Nije tragedija ako dete ne govori, uvek se nađe način za neverbalnu komunikaciju, ali roditelji treba da imaju na umu da deca sa neurorazvojnim poremećajem iz spektra autizma nisu sva ista, zapravo svako je „priča za sebe“, kažu gosti nove Mamazjanije, prof. dr Nenad Glumbić, defektolog i oligofrenolog i glumac Bojan Krivokapić, voditelj podkasta „Neosvetljni ćošak“ i otac dvoje dece, devojčice Nevene i dečaka Bogdana, kojem je pre druge godine života dijagnostikovan autizam.

Naši gosti savetuju roditelje koji sumnjaju na autizam kod dece, da se što ranije jave stručnjacima, pedijatrima, defektolozima, logopedima, da ne „beže“ od svog deteta, već da pomognu i njemu i sebi. U porodicama u kojima je jedan član dete sa autizmom, često se zapostavljaju i potrebe roditelja, koje su veoma važne, naglašava profesor Glumbić i kaže da njima treba pomoći jer ako pregore, to nije dobro ni za koga, a dete ostaje bez zaštite i brige.

Bojan i njegova supruga pronalaze vreme za sebe, uprkos stalnoj brizi oko dece, od kojih jedno ima autizam.

„Moramo da mislimo i na nas, ne možemo oboje tokom 24 sata biti sa Bogdanom. Roditelji treba da izađu sa prijateljima na piće, da odspavaju, prošetaju. Treba da imaju vreme za sebe, kako bi mogli da se posvete detetu, jer ako su nezadovoljni i nervozni, onda će i dete to osetiti i svi trpe posledice“, priča Bojan.

Profesor Glumbić ističe da je svaka osoba sa autizmom različita, kao i svaki roditelj, i da se ne može svima prilaziti na isti način, da je propust našeg sistema što nemamo organizovanu pomoć, edukaciju i inkluziju u svakom smislu za ove porodice, kojih je sve više.

Navodi pozitivan primer Španije u kojoj postoje gradovi koji su u potpunosti posvećeni inkluziji i životu sa autizmom. Ipak, ističe da se ne može svaka metoda i sistemsko rešenje primeniti u svim društvima, jer su i građani, vaspitanje i odnosi, različiti.

Profesor objašnjava kako komunicirati i igrati se sa detetom koje ima autizam, dok Bojan opisuje šta je najteže roditeljima koji imaju decu sa autizmom i u čemu se takvo dete razlikuje od tipičnog deteta.

Naš gost, stručnjak za autizam, priča na koji način defektolozi roditeljima saopštavaju da im dete ima ovaj razvojni poremećaj i objašnjava kako se ovaj razvojni poremećaj u Srbiji tretira.

On takođe ukazuje na to koja zemlja ima najnapredniji sistem inkluzije i pomoći porodicama dece sa autizmom.

Naš poznati glumac govori o svom braku, izazovima i podršci, i naglašava zašto je važno da roditelji dece sa autizmom ostanu u braku, ali i zašto je to ponekad jako teško.

Najveće radosti, međutim, kod dece sa autizmom snose posledice, pa Bojan priča kako Bogdan voli da izlazi napolje, u park, a posebno na dečje rođendane, ali posle njih ne spava, plače, viče, uznemiren je, a roditelji sve to podnose, prihvataju i zajednički sa njim prolaze svaku fazu dok pomažu koliko mogu.

Profesor Glumbić savetuje roditelje da nikada ne odustaju. On poručuje da za sve postoji rešenje, da se mogu pripremiti za svaku sledeću fazu odrastanja njihovog deteta, da je moguće da se dete obrazuje, druži, zaposli, samo treba da se pomire sa činjenicom da nikada neće biti deo kolektiva, kao većina druge dece, ali je važno da je ono u svom svetu srećno.

Nenad Kulačin i Marko Vidojković rekli su na samom početku, 2017, da će DLZ trajati dok ne padne režim i evo nas, sedam godina kasnije pred tristotom jubilarnom epizodom, a biće ih, kako stvari stoje, još barem trista.

