Na deci svet ostaje, a ako iz njihovih života izbrišemo kulturu, knjige i čitanje, čeka nas siva budućnost, ovo bi mogla da bude ukratko poruka nove Mamazjanije. U ovoj epizodi nas naše gošće, Jasminka Petrović poznata književnica, spisateljica dečjih knjiga i njena sestra Ivana Lukić, psihološkinja, nastavnica i takođe autorka brojnih knjiga za decu, uvode u književni svet modernih mališana.

Društvene mreže, Fejsbuk, Instagram, TikTok, igrice, gejmerski rečnik, mogu biti saveznici, ali najčešće su neprijatelji pisane knjiške reči. Jasminka i Ivana slažu se da deca danas manje čitaju, ali to je zato što imaju sažete sadržaje, koji se brzo smenjuju na internetu i njihova koncentracija ne podržava čitanje od korice do korice, pa glavna karakteristika knjige treba da je – što kraća!

Gejmerski jezik, proistekao iz engleskog, ali prilagođen srpskom, utiče da deca zaboravljaju svoj maternji i da im ta nova komunikacija postaje jedina ispravna i normalna. Ono što može da stane na put iskrivljenom jeziku, upravo su – knjige.

„Dečje knjige treba da čitaju i roditelji, ne samo deca, jer je važno da se oni prebace bar ponekad u svet mališana, kako bi ih bolje razumeli i sa njima lakše komunicirali“, poručuju naše gošće. One takođe kažu da mame i tate treba da skinu maske strogoće, da se približe svom detetu, saslušaju ga, a ne da se uvek razgovor svodi na naredbe, pretnje i pametovanje.

Inspiraciju za dečje priče, Jasminka, koja piše za najmlađe, i Ivana, čija su ciljna grupa tinejdžeri, srednjoškolci, nalaze u svakodnevnom životu i komunikaciji sa decom, ali i u svom detinjstvu, koje zauvek čuči u svima nama. Slažu se da nedostaje televizijski program za najmlađe, koji će okupljati čitavu porodicu, da danas svako gleda u svoj telefon, da roditelji i deca ne govore istim jezikom.

One objašnjavaju kako najlakše dete privoleti knjigama i zašto deca danas manje čitaju, a navode i sve razloge zašto su dečje knjige važne.

Opisuju nam kako je tehnološko doba uticalo na promenu sadržaja dečjih knjiga. Ivana nam je pričala na šta se danas školskom psihologu žale srednjoškolci i koje su njihove najveće muke.

Jasmina i Ivana ispričale su nam i njihovu porodičnu priču, koja uključuje i Bojanu, treću, najmlađu sestru. Naime, Jasmina je dete iz prvog braka njihovog oca, a njene dve sestre imaju drugu majku. Međutim, dobar odnos između roditelja, doveo je do toga da one danas budu jedna drugoj najbliže, najveća podrška i snaga u svemu što rade, a sve to kao dokaz da je moguće i posle razvoda ostati u najboljim odnosima, ako je interes deteta na prvom mestu.

Nova epizoda podkasta ‘Dobar loš zao“, koji se nalazi pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, stigla je u vaše živote!

U prvom delu emisije, Nenad Kulačin i Marko Vidojković komentarisali su kako je Oskar sa puno takta povezao crnu hroniku iz Bora i nuklearnu tehnologiju iz Francuske, polemisali su oko toga kako je nova funkcija uticala na Čaleta, a malo su učili i francuski, u čast intimnih pariskih susreta Oskara i Makrona.

Gost je advokat i član RERI, Jovan Rajić, koji je najpre izrazio bojazan za svog kolegu Čedomira Kokanovića, koji se zbog verbalnog delikta skoro tri meseca nalazi u pritvoru. A onda, večite teme – da li će biti izbora, i ako da, kad, kakvih i šta s njima raditi. Izaći ili možda ipak ne i ima li kraja tunelu u kom smo se našli.

