Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa novinarkom i aktivistkinjom Lanom Nikolić, koja je govorila o uspehu, kao kategoriji o kojoj se u medijima mnogo govori, ali često vrlo površno. U kulturi u kojoj se uspeh nameće kao imperativ, vrlo malo vremena provodimo u definisanju tog istog uspeha za nas lično. Kako određujemo šta je ono što ćemo sami učitavati kao sopstveni uspeh? Šta proslavljamo, šta zanemarujemo, a šta žrtvujemo? Da li prepuštamo društvu i zajednici da nam odredi životne ciljeve ili umemo da slušamo sebe? Da li smo svesni nekih velikih stvari koje možda ostvarujemo svaki dan i koje jesu uspesi, a ne slavimo ih kao takve? Lana Nikolić je o ovim pitanjima govorila iz ugla iskustva u kom su nekad jedini važan uspeh bile ocene, nekad dokazivanje na poslu, a nekad samostalno kretanje po sopstvenom stanu.

O možda najosetljivijim razgovorima koje roditelji treba da vode sa decom, razvoju seksualnosti, „nastanku“ beba, seksualnim odnosima, prevenciji polnih bolesti i neželjene trudnoće, u novoj epizodi podkasta „Mamazjanija“ pričaju psihološkinja Sara Ivanović i pedijatar Saša Milićević.

U različitim periodima odrastanja, sa detetom se o seksu drugačije i razgovara, jer priča mora biti prilagođena uzrastu. Naši gosti objašnjavaju kada i kako pričati sa detetom o seksu i ima li razlike u razgovorima sa ćerkom i sa sinom.

Savetuju nas šta da kažemo kad dete pita: „Kako sam došao/la na ovaj svet?“ Takođe, navode da je neophodno pričati, u određenom uzrastu naravno, o prevenciji polnih bolesti i neželjene trudnoće. Zaključuju da priče o seksu sa decom ne smeju biti tabu, ali treba biti oprezan, da stavovi ne odu u krajnost.

O ovim i brojnim drugim pitanjima, nedoumicama, strahovima i dilemama, koje svaki roditelj ima, kada dođe vreme za razgovore o seksu i seksualnosti sa detetom, pričaju naši gosti, koji navode i primere iz svoje dugogodišnje prakse, kao i metode kojima su pomogli onim mamama i tatama, koje je pre svega sramota, da pred decom govore o ovoj večitoj „tabu“ temi u Srbiji.

Nova epizoda jedinog podkasta u regionu pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, „Dobar loš zao“ je pred vama!

U prvom delu emisije, Nenad Kulačin i Marko Vidojković upoređivali su svoje salame s Vučićevom, apelovali su na kritičare režima da manje voze bicikl, a opoziciji su poručili da proba da se sabere u jednu kolonu, ma koliko im to teško palo.

Gost u ovoj epizodi je novinar, univerzitetski profesor i kolekcionar pretnji smrću, Dinko Gruhonjić.

Dinko je bez pardona govorio o Aleksandru Vučiću i mračnoj perspektivi Srbije, a analizirao je koliki je ruski uticaj u zemlji i regionu, uz poseban osvrt na to kako srpski režim preko svojih posrednika Crnu Goru i BiH pretvara u disfunkcionalne države.

U Magarećem kutku čućete koliko bukvara ume da čita predsednik Srbije.

DLZ, samo na našem portalu!

Mlada glumica Mina Sovtić (28), koja je pre pola godine rodila ćerku, otvara sa nama drugu sezonu podkasta „Mamazjanija“ i priča o svim izazovima koje joj je priredila ova, do sada najveća i najvažnija, životna – uloga.

O sigurnosti i životu svoje bebe, Mina je odgovorno razmišljala još dok je njena ćerkica Luna bila u stomaku, a rizična trudnoća vezala je za kuću i krevet, što joj nije lako palo, ali ističe da se na taj način pripremila za život sa bebom, iako tek sad uviđa da je, kako uz osmeh kaže, trebalo više da spava.

U novoj epizodi našeg podkasta ona otkriva zašto je ćerkica po izlasku iz porodilišta imala dva imena. Takođe, priča o tome koliko preterana briga za dete ponekad može da optereti majku. Mina je želela prirodan porođaj, ali to nije bilo moguće, pa objašnjava zašto je nemoguće biti spreman za porođaj carskim rezom.

Ona ističe koliko u prvih nekoliko meseci po porođaju znači pomoć majke i svekrve, naročito uz bebu koja ne voli da spava. Navodi nam i zašto svojoj mami, čuvenoj glumici Anici Dobroj, ne mora da daje instrukcije i pravila kada Luna ostaje sa sama njom. O ovim novim momentima i emocijama u životu, promeni navika i dodatnim obavezama, kao i o trudnoći koja je zahtevala mirovanje i porođaju hitnim carskim rezom, na koji nije bila spremna, podršci muža Luke, koji je bio uz nju dok je Lunu donosila na svet, a sada joj predlaže da ode na trodnevno putovanje i odmori od bebe i brige, do povratka na posao, na snimanja, samo dva meseca posle porođaja, priča nasmejana mama i talentovana glumica Mina, u prvoj epizodi nove sezone našeg podkasta.

