U novoj epizodi podkasta „Dobar loš zao“ Nenad Kulačin i Marko Vidojković pozdravili su dolazak redakcije NIN-a u United grupu, proučavali su da li se kaže javelin ili džavelin, a od stranih prijatelja dobili su detaljno tumačenje nove top liste brdskih goveda.

U gostima torta. A tortu donosi urednica „Nove ekonomije“, Biljana Stepanović, majstor za torte i stručnjak za sva ostala pitanja.

U veseloj diskusiji momci i gošća su se dotakli inostranih reakcija na izbore u Srbiji, domaćih reakcija na izbornu krađu, mračne perspektive Srbije, uz čuveno Nenadovo „Kako nam se dogodilo…“, a neizbežan je bio i razgovor o polu-EXPO 2027.

U Magarećem kutku videćete kako se viteški podnosi smanjenje plate na Pinku.

DLZ, pod pojačanim nadzorom Međunarodnog PEN centra, samo na našem portalu.

Zbog sve boljih puteva „krivac“ za saobraćajne nezgode sve ređe je upravljač puta.

„Šok“ kampanje o bezbednosti saobraćaja su prestale jer je Agencija za bezbednost saobraćaja „optužena“ za uznemiravanje javnosti. To jesu „krvave“ kampanje, ali i „ulog“ je nečija prolivena krv.

Iako je zakon propisao obavezu edukacije dece u saobraćaju, to se ne sprovodi. Obrazovanje o saobraćaju je kontinuiran posao, nije dovoljno samo u septembru vršiti akcije.

Izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja postigle su efekat, u apsolutnim brojkama, sve je više vozila, a manje stradalih. Od 2006. godine do danas broj registrovanih vozila se uvećao za milion.

Auto škole ne mogu da pripreme buduće vozače za vožnju u zimskim uslovima jer ne postoje uslovi, ni mogućnost da obuka traje godinu dana.

Većina vozača u kritičnim situacijama deluje refleksno, a ne svesno, voljno i kontrolisano, tako da nema opšteg saveta kako reagovati i izbeći nezgodu. Ako ima vremena da prepozna takvu situaciju, takve stvari se rešavaju iskustvom.

Tehnički pregledi većinom poštuju propise, najčešće se „gleda kroz prste“ za oštećenja stakala.

Gde ima mogućnosti treba graditi biciklističke staze, gde to nije slučaj, tu je rešenje usporavanje saobraćaja. Centralnu zonu grada potrebno je ograničiti za motorna vozila.

Gost: Milan Božović, stručnjak za bezbednost saobraćaja

Nova epizoda podcasta Snaga uma je pred vama i donosi razgovor sa istoričarkom i univerzitetskom profesorkom Dubravkom Stojanović, o tome kako nas naš odnos prema prošlosti definiše, a kako možda ume i da blokira našu sadašnjost i budućnost. U prethodnim mesecima podcast Snaga uma je iz različitih aspekata obrađivao teme zlostavljačkog ponašanja, bilo da je reč o mobingu, političkom nasilju, pravnom nasilju ili vaspitanju koje ignoriše nasilničko ponašanje postavljajući podlogu za razvoj nasilničkih ličnosti u odraslom dobu. Profesorka Dubravka Stojanović je u novoj epizodi objasnila kako se sve to oslikava na krupnom planu, kako izgleda kroz istoriju, a i kako utiče na odnos koji imamo prema istoriji svog naroda.

Jedno od možda glavnih pitanja je da li u istoriji pronalazimo lekcije ili opravdanja. Ukoliko o stradanjima predaka učimo samo kako bismo ta stradanja koristili kao izgovor za današnje neuspehe, da li zaista možemo da kažemo da smo išta naučili? Koje su posledice stalne revizije prošlosti u vremenu u kom je „prošlost postala neizvesnija od budućnosti“? Zašto kao društvo više obeležavamo i slavimo istorijske poraze nego pobede, kojih je bilo mnogo? Najzad, kako društva koja napreduju i rastu tumače svoju istoriju, a kako to rade oni drugi? Ovo su samo neka od brojinih pitanja o kojima je profesorka Stojanović govorila, kako to ona inače radi – elokventno, jasno i u ime nauke.

U novoj Mamazjaniji konačno smo ugostili i jedno dete, Ognjena, starog samo četiri meseca, a došao je u pratnji svoje mame Tamare Perović, novinarke, preduzetnice, stručnjakinje za digitalni marketing, koju znamo i po Instagram profilu „Tamama“, a koja osim ovog mališana ima još petoro dece. Naša druga gošća bila je Jovana Šišić, filološkinja, takođe preduzetnica, koju znamo i po Instagram profilu „Mamika“, a koja je pre svega mama tri devojčice i dva dečaka, blizanca.

Mame koje se u Srbiji odluče da rode više od dvoje, troje dece, sa jedne strane smatraju herojima, a sa druge ih gledaju kao „pokretni cirkus“, o čemu nam Jovana i Tamara pričaju kroz iskustva koja su doživele u susretu sa ljudima, koji različito komentarišu njihov status „žene sa petoro, šestoro dece“.

