Beogradski sajam knjiga ponovo je glavna tema, a gost podcasta „Život na srpskom“ je pisac Miloš Tomaš koji će u petak potpisivati svoj novi roman „Annus Mirabilis: Roman upozorenja za blisku budućnost“.

„Annus Mirabilis“ je latinski termin koji znači „čudesna godina“, „neverovatna godina“ i koristi se za vreme nekih velikih događaja, izuma… Tomaš ga koristi ironično. U podcastu „Život na srpskom“ saznajemo kakva je veza između Srbije danas i distopije izgrađene u ovom romanu; zašto je pisan čak 10 godina; kako je „birao“ žene koje nas vode kroz priču i s kojim ciljevima…

Otkriva nam i kako je video Srbiju iz ugla mladog Kineza za svoj prethodni roman „Kineski san“, te u koju ulogu planira da uskoči u svom sledećem delu, a priseća se i kako je pričao sa svojim srcem.

Autorka podcasta „Život na srpskom“ je Ana Kalaba.

Iz Srbije odlaze najbolji zdravstveni radnici, stručnjaci, specijalisti i subspecijalisti u čije je školovanje država ulagala preko 15 godina. Zbog svega toga se pribegava urgentnim specijalizacijama na uštrb znanja. Nema ni ostalih kadrova dovoljno, ali zato nemedicinskog osoblja ima previše.

Zaposleni u zdravstvu sami kupuju mantile i klompe, a zimus će u bolnice dolaziti u civilnim odelima jer je pitanje hoće li biti grejanja u bolnicama.

Kao što ne znamo koliko smo vakcina kupili i koliko smo ih platili, ne znamo ni koliko ih ima koje ćemo baciti jer im je istekao rok.

Danica Grujičić je nova ministarka zdravlja iako je sklona teorijama zavere i izjavama da samo veruje u rusku vakcinu. Ona neće rešiti goruće probleme u zdravstvu jer novca u budžetu nema. Dokaz za to je zakidanje toplog obroka i regresa zaposlenim sa najnižim platama.

Na mestu predsednika lekarske komore je čovek koji je bio u sudskom procesu zbog smrti pacijentkinje u privatnom sektoru.

U Srbiji je 60% direktora bolnica u vd stanju da bi ministar zdravlja mogao da ih kontroliše i njima manipuliše.

Srpsko zdravstvo ne treba privatizovati jer građani nemaju novca za lečenje.
U Srbija je sumnjivom privatizacijom sistemski uništeno banjsko lečenje, sportska i medicina rada.

gost Dr Rade Panić, Predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije

Preživeli smo još jedno pomračenje sunca i dočekali novu epizodu podkasta „Dobar loš zao“ Nenad Kulačin i Marko Vidojković su povodom izbora nove vlade izrazili zabrinutost za državnu bezbednost ukoliko u fotelju šefa BIA sedne Aleksandar Vulin. Oprostili su se od „Naše Zoke“ kako dolikuje, ohrabrili čuvare Šodroša u njihovoj borbi i pustili mašti na volju kad je reč o tome šta sve ima u Šapićevom zamku na Bežanijskoj kosi.

Kopredsednik Zajedno / Moramo i narodni poslanik Nebojša Zelenović je pravo sa skupštinske sednice došao u emisiju, da bi sa autorima podelio svoje viđenje političke prošlosti, sadašnjosti i budućnosti Srbije. Nekadašnji gradonačelnik Šapca i beskompromisni borac za demokratsku i građansku Srbiju ne prodaje šarene laže. Neće biti lako, neće biti slatko, a „ako budemo pametni, neće biti ni građanskog rata“.

U Magarećem kutku, moći ćete da uživate u poslaničkoj besedi SNS dive, Staše Stojanović.