O pravilnoj, zdravoj ishrani naše dece, od „bebećeg“ uzrasta do adolescentnog doba, u novoj Mamazjaniji govore Teodora Marinković, diplomirana nutricionistkinja i sertifikovana dečja nutricionistkinja i Saša Milićević, specijalista pedijatrije.

Čini se, da već sa rođenjem deteta, od prvog momenta, kreću i razmišljanja i nedoumice oko zdrave ishrane, a dileme traju dok ono ne odraste. U moru ponuda koje u današnje vreme imamo na tržištu hrane, postavljamo pitanje: Kako izabrati najbolje za dete. Teodora i Saša, objašnjavaju nam neka od pravila zdrave ishrane, uz koja dete nikad neće biti gladno, unosiće sve neophodne minerale i vitamine u organizam, smanjiće potrebu za unosom slatkiša i sokova, a u odraslom dobu neće biti problema sa viškom kilograma, srčanim smetnjama, bolovima u kičmi i mnogim drugim koje gojaznost i nezdrava ishrana sa sobom nose.

Oni objašnjavaju i koliko je slatkiša i „grickalica“ dozvoljeno, da detetu ne ugorze zdravlje, a kako ih zaštititi od brze hrane koja nas „napada“ sa svih strana.

Navode primere zdravih obroka i naglašavaju da deca moraju uveče jesti, jer nikako ne smeju na spavanje gladna. Takođe nam otkrivaju zašto se u moderno doba, sa sve većom ponudom u ishrani, borimo sa epidemijom dečje gojaznosti i savetuju kako da kod deteta razvijemo navike u zdravoj ishrani.

Na ova, ali i na mnoga druga pitanja, naši gosti pokušali su da daju odgovore, koji će decu spasiti gojaznosti i svih zdravstvenih, fizičkih, ali i psiho-socijalnih posledica, koje ovaj problem rađa. Objasnili su i da je velika odgovornost u ishrani dece na roditeljima, koji moraju imati kontrolu nad dečjim obrocima, bar dok ne završe osnovnu školu.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor o ključnim političkim skandalima, ali i političkom stanju svesti našeg društva sa narodnim poslanikom i osnivačem Narodnog pokreta Srbije Miroslavom Aleksićem, koji je na snimanje došao s pištaljkom u džepu, pravo iz Skupštine, nakon onog zasedanja koje će ostati upamćeno po blokadi i naoružanim pripadnicima MUP-a. Stigao je dugo najavljivani septembar. Tokom leta koje su obeležili protesti „Srbija protiv nasilja“, a uoči političke jeseni od koje mnogi nestrpljivo očekuju, nakupila su se brojna pitanja. Upravo tim pitanjima posvećena je epizoda koja je pred vama.

Kako Aleksić vidi svrhu protesta u trenutku u kom se ta svrha često dovodi u pitanje, a kako zamišlja proces promene vlasti za koju se zalaže? Misli li da će Vučić „dati beogradske izbore“? Kako gleda na politički umor među opoziciono orijentisanim građanima, ali i među pristalicama i aktivistima vlasti? Kako smatra da će se razvijati slučaj Jovanjica ukoliko se vlast uskoro promeni, a kako ako se ne promeni ništa? Najzad, kakav je efekat postiglo dovođenje pripadnika MUP-a u Skupštinu i ograničavanje kretanja narodnim poslanicima iz redova opozicije? Šta Aleksić misli da ovakvi postupci najavlju? Ovo su samo neke od tema nove epizode podcasta Snaga uma.

Kada dođe do kašnjenja leta to je tzv. nesaobrazno putovanje i turistička agencija ima obavezu da vrati deo novca za pričinjenu štetu zbog izgubljenog vremena u okviru turističkog putovanja, tj. aranžmana.
Oni koji po društvenim mrežama nude usluge za naplatu štete zbog kašnjenja letova, to ne mogu da učine kad je reč o letovima koji su vanredne linije, tj. čarter letovi, već samo za kašnjenja preko 3 sata i to redovnih linija.

Nesaobrazno putovanje je svako odstupanje od ugovorenih uslova, npr. pogled na more, nedostatak peškira, loša hrana, prljavština, ne radi klima itd. Zato putnik odmah mora da se pisanim putem obrati turističkoj agenciji koja mu je prodala aranžman. Ako ona ne ispravi nedostatke, potrošač ima pravo na umanjenje cene ili da nastavi aranžman na nekom drugom mestu, a onda da tuži agenciju za nadoknadu štete.

Za uvećane račune za struju prošlog meseca odgovoran je EPS, pola reklamacija je uvaženo, što je dokaz da je u pitanju sistemska greška ili nameran prekršaj.

Trgovačke marže u Srbiji idu i do 43 procenta, a većina je duplo veća nego u zemljama okruženja i zapadne Evrope. To je rezultat kartelskog udruživanja velikih trgovinskih lanaca sa državom i nerada Komisije za zaštitu konkurencije.