Ubica se u sudnici grohotom smejao dok smo gledali snimak gaženja moje kćerke.

Vladan Krsmanović prvostepeno je osuđen na 8 godina zatvora otvorenog tipa sa slobodnim vikendima i pravom korišćenja godišnjeg odmora. Ako se bude dobro vladao može na slobodu i nakon trećine odležane kazne.

Sud nije uvažio razultate Drager testa koji je pokazao da je vozač imao 97 posto drogu u krvi. Zato su uzeti u obzir rezultati urina i krvi na trakice koji su nepouzdani. Uzorci krvi su bez objašnjenja poslati tek nakon mesec i po dana iz Kragujevca na VMA analizu. Policajci sa uviđaja su menjali iskaz i svedočili suprotno zapisniku sa mesta nesreće. Zbog toga nije dobio maksimalnih 12 godina zatvora.

Broj stradale dece u saobraćaju je dokaz koliko je sistem bezbednosti zakazao. U Srbiji je u 2023. godini poginulo 30 maloletnika u saobraćaju. U Srbiji je prosečna kazna za krivično delo ubistva u saobraćaju – godinu dana zatvora.

Mi ne primenjujemo nijednu meru prevencije bezbednosti u saobraćaju. Mi imamo presude gde se počinioci puštaju uz nanogice ili uz minimalne kazne zatvora, većinom do dve godine. Ne kažnjava se krivica, ubice delima ne pokazuju kajanje, sistem ne pokazuje volju za odvraćanjem od takvih dela, samim tim ni od krvne osvete.

Ovakvom praksom sistem gaji kriminalnu spregu policije, veštaka, upravljača puta, sudova i osiguravajućih kuća.

Udruženje traži izmene Krivičnog zakona i ekstremno povećanje kazni, izmenu Zakona o bezbednosti saobraćaja u kom će se primenjivati koncept urbane mobilnosti i promenu Zakona o prekršajima koji će omogućiti video snimke građana kao dokaz za policiju i sud.

Gost: Bogoljub Janković, Udruženje roditelja stradale dece u saobraćaju

Nedoumice, dileme, sve detalje o HPV vakcini koja štiti od raka, ukoliko se primi u dečjem uzrastu, kao i odgovore na pitanja, koja najčešće imaju roditelji, daju u novoj Mamazjaniji doktorke Svjetlana Cvijanović, ginekološkinja i Irena Đorđević, psihijatrica.

U razgovoru za Mamazjaniju, one navode koja oboljenja prouzrokuje humani papiloma virus (HPV), od kojih štiti HPV vakcina i objašnjavaju zašto HPV vakcinu treba da prime i devojčice i dečaci i u kom uzrastu.

Otkrivaju nam koliki obuhvat vakcinacijom je neophodan da bi se stopa oboljevanja, a samim tim i smrtnosti od karcinoma grlića materice u Srbiji konačno smanjila.

Takođe, savetuju gde roditelji treba da se informišu o HPV vakcini i razbijaju njihove najveće predrasude i strahove o vakcinaciji i ukazuju na to da sa decom treba razgovarati o polnoprenosivim bolestima, a ne samo o neželjenim trudnoćama, kada je zaštita u seksualnom odnosu tema.

U ordinacije naših gošći svakodnevno dolaze roditelji u želji da saznaju nešto više o HPV vakcini, a samo njihovo interesovanje za prevenciju od virusa koji izaziva i jedno od najtežih bolesti na svetu, raka grlića materice, je veliki pomak i korak napred, smatraju doktorke.

U Mamazjaniji smo govorili o problemima koji nastaju kada roditelji prate antivakserske pokrete, koji ih skreću sa puta zdravlja i bezbednosti, koji se, u ovom slučaju, odražava negativno na njihovu decu, i da je važno da se informišu na pravom mestu, kao na sajtu HPVinfo.rs, gde mogu naći sve potrebne i stručne informacije o HPV virusu, a pre svega o vakcini koja nas od ove infekcije štiti.

U novoj epizodi podkasta pod naročitom zaštitom Međunarodnog PEN centra, „Dobar loš zao“, tradicija se nastavila, jele su se palačinke, ali ne mršave i bedne kao one koje je pekao influenser „Ja sam Aleksandar“, već debele, filovane, takoreći pobedničke, „Beograđanke“, s kojih je sve curilo po stolu.

Nenad Kulačin i Marko Vidojković su do najsitnijih detalja analizirali predsednikovu degustaciju 140 vrsta vina, pokoškali su se oko toga koga je Vučić pogodio u živac kad je slagao da voli palačinke sa pekmezom od šipka, a posebnu pažnju poklonili su fudbalskim stadionima, koji u Srbiji niču kao da se u njoj igra fudbal nižeg C kvaliteta, a ne najnižeg. Voditelji su pažljivo brojali koliko novi stadioni imaju ulaza, uplašeni da će ovi objekti u budućnosti umesto za seoski fudbal, biti korišteni za obračun s političkim neistomišljenicima.

Kao i uvek pred izbore, gost je zvanični analitičar i prognozer rezultata ove emisije, Đorđe Vukadinović.

Đorđe je poznat po tome što, rukovodeći se naučnim metodama, voli da ruši sneška napaljenim opozicionarima.