Nova epizoda podkasta „Dobar loš zao“ dojurila je do gledalaca brzonom pokvarenog „Sokola“! Nenad Kulačin i Marko Vidojković su u prvom delu emisije morali da smanje ton koliko se patrijarh Porfirije drao na ustoličenju u Pećkoj patrijašiji, vršili su analizu sopstevnog pamćenja preslišavajući se koliko ima razlika između Belivukovog novog i prethodnog iskaza, a igrali su se i „memorije“ tako što su pogađali da li je na zaplenjenim paketima kokaina lik Aleksandra Vučića ili nekog drugog.

Gost je urednik obojici, glavni urednik najboljeg dnevnog lista u Srbiji, Danas, Draža Petrović. Ljudi, nije bilo epizode DLZ u kojoj su se gost i domaćini rasplakali od smeha, a čemu – videćete. Pored smejanja, Draža je komentarisao sastavljanje vlade, konstruktivnu opoziciju, iskaz Belivuka, intervju sa silovateljem (aha, zaboravili ste na to!), a prepričavao je i bliski susret sa narodnim patrolašem.

U Magarećem kutku moći ćete da ocenite kakva je nova frizura Ane Brnabić i tako budete konstruktivna opozicija.

S jedne strane nerealna poskupljenja, s druge gomila trikova prodavaca da nam izmame pare – u novoj epizodi podcasta „Život na srpskom“ pokušali smo da saznamo kako da se snađemo u svemu tome.

Cene osnovnih životnih namirnica, struje i grejanja, poskupljenja koja se dešavaju preko noći, sumnjivi popusti, mračne prognoze u susret dugoj i teškoj zimi koju već sad ne znamo kako ćemo preživeti i s kojim parama – to su glavne teme u Srbiji ovih dana, a mi smo ih pretresli u razgovoru s Dejanom Gavrilovićem iz Udruženja za zaštitu potrošača Efektiva.

Gavrilović nam otkriva šta još možemo da očekujemo i šta je zapravo potrebno da bi se ova situacija rešila. Objašnjava kako nadležni organi takođe rade na štetu potrošača. Daje nam primere najčešćih obmana na koje padaju kupci u Srbiji, ali i savete kako danas možemo da uštedimo hiljade dinara.

Da li je „korektivni faktor“ cene goriva ekonomska ili politička odluka?

Zašto je gorivo na pumpama najskuplje u regionu i među najskupljim u Evropi?
Koliko ko zahvata? Koga štiti uredba o maksimalnoj ceni, NIS ili građane? Zarađuje li država više na PDV-u nego da pusti tržištu da određuje cenu? Cena sirove nafte pada, cena goriva raste u Srbiji, kako je to moguće? Dok god ima tražnje diži cenu, politička, a ne tržišna i potrošačka odluka? Zašto je tražnja ovolika? Šta je sa udelom naše domaće sirove nafte – kolika je cena te nafte? Šta će značiti početak decembra kada nećemo uvoziti Ural naftu, diže li se prašina i panika bez potrebe? Na koji način svakog petka odlučujete kolika će biti maksimalna cena goriva u narednih 7 dana? Da li je neophodno ukinuti uredbu i može li se očekivati pad cene goriva?

Gost: Tomislav Mićović, Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije

Nova epizoda podkasta Snaga uma je pred vama i donosi razgovor sa evolucionom biološkinjom prof. dr Biljanom Stojković, koja se tokom cele svoje naučne karijere suočava sa raznim predrasudnim strujama, a u poslednje vreme posebno usled „napada Crkve na udžbenike iz biologije“. Kako smo došli do toga da nam u 21. veku udžbenike menja Crkva? Kako da objasnimo taj fenomen forsiranja sukobljavanja mišljenja ljudi koji neku materiju izučavaju ozbiljno ceo život naspram mišljenja onih koji imaju predrasude ili „osećaj“? Da li je naučna misao u krizi i zašto je ona važna? Zašto se ljudi plaše nauke, posebno teorije o evoluciji? Ovo su samo neka od pitanja na koje je govorila profesorka Stojković u novoj epizodi podkasta Snaga uma.