U poslednjih godinu dana nije sprovedena nijedna mera na smanjenju zagađenja vazduha, jedino što je usvojen akcioni plan. Do 2030. trebalo bi da se prepolovi zagađenje, a za to bi država trebalo da odvoji 2,6 milijardi evra. Zbog posledica zagađenja, u Srbiji godišnje umre 15.000 građana Srbije, ako bi se sproveo akcioni plan broj umrlih bi se smanjio za 2.500 ljudi.

Romska populacija nije deo problema paljenja sekundarnih sirovina, već deo rešenja. Međutim, država neće da se bavi time, već se skriva iza političke osetljivosti tog pitanja. Rešenje je u mašinama tj. granulatorima koje na ekološki način odvajaju bakar iz kablova. Pomenute mašine koštaju 100.000 evra, ali mogu da uposle oko 35 sakupljača sekundarnih sirovina. Postoje i mašine koje koštaju 800 evra, sa kojima se može skidati kablovi bez paljenja.

Mi smo zemlja duboko korupmirana i vrlo je verovatno da se negde u Srbiji spaljuje medicinski otpad iz uvoza, ali tvrdnja da se to dešava noću i da je zbog toga veće zagađenje noću nego danju je pretenciozna. Objašnjenje leži u činjenici da je zagađenje svugde na svetu veće noću jer kada se atmosfera ohladi, zagađenje se slegne u niže slojeve.

Za poplave u Srbiji nisu krivi samo nesavesni pojedinci koji zagađuju reke, kriva je i država koja ih ne kažnjava ili su kazne male, ali i ne ulaže u ekologiju i vodoprivredni sistem.

Gost: Bojan Simišić, Udruženje „Eko straža“

Podkast „Dobar loš zao“ ima epizoda i epizoda, ne samo u smislu njihovog broja i kvaliteta, već i onih koje su na ivici nadrealnog. E ovo je takva epizoda.

U prvom delu, Nenad Kulačin i Marko Vidojković su pričali puno o Kosovu i nešto malo o tome šta se može pročitati sa usana Novaka Đokovića na upravo završenom Australian Openu.

Za to vreme, pažljivo ih je slušao bivši predsednik Srbije, Boris Tadić, koji je potom seo u fotelju rezervisanu za gosta, kada je otpočeo jedan od najboljih intervjua u istoriji ove emisije. Uz povremeno međusobno zadirkivanje, u drugarskoj atmosferi, Tadić je pričao o Kosovu, iz ugla nekoga ko se za Kosovo borio na sve moguće načine i ko je zbog Kosova verovatno i izgubio vlast. Od ekskluzivnih detalja sa pregovora o statusu pokrajine, na kojima mu je partner bio Vojislav Koštunica, a preko puta zabezeknuti stranci, preko brojnih diplomatskih pokušaja da se spreči proglašenje nezavisnosti Kosova, stiglo se i do današnjeg dana, odnosno Vučića sateranog u ćošak i ucenjenog da što pre potpiše i primeni nemačko-francuski predlog sporazuma između Srbije i Kosova. Tadić, naravno, ima o ovoj temi potpuno drugačije mišljenje i od vas i od nas i od njih, koje će i vas i nas (ne i njih) naterati da dvaput razmislite o tome kako vidite sudbinu pokrajine.

U Magarećem kutku nećete čuti i videti ništa, jer su autori zaključili da je bolje da ga ne bude nego da se ovako važan i dobar intervju prekida.

DLZ, istovremeno na našem portalu i YouTube!

Nova epizoda podkasta Snaga uma donosi razgovor sa muzičarkom Bojanom Vunturišević! Tema današnje epizode je pravilan odnos prema talentu u različitim fazama života, od detinjstva, do zrelog doba koje je bogato fazama zasisećenja. Kako se talenat prepoznaje? Kako se gaji i osnažuje? Kako ga nekad pritisak uguši? Koja je razlika između mladih ljudi koji svoj talenat nikad nisu istražili do kraja i onih koji su talenat pretvorili u životni poziv? Kao pevačica, autorka muzike koja potpisuje neke od najvećih hitova koji broje milione pregleda za najveće zvezde u regionu, ali i kao pedagoškinja koja radi sa decom u muzičkoj školi, Bojana ima veoma zanimljiv uvid u temu razvoja kreativnosti i talenata, iz različitih uglova. U razgovoru koji je pred vama osvrnula se na svoje detinjstvo, govorila o pravilnom mentorstvu, ulozi porodice na razvojnom putu kreativaca, krizama koje je imala u fazama u kojima je htela da napusti sve, nesigurnostima koje te nikad ne napuste, ali i o radu sa decom.