U Magarećem kutku upoznaćete „Šešelja u kupaćim gaćama“.

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga Uma o slabosti uma na polju kontrole impulsa, koja se vezuje za kockanje i klađenje. Psihološkinja i psihoterapeutkinja Marija Petrović govorila je o složenosti problema sa kockanjem, koji je, kako objašnjava, kompleksniji od klasičnih bolesti zavisnosti, o adekvatnim reakcijama u prepoznavanju problema i pružanju podrške u okviru porodice, o učenju o odgovornosti, prevenciji, ali i o izlasku iz začaranog kruga kocke, sa posebnim osvrtom na načine na koje deca, nekad već u ranim tinejdžerskim godinama, lako upadnu u zamku klađenja koja može da promeni tok celog života.

Ukoliko Rio Tinto sprovede plan, Srbija će postati jedina rudarska kolonija u Evropi. Zato budimo spremni na odbranu Srbije.

Za potrebe rudnika Rio Tinto potrebne su hiljade hektara koje još uvek nisu prodate toj rudarskoj kompaniji. 157 raseljenih ljudi koji su prodali svoja domaćinstva Rio Tintu ne može odrediti sudbinu čitave Srbije.

Stanovnici u zoni rudnika su prodavali za 165 evra ar zemljišta, a kuće za 450 evra po kvadratu. Zbog toga je cena stanova u Loznici skočila duplo.

Rio Tinto je priznao da je imao dozvole države i da je zbog toga kupovao zemlju u dolini Jadra.

Marijanti Babić, predstavnica Rio Tinta za Srbiju laže kada kaže da nisu istražnim bušotinama zagadili zemlju i vodu u Jadru.

Gost: Zlatko Kokanović, Ne damo Jadar

Nagle promene u ponašanju, komunikaciji, odnosu deteta prema roditelju u periodu od 13. do 18. godine, najčešće pripisujemo pubertetu, a gošće nove Mamazjanije objašnjavaju nam gde je granica adolescencije i bezobrazluka, psihološkinja Ana Mirković i Divna Peškir kopirajterka, pevačica.

„Ne dozvolite da vam društvene mreže vaspitavaju decu, uključite se!“, poručuju naše gošće. Obe priznaju da su aktivne na mrežama, delom, upravo zbog svoje dece, ne samo kako bi imale uvid u to čime se bave, već da bi išle u korak sa „njihovim, a našim“ vremenom, tačnije aktuelnostma današnjih tinejdžera.

Pubertetliji je najvažnije da ga saslušamo kad želi da priča, da mu ne „solimo pamet“, da ga pustimo da sam donese zaključke na razne teme, da nam pokaže šta i koliko zna. Razgovorom ostvarujemo međusobno poverenje i razumevanje koje je važno, koliko detetu, toliko i roditelju.

„Obratite pažnju na njihove probleme, jer koliko god da su nama minorni, za njih su veliki kao kosmos“, naglašavaju gošće Mamazjanije. One upozoravaju da je komunikacija nemoguća i rezultat odnosa katastrofalan, ako roditelj ne može da uspostavi samokontrolu i dopusti nervozi i umoru da ga preplave, što kod tinejdžera izaziva buran odgovor.

Naše gošće navode, koji su prvi znaci puberteta i savetuju kako da kroz period adolescencije prođemo što bezbolnije.

One ističu koliko je važna samokontrola majke i oca i ukazuju kako se komunicira sa detetom u pubertetu, posebno ako dođe do sukoba.

Objašnjavaju nam šta je deci u pubertetu najvažnije i kako da ostvarimo međusobno poverenje, a i zašto je normalno da nam svašta pada na pamet kad počnu da izlaze u grad, na žurke, na nama nepoznata mesta.

