Mnogi je znaju samo kao pevačicu iz „trke za Evroviziju“, veselu Romkinju o kojoj bruji Srbija, ali ona je pre svega mama jedne osmogodišnje Kjare i naša gošća u novoj Mamazjaniji, pevačica Zejna Murkić, koja nam je bez zadrške ispričala kako u Srbiji izgleda život samohrane majke i njene ćerke, koje se sasvim malo razlikuju od većine, ali se sa predrasudama bore i ne daju na sebe.

Svoju priču Zejna je počela osvrtom na sopstveno odrastanje u Loznici, pohađanje dve škole, suočavanje sa nerazumevanjem i kritikama sredine sa jedne, ali i velikom ljubavlju i podrškom sa druge strane. Ispričala nam je o prezaštićenosti koju je imala u svojoj porodici i stresu, koji je doneo spoljni svet, o svojoj ćerki Kjari koju, kaže, lakše odgaja sama nego što bi sa partnerom.

Zejna nam je otkrila tajnu njenih svakodnevnih postignuća, od brige o ćerkinoj školi, treninzima, kući, gostovanjima, takmičenjima, nastupima… A suština je, ističe, u volji, energiji i činjenici da je sama sa sobom dobro, a onda je dobra i za svoje dete i sve ostale, kojima je potrebna.

Ispričala nam je i kada je ćerku stavila ispred svojih želja, ali i objasnila zašto je ponekad ženi lakše da bude sama sa detetom, nego da joj „pomaže“ partner.

Zejna nam je otvoreno prenela i svoja neprijatna iskustva, i navela koliko je ljudima koji su drugačiji od većine, teže da se uklope u društvo.

Opisala nam je i kako izgleda Kjarin i njen savršen dan, ali i kad je doživela najveću neprijatnost zbog svoje boje kože.

Na kraju je zaključila da biti zadovoljan sobom, svojim izgledom, poslom, okruženjem, je najvažnije za jednu ženu, ako želi da bude i dobra majka. „Oni koji nisu dobri za sebe, nisu ni za druge“, pa se ona, pre svega zbog svoje Kjare, trudi da joj bude dobro i da ne razočara ni sebe, a ni nju.

Nova epizoda podkasta „Dobar loš zao“, prepuna žalbi Marka Vidojkovića zbog ljutine ajvara koji je jeo, te saveta iskusnog Nenada Kulačina o tome kako najefikasnije ajvarom zakrčitu karotide, je tu!

U prvom delu emisije, voditelji su se osvrnuli na tragičnu sudbinu ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog, pozdravili izbor dobitnika sretenjskih ordenja, a izrazili su nadu da je neuspela konstitutivna sednica Skupštine grada Beograda lagano zagrevanje pred nove beogradske izbore, koji će promeniti sve.

Na samom kraju ovog dela emisije imaćete priliku da vidite kako tačno Međunarodni PEN centar štiti naše voditelje. Gost u ovoj epizodi je košarkaški as, nekadašnja talija reprezentacije i član koalicije NADA, Vladimir Štimac! Novajlija u političkom životu Srbije imao je povlašćen tretman kod autora emisije, jer – ko ne gotivi Štimaru? Dečački iskren i pošten do ivice naivnosti, Štimac se trudio da balansira u političkom blatu, nudeći normalna rešenja za nenormalne okolnosti u kojima živimo, čime se pozicionirao kao pravo osveženje na našoj političkoj pozornici.

U Magarećem kutku, možete videti kako, u sklopu tradicije „spali lutku Pupovca“ mahniti dalmatinski primorci pale lutke Putina i našeg Guzonje, što su i voditelji i gost osudili, jer bi u slučaju bilo kakve druge reakcije verovatno bili optuženi za pokušaj atentata. DLZ, samo na našem portalu!

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma, koju smo posvetili neophodnom razgovoru sa psihološkinjom i psihoanalitičarkom Vesnom Brzev-Ćurčić. o seksualnim traumama stečenim u ranom detinjstvu, o životu uz potisnuta sećanja, o osvešćavanju traume, zaceljenju, ali i podršci koja može mnogo da znači.
Kako se dogodi da deca ne kažu roditeljima da im se desilo nešto što im nije bilo prijatno? Koje slabosti dece zloupotrebljavaju predatori? Kako možemo nesvesno da pogrešimo u razgovoru sa žrtvama nasilja iz svog okruženja? Najzad, šta nas čini osobom od poverenja u životu i okruženju nekoga ko živi sa traumom?
Nekad mogu proći i decenije dok neko ne oseti da je trenutak da progovori o preživljenoj traumi. Kako razumevanje okruženja neizmerno može da pomogne na tom putu oslobađanja, epizoda koju smo pripremili nije namenjena samo onima koji su preživeli nešto o čemu ćute, već svima koji žele da budu vredni poverenja onih koji su nekad bili jako povređeni.