Mirjana Drljević, autorka romana „Niko nije zaboravljen i ničega se ne sećamo“, u podcastu „Život na srpskom“ otkriva kako se gradila priča koja je uzburkala duhove Beograda.

„Prolaznici koji su se tog 9. maja 2019. godine zatekli na beogradskom Trgu republike videli su neobičan prizor: tri potpuno nage devojke koje leže nepomično u ograđenom prostoru. Policija i hitna pomoć su pozvane, a prisutni posmatrači shvataju da pred sobom imaju devojke čiji je nestanak bio glavna tema prethodnih nekoliko dana“ – ta scena nas uvodi u avanturu koja je svakako mnogo više od detektivskog romana, a posvećena je „generaciji X nekadašnje Jugoslavije“.

Zanimljivo je da je „Niko nije zaboravljen i ničega se ne sećamo“ prvi roman Mirjane Drljević i u startu je podigao dosta prašine – priča se o svim nivoima koje dotiče ovaj „novobeogradski noar“ na način koji baš nije uobičajen u domaćoj književnosti, ali i o autorki koja je do juče bila potpuno nepoznata na sceni. Nakon što je ušao u uži krug za NIN-ovu nagradu, interesovanje publike raste, a u podcastu „Život na srpskom“ saznajemo pozadinu cele priče, detalje koje čitanje i razmišljanje o ovom romanu čine još uzbudljivijim.

Romsko naselje na Čukaričkoj padini je samo jedan od stotine primera kako država ne vodi računa o divljim naseljima na kojima se pale sekundarne sirovine i toleriše svesno ugrožavanje zdravlja stanovništva. 15.000 ljudi u Srbiji umre zbog posledica zagađenog vazduha.

Ukoliko je vozilo nepropisno parkirano, a ne ometa saobraćaj, vlasnika treba kazniti, ali nije nužno da ga nosite „paukom“. Potrebno je da lokalne samouprave naprave planove prioriteta uklanjanja nepropisno parkiranih vozila. Ukoiko građani smatraju da im je vozilo odneto suprotno zakonu, trebalo bi da ulože žalbu u upravnom postupku, a nakon toga da traže naknadu pretrpljene štete, savetuje Damir Okanović direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja.

4000 stanovnika Ostružnice nemaju pedijatra, te roditelji i deca moraju da putuju do doma zdravlja Umka koji je udaljen 7 kilometara. Nadležni kažu, kriva korona i nedostatak kadra.

Policija toleriše zabranu saobraćaja Vinogradskom ulicom u Beogradu teškim kamionima koji su natovareni opasnim tovarom. Ulica je prepuna rupa i neosvetljena, nigde nema trotoara, pa je pešacima ugrožena bezbednost.

Iako je pasarela preko Obrenovačkog puta sagrađena pre dva meseca, i dalje nije jasno šta se čeka i dokle da bude puštena na korišćenje pešacima.

Bezbednost nekoliko hiljada građana Inđije je ugrožena zbog radova na pruzi Inđija Šid jer nema adekvatnog prelaza za pešake i bicikliste. Ko će odgovarati za projekat nadvožnjaka bez trotoara?

Stigla je nova epizoda podkasta „Dobar loš zao“, a u njoj Nenad Kulačin i Marko Vidojković analiziraju koliko je predsedniku toplo u loncu u koji ga je ubacila „kvinta’, pitaju se zašto nije sedeo okrenut leđima inostranim sagovornicima, kad je već izvodio cirkusku tačku sa stolicom, u rebusu su čemu je služila otužna kampanjica ‘Vučičevi vukovi“, a potpuna im je nepoznanica čemu služi Nebojša Čović, međutim, ne i kome.

Gost je Dejan Ilić, profesor srpskog jezika i književnosti, vlasnik Fabrike knjiga, kolumnista Pešcanika i višedecenijski borac za demokratiju i ljudska prava tamo gde ih nikad biti neće. Ilić nije među onima koji se naslađuju Vučićevim mukama, pre svega jer sumnja da ih predsednik uopšte ima. Gost nije ni među onima koji potpisivanje sporazuma između i Srbije i Kosova smatraju izdajom, naprotiv, on smatra da se s time kasni dvadeset godina, i to namerno, kako bi banda koja je okupirala Srbiju što duže opstala na vlasti. Ilić je mudro zaključio da, kakva god da je opozicija, drugu nemamo, a u ovoj koju imamo ko zna ko sve radi za režim.

U Magarećem kutku moći ćete da čujete kako Ana Brnabić čak jedan i po put uspešno izgovara istu dugačku reč!

DLZ, istovremeno na našem portalu i YouTube!