „kosovskog ciklusa“ DLZ. U prvom delu ispitivala se čvrstina nove armature za pregovore u Briselu, reklama Gazproma za zimu u Rusiji, kao i sukob na dnu, između DJ Žexa i Bakapraseta.

Gošća neustrašivog tandema je neustrašiva Rada Trajković. Nema kosmetske teme i temice o kojoj se nije pričalo, od toga kako se Rusi ponašaju u pokrajini, preko kasarni koje se grade na severu i očekivanih rokova i rešenja za „kosovski problem“, do ubistva Olivera Ivanovića i masakra u kafiću „Panda“.

Posle ove epizode, sve će vam biti jasno, ukus u ustima gorak, zato spremite slatko od šumskih jagoda.

U Magarećem kutku videćete najsvetliji trenutak srpske reprezentacije na Eurobasketu!

Podkast koji pravi zemljotrese, „Dobar loš zao“, istovremeno na našem portalu i YouTube!

Nova epizoda podcasta Snaga uma je pred vama! Gost Miljane Nešković je novinar i filolog Milan Nikolić, autor dokumentarnog serijala „Detinjstvo“, u kom se bavio odrastanjem LGBT osoba u Srbiji, ali i učesnik brojnih TV duelu proteklom periodu u kojima je branio prava LGBT+ ljudi pred desno orijentisanim političarima i javnim ličnostima. Tema razgovora je odrastanje uz nerazumevanje sredine, naročito ako je reč o maloj sredini, kao što je slučaj sa Milanom Nikolićem, koji je kao drugačiji dečak rođen u Ubu, kako kaže „malom gradu velikih fudbalera“, gde su „svi očekivali da se rodi s loptom u ruci“, dok je njega od malih nogu više privlačila književnost, te se „kao ludo dete“ hvatao pera i knjiga umesto da daje golove.
Milan Nikolić je u epizodi koja je pred vama govorio o odrastanju, načinima na koje su ga nesigurnosti iz detinjstva koštale kasnije, kako je te nesigurnosti pobedio, govorio je o svemu što je naučio učestvujući u žučnim TV duelima, desničarskom idealu društva u kom su pripadnici LGBT+ zajednice nediskrimanisani tako što su potpuno nevidljivi, ali i objasnio zbog čega ostvareni ljudi nikad neće imati potrebu da bilo kome nameću neki način života.