Crveni alarm nije nikakva prepreka da Nenad Kulačin i Marko Vidojković snime, a vi odgledate novu epizodu podkasta „Dobar loš zao“. U prvom delu emisije, momci su se pozabavili američkim sankcijama protiv Vulina (množina), novim srpskim udbaškim pulenkama iz BiH, te razdoru u Narodnoj stranci.

Gost, konferansije protesta „Srbija protiv nasilja“ i novinar, Smiljan Banjac! Smiki Baki je govorio o sankcijama protiv Vulina (množina), potencijalnim sankcijama protiv Vučića (množina?), protestima čiji je formalni domaćin svake subote u Beogradu i o tome zašto više ne orati Đokovićeve mečeve sa onoliko žara kao nekad.

U Magarećem kutku moći ćete da čujete šta zna Vučić šta je 38.5 miliona tona zlata.

DLZ, jedini podkast u ovom delu Evrope pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, na našem portalu, sredom od osam sati.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa psihološkinjom Anom Perović o svemu što nismo znali o posttraumatskom stresnom poremećaju, kao i posttraumatskom rastu. Vreme odmora je i vreme da zastanemo, ali i da oslušnemo sebe, da se osvrnemo na ono što nas „žulja“ čak i kad spolja deluje da je sve u redu.

O posttraumatskom sindromu se na Balkanu najčešće govori samo kada je reč o najtežim oblicima, posledicama akutnih i teških trauma, poput ratnih trauma, saobraćajnih nesreća, preživljanih napada ili prirodnih katastrofa.
„Činjenica je da i te kako možemo prolaziti kroz posttraumatski proces nakon kolektivnih trauma, poput masovnih pucnjava, ekonomske krize, ratnog stanja u društvu… Takođe, stanja duge neizvesnosti i stresa, poput mobinga i loših partnerskih ili porodičnih odnosa takođe mogu uzrokovati jedan vid podsttraumatskog stresnog poremećaja, koji se neće istazivati tako jasno, ali će i te kako uticati na kvalitet našeg života, zbog čega je važno da sve te elemente svojih emocija osvestimo, kao što je važno da kao društvo radimo na prepoznavanju i prevazilaženju kolektivnih trauma“, objasnila je psihološkinja Ana Perović.

Povremene svađe, ružne reči, lupanje vratima i „Mama, mrzim te“, nažalost su često sastavni deo predpubertetskog, ali i pubertetskog perioda, ali kako jedna mama prelazi preko svega, smiruje situaciju i uči decu da kažu izvini, u novoj Mamazjaniji otkriva naša gošća, glumica i rediteljka Milena Pavlović, majka troje dece, od kojih najstarija ćerka ima 20 godina, mlađa 16, a najmlađi, sin, uskoro puni 13.

Posao bez radnog vremena i umetnički život, ne idu na ruku mami koja vaspitava troje, kako sama kaže, potpuno različite dece. Ipak, beskrajni razgovori, strpljenje i upornost, recept su za izlazak iz krize u odnosima dece, u adolescentskom dobu i roditelja, čije je slobodno vreme svedeno na minimum, a tolerancija na večitom ispitu.

Ona opisuje ključne momente u životu zaposlene mame, koja svakodnevno balansira između pozorišta, glume i troje dece. Takođe otkriva kako izaći na kraj sa pubertetom, ali kako izgleda i kada dete krene maminim i tatinim stopama, pa se u porodični odnos umeša i kolegijalni.

Ljubav prema deci, i uvid u njihova interesovanja, želje, osećanja i cijeve, Milena je prenela na posao što je dovelo do režije dečjih predstava, ali i rada na dečjim emisijama.

Naša gošća u Mamazjaniji otkriva i tajne uspeha u vaspitanju, za koje priznaje, nema recept, ni univerzalni šablon, ali određene metode olakšale su tešku predpubertetsku fazu, za koju tvrdi da je najteža. Mamama sa troje male dece poručuje da budu strpljive i da ih nauče da što ranije shvate koliko je i zašto važno da imaju kontrolu nad svojim ponašanjem i da preuzimaju odgovornost za svoje postupke.c

Lana Nikolić, novinarka i aktivistkinja, u podcastu „Život na srpskom“ govori o odnosu našeg društva prema osobama s invaliditetom, ali i nerazumevanju, strahovima, predrasudama s kojima se suočava.

Autorka podcasta „Život na srpskom“ je Ana Kalaba.

Podkast „Dobar loš zao“ neumorno nastavlja emitovanje i u sred letnje žege!

U novoj epizodi Nenad Kulačin i Marko Vidojković upitali su se kako je evolucija skrenula ka Aleksandru Martinoviću, zašto se umesto 61 na glasanju za smenju Gašića našlo svega 37 poslanika opozicije, uputili su podršku policajki Katarini koja je javnosti doturila zapisnik saobraćajne nesreće koju je izazvao kum Nikola, a posebna poslastica bio je razgovor o 14.000 procurelih botovskih naloga.

Gošća u ovoj epizodi je uticajna tviterašica, novinarka i aktiviskinja, Biljana Lukić. Gospođa Biljana je, između ostalog, iznela svoje mišljenje o protestima, opoziciji, spremnosti režima na primenu sile i paklu koji nas očekuje sa početkom nove školske godine.

U Magarećem kutku, učimo novu reč: izbacati!

DLZ, jedini podkast u ovom delu sveta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, na našem portalu, sredom od osam.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi donekle intiman razgovor sa narodnim poslanikom Pokreta slobodnih građana, Natanom Albaharijem. Natan je rođen u Beogradu i upisao osnovnu školu u Zemunu, u koju je išao i njegov otac, proslavljeni pisac David Albahari, nakon čega se porodica preselila u Kanadu, gde je Natan završio Političke nauke na univerzitetu u Kalgariju, kao i master iz oblasti evropskih integracija na Univerzitetu u Bonu. Po povratku u Srbiju, vodio je brojne projekte iz oblasti za koje se školovao, da bi se posle priključio Pokretu slobodnih građana. Ipak, ispod objave na društvenim mrežama Pokreta slobodnih građana o njegovoj akademskoj i radnoj biografiji, najmanje je bilo reči o njegovoj stručnosti, a najviše o njegovom jevrejskom poreklu i to onih komentara koji su bez zadrške iskazivali mržnju prema svim pripadnicima Jevrejske zajednice i bili pokazatelj čistog antisemitizma u 21. veku, u našoj zemlji. Natanova politička angažovanja najviše su usmerena ka diplomatskim pitanjima, ipak, skoro svako njegovo javno obraćanje isprate i komentari u kojima se pokazuje čist fašizam. Ovo nisu jedini pokazatelji antisemitizma u sadašnjoj Srbiji. Od bacanja sekire na Jevrejsko groblje, preko iscrtavanja kukastog krsta i upadanja na izložbe, jasno je da je reč o devijaciji koja prevazilazi okvire govora mržnje s opskurnih naloga na mrežama. Takođe, svima je jasno i koliko daleko antisemitizam i fašizam mogu da odu, ako se na njih ne reaguje adekvatno i na vreme. Upravo zbog toga, Natan je pristao da razgovara o svom odrastanju, o stereotipima sa kojima se susretao, ali i koje je osećao i koji u poslednje vreme rastu, o čemu svedoči i podatak da smo kao zemlja u međunarodnim krugovima označeni kao država s rastućim trendom ekstremne desnice i antisemitskih tendencija, koje i dalje prolaze ispod radara.