U prvom delu emisije momci su se šalili (jer samo to je preostalo) na račun rata u opoziciji, aplaudirali prvim rečima Zagorke Dolovac (nije „mama“ ni „tata“, nego „Hil“), izrazili solidarnost sa Čaletom, koja je trpela govor mržnje na govornici u Banjoj Luci, a javno su podržali Sergeja, koji je zbog nekoliko grama vutre na putu da postane osuđivano lice.

Gost, najbolji mogući, naš proslavljeni karikaturista, bez dlake na olovci i jeziku, najveća zvezda nedeljnika Radar, Dušan Petričić!

Dule je održao predavanje celoj Srbiji, koje je bilo toliko upečatljivo da su voditelji zanemeli, što će reći, bio je ovo jedan od retkih intervjua u kom nisu uskakali gostu u reč. Proverite zašto. Ah, da, bila je i torta.

A u Magarećem kutku moći ćete da vidite kako se briše patos u Savetu bezbednosti UN.

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma sa psihoterapeutima i supružnicima Svetlanom i Markom Majkić o prepoznavanju, građenju i čuvanju ljubavi i braka, od prve faze zaljubljenosti do svih kasnijih faza kroz koje se ljubav i partnerstvo testiraju kasnije u životu. Marko i Svetlana su i sami dvadeset i pet godina u braku, a kroz psihoterapiju stekli su značajna iskustva radeći bračno savetovanje, tako da je njihovo iskustvo na ovu temu prožeto ličnim i profesionalnim primerima i lekcijama.

Utisak je da je džeparoša sve više, iako statistika govori da je 2023. prijavljeno 1639 krivičnih dela džepne krađe, 2022. prijavljeno 2273, a 2016. bilo je 5600 džeparenja prijavljenih policiji.

Prošle godine je u Beogradu uhapšeno 58 džeparoša, većina oslobođena ili osuđena uslovnom kaznom. Većina njih nema stalno prebivalište i stanuje u nehigijenskim naseljima.

U preko 90 posto slučajeva oštećeni nisu svesni gde i kada su odžepareni. Nekada su lopovi radili u paru i bili srednje dobi, danas to čine u grupama od 4-5 ljudi, većinom su to lica do 25 godina starosti i višestruki povratnici.

Podaci govore da u Beogradu „radi“ oko 100 džeparoša, dok inspektora ima desetak. Jedni druge poznaju, što otežava rad.

Nekada su džeparoši radili u gradskom prevozu, danas to čine u podzemnim prolazima, tržnim centrima i na ulici. Najveći broj džeparenja se vrši iz ranca. Najkritičnije tačke su petlja kod Franša i Autokomande, ali i aerodrom Nikola Tesla. Nekada je to bio podzemni prolaz kod TC Ušće.

Ukoliko oštećeni ne želi da goni počinioca, krivično delo krađe se ne tretira, što je najčešći slučaj. Kazna može ići od pola do 3 godine zatvora.

Gost: Aleksandar Mitrović, Šef Odseka za suzbijanje džepnih krađa beogradske policije

Generaciji rođenoj u 20. veku normalno je ono što je današnjoj deci nepoznato. „Savršen“ manekenski izgled, žeđ za slavom, uticajem u društvu, novcem, iskrivljene ljudske vrednosti, postale su osnovne i normalne, upozoravaju u razgovoru za novu Mamazjaniju psihološkinja Branka Tišma i ginekološkinja Mima Fazlagić.

Stupanje u seksualne odnose sa 14 ili 15 godina zabrinjava lekare, od kojih roditelji očekuju da „saniraju“ posledice. Devojčice u osnovnoj školi ostaju u drugom stanju, traže prekid trudnoće, što dovodi do komplikacija, ne samo fizičkih, već i psiho-emotivnih. Razgovor roditelja sa decom je ključan u prevenciji ranog seksualnog odnosa, polno-prenosivih bolesti i neželjene trudnoće.

Devojčice već sa devet godina dobijaju prvu menstruaciju, a najčešće sa 10 ili 11, kada je njihovo telo podložno trudnoći, a psihološki i emotivno su nezrele. Uticaj društvenih mreža dovodi do ranih odnosa, informiše, a često i dezinformiše decu o prvim znacima puberteta, o poželjnim načinima ponašanja, izgleda, koji od tinejdžera stvara odraslu osobu i naglo prekida detinjstvo.