Ovog puta nije bilo tako! Vukadinović je izrazio umereni optimizam kada je reč o rezultatu republičkih, a izraziti optimizam kada je reč o beogradskim izborima. Opravdano nezadovoljan jer nije bio ponuđen palačinkom, Đorđe je stojički podneo nevaspitanje domaćina i još jednom pokazao da se nalazi u samom vrhu domaćih političkih analitičara.

U Magarećem kutku možete čuti Šapića kako ne može da se seti reči „beskućnik“, što je valjda normalno za nekog ko je „mnogokućnik“.

DLZ, emisija toliko toksična da u njoj niko ne želi da se reklamira, a samo najhrabriji smeju da gostuju, samo na našem portalu!

Šta je to „Žarkovo zona“ i kako se završi u bari na terenu? Ko to u Efesu igra kao da ga teraju palicom, kakav je bio sudije Fakini i šta je rekao legendarni Redži Miler o današnjim pravilima u košarci?

„Pick and roll“ smo vrteli na našem portalu, a u studiju su bili domaćin Miroslav Mića Berić sa još jednim specijalnim gostom Dušanom Kecmanom i Nebojšom Todorovićem, zamenikom urednika sportske redakcije Nova.rs.

Kako je raditi sa Željkom Obradovićem, šta je Jago dos Santos doneo Crvenoj zvezdi, šta je obeležilo duplo kolo u Evroligi i šta nas čeka ove nedelje?

Berić i Kecman su pričali i o tome da li vide večite u plej-ofu, odnosno borbi za četvrtfinale Evrolige, do detalja su opisali koliko je Kevin Panter posvećen i koliko fali Partizanu, kao i da li još negde postoji atmosfera u kojoj u Areni igraju crveno i crno-beli.

Naše podcaste možete slušati i na platformama gugl podcast, podcast.rs, soundcloud, spotify, stitcher, castbox i deezer.

Nova epizoda podcast-a „Snaga uma“ donosi razgovor sa glumcem Nebojšom Ciletom Ilićem, koji je nedavno zablistao i kao scenarista u predstavi „Kuća“, gde se kao autor teksta i glumac bavio temom lutanja jedne porodice u emigraciji, potragom za osećajem pripadanja i doma.

U toplom i nepretencioznom razgovoru, Cile je govorio o novim vrednostima koje su zamenile one vrednosti koje su njemu bliske, o kreativnosti, ljubavi prema ljudima, razumevanju i pronalaženju mira u jednom vremenu koje nas stalno izbacuje iz koloseka.

Plan prelaska GSP-a na gasne autobuse je loša strateška, ekonomska i ekološka odluka Aleksandra Šapića.

Naplata karata u gradskom prevozu je u padu za 45 posto, iako su smanjene cena karata. Mesečne karte izumiru jer građani unapred spremnom SMS kartom varaju sistem kontrole.

Nepotrebno smo bacili opremu Kentkarta vrednu 12 miliona evra koja je prešla u vlasništvo grada.

Turski BMC autobusi su krš koji se kvari, a plaćeni su previše na nameštenom tenderu. Slična situacija je sa kineskim Higer autobusima za čije servisiranje u garanciji plaćamo 2 miliona evra godišnje.

Pitanje je zašto Beograd ne kupuje Solaris električne autobuse kao Novi Sad, koji su se pokazali rentabilnim.

Rešenje problema u Beogradu treba tražiti u stručnoj i nestranačkoj upravi i u donošenju Master plana.

Gost: Nikola Jovanović, Direktor Centra za lokalnu samoupravu

Postoje pravila za razvoj govora kod dece i vreme kada roditelji treba da se savetuju sa stručnjakom, kao i znaci za „uzbunu“, koji važe za sve, bez izuzetka, a o ovom, sve većem problemu, zakasnelog i nepravilnog govora kod dece u Srbiji, pričali smo sa gostima nove Mamazjanije, našim poznatim logopedima dr Natašom Čabarkapom i Dušanom Trbojevićem.

Prve reči javljaju se kod dece u različitim periodima, ali do 18. meseca svako dete bi moralo da zna da izgovori nekoliko jasnih reči čije značenje poznaje, pričaju naši gosti. Problemi u govoru, kod zdrave dece, mogu se rešiti, ukoliko roditelji reaguju na vreme i sa problemom se suoče uz pomoć stručnjaka, ali dešava se da dete sa tri ili čak pet godina, dovedu kod logopeda, a da ono nikada do tada nije izgovorilo nijednu reč.

Oni nam objašnjavaju kako da roditelj prepozna da sa razvojem deteta i njegovim govorom nešto nije u redu i kada da se obrate stručnom licu, logopedu. Takođe, ukazuju gde sve roditelji greše, pa nesvesno otežavaju razvoj govora i sposobnost verbalne komunikacije kod svoje dece.

Naši gosti savetuju kako da kao roditelji pomognemo detetu koje ne govori, ali nam otkrivaju i razloge za „kašnjenje“ u govoru mališana.

O tome koliko ishrana, način hranjenja utiče na kašnjenje i nepravilan govor dece, ali i tepanje roditelja, baka, deka, pa i rođenje mlađeg brata, sestre, kao i elektronski uređaji, televizijski program, telefoni, igrice, pričaju, upozoravaju i savetuju gosti Mamazjanije, logopedi, koji se iz dana u bave dečjim rečnikom, njegovim razvojem, napretkom, ali i lečenjem.