Težina, ali i lepota svakodnevice, vrti se oko dece, a njihov međusobni odnos, uloge koje imaju u kući, za roditelje je spas, jer kako ove mame navode, sa više „tih malih ljudi“ je ipak lakše.

Priznaju da su želele više dece, a i otkrivaju u kojim situacijama je lakše imati troje, četvoro, petoro, nego jedno ili dvoje.

Objašnjavaju nam šta je najlakše, a šta najteže u porodicama sa mnogo dece i zašto na roditelje koji imaju petoro, šestoro, u Srbiji često gledaju sa prezirom.

Pored svih obaveza, one ipak uspevaju da rade i nađu vreme za sebe, a priznaju i da su navikle da nikad ne spavaju, a opet nastavljaju normalno da žive.

O najtežim trenucima, ali i o budućnosti u kojoj ih čekaju njihova deca kao odrasli ljudi, koji će brinuti jedni o drgima, uvek biti tu jedni za druge, pričaju dve mame, koje uz sve komplikacije, brojne uloge, nespavanje i svakodnevnu borbu, nikada ne zaboravljaju na sebe.

Evo epizode koju, po ispitivanjima fokus grupa koja nikad nisu sprovedena, gledaoci najviše vole!

To je epizoda ‘Dobar, loš, zao“ pod šajkačama, kojom autori Nenad Kulačin i Marko Vidojković obeležavaju Božić, Srpsku novu godinu i Dan Republike Ruske.

U prvom delu, momci su se bavili Draganom J. Vučićevićem i načinom na koji upravlja portabl mikrofonom, radovali su se što će služeći vojni rok srpski momci postati ljudi s traumom, ali će makar svi umeti da pucaju, a ne samo neki.

Bilo je još dosta toga u prvom delu, a prvi ovogodišnji gost je opozicionar Aleksandar Jovanović Ćuta!

Ćuta je uneo preko potrebni pesimizam u inače veselu atmosferu u društvu, javno se izjasnio za preuzimanje mandata i otvoreno rekao da smo tek na početku borbe koja će trajati sve dok neko ko nismo mi ne odluči da je Vučiću istekao ruk upotrebe.

Ćuta je duhovit, pa je makar bilo dobro zezanje.

U Magarećem kutku videćete kako Glišiću ni vesela frizura ne pomaže da deluje kao vesela i dobronamerna osoba.

DLZ, jedini podkast pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, samo na našem portalu.

Nova epizoda podcasta Snaga uma je pred vama i donosi razgovor sa fantastičnom Anom Đurić Konstraktom o snazi mašte i igre, u svim uzrastima. Kako je Konstrakta objasnila, šablon je često posledica nerazvijene radoznalosti. Kao deca smo jako radoznali i igra nam dođe prirodno. S godinama, ona je sve manje spontana i sve nam je manje dovoljna igra radi igre, pa čak i kad radimo nešto kreativno mora da postoji neki cilj. Malo nas i životna jurnjava za obavezama odvoji od radosti igre, pa su praznici i vreme odmora možda idealno vreme da se podsetimo snage sopstvene mašte, za početak uz razgovor. Ana je govorila o tome kako je od malih nogu naučila, a i sačuvala sposobnost da se igra sama, da mašta sama, pa i da se uteši sama, kao i do koje mere je to važna sposobnost, bez obzira na to da li ćemo nešto zaista raditi sami ili ne.

Princeza Danica Karađorđević, svojim gostovanjem obogatila je prazničnu epizodu podkasta Mamazjanija i u nju unela tračak kraljevske čarolije, donoseći nam priče „sa dvora“, tačnije iz stana u Beogradu, u kojem glavnu ulogu igraju mali princ Stefan (5, uskoro 6) i princeza Marija, stara tek nepuna dva meseca.

O vrednostima koju brižno neguje ova skladna četvoročlana porodica, tradiciji i istoriji, precima o kojima uče decu kroz razgovore, putovanja po Srbiji, obilascima znamenitosti, posebno onih koji se vezuju za njihovu dinastiju, pričala nam je naša gošća, princeza Danica, koja ističe da i pored dvoje dece i brojnih obaveza, ne zaboravlja na svoj poziv, svoju umetnost, koja podrazumeva vreme samo za nju, za odmor, ali i rad na sebi u psihološkom, emotivnom i svakom smislu.

Tokom razgovora opisala nam je kako izgleda život u kraljevskoj porodici u Srbiji i koliko je princ Stefan svestan svog nasleđa. Takođe je navela koji su prioriteti Filipu i njoj kad je vaspitanje dece u pitanju.

Opisala nam je i kako vidi budućnost svog sina i ćerke, a i u kojoj meri je moguće spojiti moderno i tradicionalno u vaspitanju dece u današnje vreme u Srbiji.

Objasnila nam je i zašto su se Karađorđevići vratili u Srbiju i odlučili da im deca budu ovde rođena.

Pričala nam je i o odnosu prema građanima koji ih sretnu na ulici i u njima vide model savršene srpske porodice na koju se treba ugledati, o imperativima koji su postavljeni pred majke u današnje vreme, o saradnji sa Filipom kad su odluke o vaspitanju dece u pitanju, o željama i planovima za Stefana i Mariju, kao i o važnosti tradicionalnog vaspitanja u modernom svetu.