„O usvajanju deteta ne treba previše razmišljati“, kaže u novoj Mamazjaniji čuveni srpski glumac, reditelj i producent Goran Šušljik, koji se u novoj epizodi našeg podkasta osvrće na period od pre 15, ali i 12 godina, kada je sa suprugom Irinom usvojio Đorđa, a potom i Dušana.
Kako izgleda procedura usvajanja dece u Srbiji, Goran nam je detaljno objasnio kroz prednosti sistema, ali i mane naših građana, kod kojih su i dalje „žive“ predrasude prema roditeljima i njihovoj deci, koja nisu biološka, a posebno ako su drugačije boje kože.
U priči o svojoj, kako naglašava, savim uobičajenoj, normalnoj porodici, Goran se osvrnuo na ljude koji bi želeli da usvoje decu, ali se plaše, jer žive u maloj sredini, ali i na one koji su pokušali da usvoje, ali nisu mogli da izdrže, pa su deca vraćena u hraniteljske porodice. Smatra da treba imati razumevanja i za takve parove, jer mnogima ova odluka ne pada lako. Svakako nikada neće zaboraviti osećaj kada su Đorđe, a gotovo tri godine kasnije i Dušan, ušli u njihov stan, iako su se potpuno različito ponašali, što je slučaj i danas, jer iako su rođena braća, „dva su sveta“.
Goran nam otkriva zašto su i kako Irina i on odlučili da usvoje decu, ali i kako izgleda procedura usvajanja deteta u Srbiji. Opisuje i zašto je lakše usvojiti dete kad živiš u velikom gradu.
Seća se kako su podneli saznanje da Dušan ima oštećenje sluha i kako su izgledale vežbe i kontinuirani odlasci kod terapeuta.
Goran nam je opisao i kako Irina i on vaspitavaju sinove i zašto smatra da im daju previše slobode. Objasnio nam je i zašto u Srbiji ima gotovo duplo manje dece koja čekaju na usvojenje nego parova koji usvajaju.
Usled bliskosti, zajedničkog života, odrastanja dece, i najveće avanture koju su doživeli, Goran i Irina odavno su zaboravili da su Đorđe i Dušan usvojeni. Na to ih, kaže naš gost, podsete kada ih pitaju o usvojenju, dok ova skladna porodica funkcioniše kao i svaka druga, a u odnosu na pojedine „biološke“, sigurno i daleko bolje.