„Hoće da izgledaju kao njihovi internet idoli, pa dolazi do poremećaja ishrane, prekida ciklusa i potpunog haosa“, kaže doktorka Mima Fazlagić, dok se psihološkinja Branka osvrće na svoje višedecenijsko iskustvo rada u osnovnoj školi:“Roditeljima je potrebna pomoć društva i sistema, a danas ne postoje vrednosti koje oni treba da poštuju i prenesu svojoj deci. Vlada opšta konfuzija i svako stvara svoja pravila, pa tako očevi devojčicama u osnovnoj školi poklanjaju za rođendan silikon za usta ili grudi“.

Doktorka Fazlagić savetuje kada devojčice prvi put treba da odu kod ginekologa i objašnjava da li sa prvom menstruacijom počinje ili se završava pubertet.

Naše gošće navode razloge ranog puberteta i naglašavaju koliko se spustila starosna granica za prve pubertetske promene.

One upozoravaju roditelje da treba da obrate pažnju i razgovaraju sa decom u pubertetu zbog spuštanja starosne granice za stupanje u prve seksualne odnose.

Apeluju na uvođenje seksualnog vaspitanja zbog fizičke zrelosti koja dolazi u sve mlađim godinama, a emotivne i psihološke nezrelosti, koja je prati.

„Novo normalno“ su pravila ponašanja, želje, ciljevi i odnosi mladih ljudi, adolescenata, dece, koje roditelji teško mogu da razumeju, ali o njima je potrebno da sa decom razgovaraju, da ne dozvole da uticaj društvenih mreža bude jači od porodice, jer može lako doći do komplikacija i posledica dečjeg ponašanja, koje su nepopravljive, upozoravaju naše gošće.

Nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra je tu!

Marko Vidojković nije tu (na specijalnom zadatku je), nego na ekranu, dok Nenad Kulačin čuva studio.

Ovo autore nije sprečilo da urlaju u glas, a pojavio se i neizbežni „Koštunica“, sa svojim mudrim savetima.

Pored toga, autori su izrazili svoja strahovanja za plafon, pošto Oskarove psihijatrijske šifre prete da ga probiju, čestitali su RTS na snimku iz drona na kom se vidi svih imaginarnih 26.000 ljudi kojima se obratio Šapić na svojoj imaginarnoj manifestaciji.

Ima još u prvom delu, ali ima i gošća – profesorka i opozicionarka, Biljana Stojković!

Znate i sami kako je kad u DLZ dođe neko iz opozicije – red suza, red smeha, red dreke. Tako je bilo i ovog puta.

Biljana je ekskluzivno iznela planove opozicije za budućnost, a autori su se pitali ima li u toj budućnosti preživelih. Autori i gošća raspravljali su i o tome koliko je Vučić pod pritiskom, koliko smo mi pod njegovim pritiskom i šta će najpre pod pritiskom krenuti da puca.

U Magarećem kutku videćete šta se na Hepiju nosi ispod suknje.

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma sa glumicom Tamarom Dragičević, o snazi podrške, porodice i slobode. Tamara je govorila o značaju vaspitanja i lekcijama koje je upila rastući u velikoj porodici punoj ljubavi, koje su joj dale slobodu i snagu za građenje karijere koju danas ima, a koje sada nadragđuje i sa suprugom prenosi na njihovu decu. Čeka vas razgovor o životnim vrednostima na kojima možda počivaju svi uspesi, bilo da su oni profesionalni, društveni ili porodični.

110.000 migranata, azilanata i izbeglica je registrovano u prihvatnim centrima u Srbiji u prošloj godini. Samo njih devetoro je dobilo azil u našoj zemlji.

Sve zemlje na obodu EU će morati da primenjuju pakt o vraćanju izbeglica i migranata. To će povećati njihov broj u regionu Balkana. To će izazvati tzv. push back sistem koji je zabranjen međunarodnim konvencijama.

Evropa primenjuje dvostruke aršine kad je reč o migrantima. Ljudi iz arapskih zemalja nisu dobrodošli, dok izbeglice iz Ukrajine prihvata bez pogovora. Time se krši povelja UN jer bi trebalo da svi narodi imaju ista prava.

Gost: Nikola Kovačević, pravnik u oblasti zaštite ljudskih prava