Prvomajska epizoda podkasta koji radno slavi sve praznike, „Dobar loš zao“ je tu! Nenad Kulačin i Marko Vidojković upitali su se ko je pustio tvit da je predsednik na VMA, posle čega je krenula krvoločna naprednjačka hajka na političke neistomišljenike, zevali su dok su gledali snimke predsednikovog vikend landranja po Srbiji, radovali su se što ima nekog ko će da spusti Vučića i Dačića, makar ta osoba dolazila iz odmetnute srpske pokrajine, a ponovo su otvorili i slučaj „Naša Zoka“.

Autori su sa Ljubičićem razgovarali o tome koliko je Srbija svetlosnih godina daleko od zapada kada je reč o sindikalnom udruživanju, banditskoj privatizaciji, sistemskoj zloupotrebi i planskom osiromašenju EPS, a zajednički su razmotrili i pojedine aspekte slučaja „Naša Zoka“.

U Magarećem kutku moći ćete da vidite kako DLZ dobija konkurenciju u vidu komičarskog tandema Brnabić – Vučić.

DLZ, jedini podkast u regionu pod zaštitom Međunarodnog PEN centra!

O slučaju koji je potresao Srbiju, čitav region, a mučno je odzovnio i u svetu, kada je devetoro ljudi izgubilo život od ruke trinaestogodišnjeg dečaka, o uticaju sredine, uzrocima, posledicama i odnosu koji treba da zauzmemo prema užasu kojem svedočimo, za naš podkast govorili su Marko Batur, defektolog i specijalni pedagog i doktorka Nevena Čalovski Hercog, psihijatrica i psihoterapeutkinja.

Koji spoljni uticaj je najjači okidač za zlo koje obuzme dete: muzika, igrice, internet, mediji, loše društvo, zlostavljanje, zanemarenost, devalvirana prosveta i školstvo, previše novca, premalo novca, društevno-političke okolnosti, televizijski sadržaji, rijaliti programi, javni narativ koji glorifikuje nakaradni sistem vrednosti, raspad porodice…?

Timskim izlaganjem, porukama i savetima, višedecenijskog iskustva doktorke Čalovski Hercog u radu sa decom, posebno porodičnim odnosima, ali i ozbiljnog i temeljnog rada Marka Batura sa adolescentima pre svega, pokušali su da pomognu i daju odgovore na pitanja koja muče, kako i njih, tako i sve nas koji proživaljavamo jedan od najtežih perioda, koji svom snagom udara na roditelje i decu, a kojem se moramo odupreti, dati šansu ljubavi i životu i iz najcrnjeg nešto naučiti.

Prvomajske praznike dočekujemo u društvu Milice Vujović – pričamo o POP kulturnom fenomenu pod imenom „Munje“ odnosno „Munje, opet“.
Početkom 2000. – Milica je imala dvadesetak godina i san da poseti Lisabon.
Pojavila se na kastingu za ulogu Lole, dobila je rolu, snimila šta treba i otišla u Portugal, a onda je osetila i to kako je biti popularan izvan granice svog kraja.
Stihovi „Rizlu imaš, ličnu kartu nemaš“ prate je evo već dvadeset i plus godina.
Ko je Lola dve decenije kasnije možemo videti u bisokopu, a ko je Milica pričamo u ovoj ŠBB. KBB epizodi.
Šta je sve naučila o životu, kako uspeva da sačuva radost i ozarenje uprkos težinama koje idu sa nivoima igrice u kojoj smo svakodnevno.
Život na točkovima i kombinacija gradske vreve i tišine zlatiborskih pašnjaka samo su neke od tema novog izdanja „ŠBB KBB – „Masterklasa o maštanju“ čija je premijera nedeljom u 18h.

Dobrodošli sanjari!
Slušamo se i gledamo na sajtu Nova.rs i YouTube kanalu Nova S.

Dobra priča sledi.

Država smatra da je u riziku od siromaštva onaj ko prima 24.000 dinara mesečno. Od 1.650.000 penzionera, preko pola miliona prima penziju ispod tog iznosa. 125.000 žena nema nikakva primanja od države. Mogu se prijaviti za socijalnu pomoć koja iznosi 11.000 dinara.

Država srednjem dobu šalje poruku – štedite za stare dane već sa 40 jer kad ostarite penzija vam neće biti dovoljna za dostojno starenje.

Prosečan penzioner nema ni za potrošačku korpu. Većina njih se odriče mesa, lekova, zdravstvenih pregleda, kulturnog života. Samo 10% posto penzionera ima penzije koje su dovoljne za normalan život.

GOŠĆA: Nadežda Satarić, Udruženje građana „Snaga prijateljstva“ – Amity

U našem podkastu, Bojana je apelovala na roditelje da obrate pažnju na to šta njihova deca rade na internetu u najranijem uzrastu, kako kaže “od rođenja”, jer je upravo digitalni svet i njegov sadržaj, uzrok velikog broja psiho-fizičkih problema kod dece, ali i virtuelnog nasilja koje lako pređe u fizičko. Kod najmlađih, ali i kod onih koji su u pubertetskom periodu, upravo je odsustvo roditelja iz digitalnog sveta, u kojem njihovo dete provodi previše vremena, razlog zašto ga takav sadržaj umnogome “vaspitava”, “oblikuje”, i u velikoj meri utiče na psihomotorni razvoj, stavove, razmišljanja i odnose sa ljudima.

Takođe, Bojana apeluje na roditelje, da ne zaborave, da su oni model koji dete oponaša, kako u najmlađem uzrastu, tako i kasnije u adolescentskom dobu, pa je nezgodno zahtevati od deteta da, recimo, ostavi telefon, ako u momentu dok mu se obraćamo, i sami, ovaj aparat, držimo u ruci.