Epizoda 7 -> O Učenju_iz_knjiga

UpCast
Dok čitate knjigu nije samo bitno da je pročitate, iz svake knjige koju pročitate treba da izvučete neku vrednost, nešto novo da naučite.

Dok čitate knjigu nije samo bitno da je pročitate, iz svake knjige koju pročitate treba da izvučete neku vrednost, nešto novo da naučite.
Nije fora fokusirati se na količinu pročitanih knjiga već na kvalitet koji izvučete iz svake pročitane knjige.
Poslušajte podcast i saznajte kako mi učimo iz knjiga!

👉 Zapratite nas i uživajte!!!

👌 Korisni linkovi:

Design principles FTW -> https://www.designprinciplesftw.com/
Podcast.rs -> https://podcast.rs/
46 Rules of Genius -> https://www.designprinciplesftw.com/collections/46-rules-of-genius

Intro i outro muzika: Kevin MacLeod, Shaving Mirror

Epizoda 7 -> O Učenju iz knjiga

UpCast
Dok čitate knjigu nije samo bitno da je pročitate, iz svake knjige koju pročitate treba da izvučete neku vrednost, nešto novo da naučite.

Dok čitate knjigu nije samo bitno da je pročitate, iz svake knjige koju pročitate treba da izvučete neku vrednost, nešto novo da naučite.
Nije fora fokusirati se na količinu pročitanih knjiga već na kvalitet koji izvučete iz svake pročitane knjige.
Poslušajte podcast i saznajte kako mi učimo iz knjiga!

👉 Zapratite nas i uživajte!!!

👌 Korisni linkovi:

Design principles FTW -> https://www.designprinciplesftw.com/
Podcast.rs -> https://podcast.rs/
46 Rules of Genius -> https://www.designprinciplesftw.com/collections/46-rules-of-genius

Intro i outro muzika: Kevin MacLeod, Shaving Mirror

Podcaast #4: Autoritarni i tehno-populizam: stanje i perspektive

Podcaast
Desetine intelektualaca iz različitih delova sveta su se sastale 1967.
Desetine intelektualaca iz različitih delova sveta su se sastale 1967. godine na Londonskoj školi za ekonomiju, u nameri da kroz debatu i prezentovanje stručnih radova dođu do zaključka o tome šta predstavlja termin populizam. Jedan od učesnika je u intervjuu koji je usledio naveo da se ovaj pojam koristi na različite načine, nekada čak i za stvari koje, bar na površini, deluju fundamentalno drugačije, poput makartizma u SAD ili maoizma u Kini. On je takođe naveo da nema sumnje da je u pitanju izuzetno važan termin, ali da za sada ne postoji definitivan stav o tome šta on predstavlja.

No, iako je 1967. odavno prošla, deluje da do današnjeg dana nismo iznašli odgovor na ovaj problem. Ne samo da ne postoji konsenzus u akademskom svetu, već je ovaj termin, kako se to inače dešava, ulaskom u masovnu javnu upotrebu postao skoro potpuno neupotrebljiv, osim za potrebe diskvalifikacije neistomišljenika.

Poslušajte novu epizodu našeg podkasta, koji realizujemo uz pokroviteljstvo FNF Western Balkans (fnst.org), u kojoj je programski direktor Centra za antiautoritarne studije razgovarao sa Dušanom Spasojevićem, vanrednim profesorom Fakulteta političkih nauka, o populizmu.

Ne zaboravite da se prijavite na naš kanal na kome se redovno bavimo temama važnim za vašu slobodu:
https://www.youtube.com/channel/UCq86DWJvPz5OTRlNUGHc4mA

Svemir: gde smo sada i kuda dalje? Urbani razgovori 14 – Robert Džudžar, astrofizičar

Urbani razgovori
Solarni minimum, kao i evolucija Sunca, crne rupe ali i traženje planeta pogodnih za kolonizaciju teme su o kojima pričamo sa Robertom Džudžarom, astrofizičarem, koji je trenutno na doktorskim studijama u Melburnu u Australiji.

Solarni minimum, kao i evolucija Sunca, crne rupe ali i traženje planeta pogodnih za kolonizaciju teme su o kojima pričamo sa Robertom Džudžarom, astrofizičarem, koji je trenutno na doktorskim studijama u Melburnu u Australiji.

Džudžar istražuje evoluciju galaksija koje se nalaze u grupama, preko gasa Vodonika.

Planete pogodne za kolonizaciju i verovatnoća života sličnih civilizacija

Problem predstavlja, prema rečima Džudžara, daljina. Na primer, letilice Voyager 1 i 2, koji su lansirani 1977. godine predstavljaju najudaljenije objekte koje je čovek lansirao.

A Robert Džudžar kaže i da se tek sada, posle 43 godina dobijaju naznake da se Voyager 1 nalazi na granici Sunčevog sistema. (od 19,38)

Zato Robert Džudžar kaže, postoje dve vrste istraživanja: jedna grupa razmatra gde bi mogli da naselimo ljude, na koju planetu u Sunčevom sistemu, a druga istražuje vansolarne planete.  (od 22,19)

U objekte u našoj galaksiji koji bi mogli biti pogodni za ljude Džudžar nabraja Mars, Jupiterov satelit – Europa, i satelit Titan koji kruži oko Saturna. (od 26,56)

A kada su u pitanju pretpostavke da li postoje civilizacije u našem Mlečnom putu, Džurdžar kaže, da je nedavno objavljen članak u kome su naučnici putem računjanja verovatnoće utvrdili da je to broj od 36. (od 24,14)

Autorka: Aleksandra Bučko

Send in a voice message: https://anchor.fm/fabrikakreativnosti/message