Ukazuju i zašto je važno da roditelj tinejdžera prati društvene mreže. One u razgovoru za Mamazjaniju napominju i da je ispoljavanje emocija, dobrih i loših, radosti i tuge, jedno od ključnih faktora zdravog odrastanja. U razgovoru sa našim gošćama, podvlačimo činjenicu da današnji roditelji ne dozvoljavaju deci da ispolje svoja osećanja, želje, namere. Ističu da dete treba da vidi svaku našu emociju, kako bi svoju umelo da prepozna i kontroliše. Zaključuju i da je briga za tinejdžera koji se osamostaljuje, normalna i očekivana, ali da mora imati granice.

Evo nove epizode podcast-a pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, „Dobar loš zao“!

Nenad Kulačin i Marko Vidojković su u prvom delu emisije brzinski osmislili nadimak za novog premijera, apelovali na studente (iz 1996/1997) da započnu protest, a odlučili su i da od sad posebnu pažnju poklone izborima koji čekaju mesta koja nisu Beograd.

Gošća je predsednica NDNV i žrtva fašističkog progona, Ana Lalić Hegediš. Momci su sa Anom pričali o tome na šta danas liči život u Novom Sadu, a analizirali su i zbog čega nema solidarnosti među novinarima kojima je ugrožena bezbednost.

U Magarećem kutku moći ćete na trenutak da vidite, ali ne i da čujete, dete Danila.

Pred vama je specijalno izdanje podcast-a „Snaga uma“ sa glumcem Slavenom Došlom, koje je posvećeno našem odrastanju uz moderne tehnologije, a realizujemo uz podršku prijatelja podcast-a kompanije Samsung.

Tema za razgovor, a i za razmišljanje nam dolazi iz kompanije Samsung, koja je s novom uređajima iz Galaxy S24 serije na neki način ispisala istoriju i svima nama na dlan donela veštačku inteligenciju.

„Photo Assist“ donosi mogućnost uređivanja fotografija uz pomoć AI, što znači da odlična fotografija može bude savršena, zahvaljujući opcijama da se odabere objekat sa slike i pomeri, obriše, premesti ili uredi u željenoj veličini.

„AI note Assist“ je poput asistenta u telefonu koji pruža mogućnosti da bilo kakve beleške sam preuredi, formatira u koncizan i pregledan dokument koji je kasnije lako pronaći. Najzad, „Live Translation“ je neka vrsta prevodioca u realnom vremenu u mobilnom telefonu, koji ruši jezičke barijere na petnaest različitih jezika, čak i kada se dopisujemo. Dakle, ovo nije samo novi model mobilnog, već istinska inovacija koja označava početak nove ere u našim digitalnim životima i načinima na koje komuniciramo, pa je samim tim i raskošna tema za razgovor i za prisećanje puta koji smo prošli u našim digitalnim životima, koji su neizostavni deo i naših karijera i privatnih života, pa i ličnog rasta.

Pred vama je vedar razgovor o odrastanju, otkrivanju digitalnog sveta i odrastanju zajedno sa modernizacijom, ali i o tome kako zamišljamo budućnost sa Slavenom Došlom, koji je nedavno ostvario veliki uspeh prvo u ulozi voditelja Pesme za Evroviziju, čak se i pojavio kao hologram, a onda i na premijeri brodvejskog mjuzikla „Company“ gde igra glavnu ulogu.

Stigla je i 24. epizoda podcasta „Pick and roll“ na Nova.rs, do kraja Evrolige ostala su još dva kola i čeka nas ludnica, Partizan više ne zavisi samo od sebe, a Zvezda može da pokvari planove.

Još jedan „Pick and roll“ vrteli smo na našem portalu, u studiju je bio domaćin Miroslav Berić zajedno sa Nebojšom Todorovićem, zamenikom urednika sportske redakcije Nova.rs. Tražio je Mića ubuduće „jače blokove“, ali je i bez toga poentirao u svom stilu.

U standardnom terminu čeka vas mnogo zanimljivih priča, iako su i Partizan i Crvena zvezda opet izgubili, crno-beli na svom terenu od Olimpijakosa sa 69:74, dok su crveno-beli stali nadomak čuda protiv Reala u Madridu – 101:94.