Nova epizoda podkasta „Dobar loš zao“ je pred vama! Potpuno lišeni praznične euforije, Nenad Kulačin i Marko Vidojković nisu štedeli aplauze za rezoluciju EP o Srbiji, nepristojno dugo su se rugali predsednikovom brukanju u SBUN, a tom prilikom su mu nadenuli i nov, zabavan nadimak.

Zahvaljujući tome što je Nenad bio u radnoj obavezi da gleda Superboul, to bi bilo to što se tiče prvog dela, koji ipak traje skoro 40 minuta.

Gost je profesor na FPN u Beogradu, Miloš Bešić. Razgovor je počeo u oštrom tonu usled profesorovog neslaganja s Vidojkovićevim optimizmom u pogledu rezolucije EP, a onda je sve otišlo dođavola kada je profesor Bešić počeo da niže teorije o Kosovu, kombinujući ih sa tezama o „dominantnoj stranci“, što je, po njemu, bolest koja je napala Srbiju.

U Magarećem kutku videćete Vučića i Vesića kako se smeju kockama koje će ugraditi u beogradski Trg republike. DLZ, jedini podkast u regionu pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, samo na našem portalu!

Nova epizoda podcasta Snaga uma je pred vama i donosi razgovor o snazi emocija koje držimo u sebi. Glumica Aleksandra Janković nedavno je ostvarila fantastičnu ulogu u seriji „Azbuka našeg života“, koja je u drugoj sezoni obrađivala pitanje psihološkog nasilja u partnerskim odnosima, što je dalo povod za razgovor o ovoj osetljivoj temi. Tokom intimnog i poučnog razgovora o prepoznavanju nasilja, stidu koji osećaju žrtve i razumevanju, Aleksandra je progovorila i o ličnoj traumi, koju je doživela u ranom detinjstvu, sa pet i po godina.

Posle 25 godina od ubistva Slavka Ćuruvije, mi nismo na nuli, mi smo u minusu. Pravda je ubijena, ali istina živi.

Učestvovanje u komisiji uprkos postojećoj vlasti nije iluzorno jer treba iskoristiti svaku priliku koja vam se pruža da bi se došlo do istine. Sve njene rezultate rada trebalo bi objaviti.

Dobrim novinarima je potrebno prisustvo duha i odsustvo tela, da nemate straha u otkrivanju istine i obaveštavanju javnosti.

Novinari u Srbiji su potplaćeni, malo plaćeni, ucenjeni, bez zaštite i podrške. Zato se novinarska profesija danas nalazi u najgorem položaju u novijoj istoriji.

Iako zakon predviđa da se napad na novinara tretira kao napad na policajca, u praksi nikad niko nije odgovarao za pretnje.

Gost: Nino Brajović, Generalni sekretar Udruženja novinara Srbije

Za sebe kaže da je „novinarka koja piše knjige“, a Vesnu Dedić ugostili smo u novoj Mamazjaniji pre svega kao mamu jedne Lenke, koja je danas odrasla devojka na doktorskim studijama u Sjedinjenim Američkim Državama. Iz razgovora sa Vesnom shvatili smo da je ona prvo majka, pa onda novinarka i književnica, koja će sve učiniti za svoje dete. Kada je izašla iz lošeg braka i shvatila da će o ćerkici morati sama da brine, počela je nova etapa života, koja je zahtevala ozbiljnu borbu. Na taj period danas gleda sa osmehom, jer su i Lenka i ona uspešno ostvarile svoje ciljeve, ali i naučile da nema tog problema koji trud i rad ne mogu da reše. Život mame i ćerke, Lenkino odrastanje, proticalo je bez trzavica, a mama joj nije bila drugarica, ali joj je, kaže, pružala slobodu. Nije zahtevala sve petice u školi, ali je htela da vidi trud i zalaganje za što bolji uspeh. Verovala je da će Lenka krenuti umetničkim stopama, ali je ipak nauka odvukla na drugu stranu, Vesni nepoznatu. U razgovoru za Mamazjaniju, Vesna nam iz svog ugla opisuje kako se vaspitavaju ženska deca i zašto dete ne sme da bude trofej ambicioznog roditelja. Ona navodi sve razloge zbog kojih je detetu bolje dati slobodu nego ga kontrolisati i ograničavati. Takođe, upozorava da treba da se zabrinemo ako je dete u kući mirno, tiho, poslušno, jer onda će svoj bes i revolt izbaciti na nekom drugom mestu. Vesna nam opisuje i najveće izazove sa kojima se u Srbiji suočavaju samohrane majke, ali i objašnjava zašto se posle razvoda nikad više nije udala. O tome koliko je razvod bolan, ali je nekada „jedini izlaz“ i kako izgleda kada majka ostane sama sa detetom, priča Vesna u novoj epizodi Mamazjanije. Ona nam otkriva kako je vaspitavala Lenku, kada se najviše uplašila za njihov odnos i koliko je važno devojčice učiti šta sve mogu da urade, a ne samo im ponavljati šta je to što – ne smeju da rade.