Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma o snazi integriteta, kreativnosti i kritičkog mišljenja sa čuvenim karikaturistom, Predragom Koraksićem Koraksom. Koraks, koji i u desetoj deceniji ažurno prati politička dešavanja i dalje radeći punom parom, govorio je o vrednostima koje je stekao još u detinjstvu, tokom Drugog svetskog rata, o načinima na koje uspeva da neprekidno prati vesti, a da ga to ne preplavi i ne pokosi, kao i o snazi karikature kao forme koja je tu da onima koji su oholi vrati poniznost, a i da one koji nemaju smisla za humor ostavi bez teksta.

Najpoznatija srpska karatistkinja, svetska i evropska vicešampionka, ali i pravnica, pijanistkinja, pesnikinja, Tanja Petrović, majka dvoje dece Tare i Mateje, duže od 20 godina priprema za život i svet, svoju, i svu decu koja prolaze njenu školu karatea, kroz borilačke veštine, učenje discipline, poštovanja, uz neizmerno negovanje ljubavi prema sportu.

Svet virtuelnog, mobilni telefoni, igrice, internet, zatvaraju decu u četiri zida i odvlače ih od parka, igrališta, fizičkih aktivnosti, sporta, a posledice su deca sa motoričkim problemima, nedostatkom samopouzdanja, prijatelja, volje za životom, priča naša gošća. Osim sportista koji moraju biti i pedagozi, ako treniraju decu, roditelji su najvažnija karika, jer oni svojim modelom pokazuju, uče dete da voli sport, da izađe napolje, da se druži, takmiči, postiže uspehe.

„Moja Tara imala je šest meseci kada sam je na leđima nosila na proteste tokom bombardovanja, a na rancu bila nalepljena meta. Učila sam ih borbenom duhu od prvog dana života, ali i avanturi, sportu, pokretu. Svuda su išli sa mnom i gledali kako ja to radim, pratili su me. Karate je sastavni deo njihovog života, zbog čega sam presrećna“, priča Tanja.

Decu ne treba forsirati na sport, ali ona će sama razviti volju, ako su naučena da tako žive od malih nogu, ako su ih vozili na bicikli, izvodili napolje, sa njima trčali, plivali, skakali u vodu, peli se na drvo.

„Meni je mobilni telefon zamena za život, rekao mi je dečak na našem kampu, dok je učestvovao u trci koju smo organizovali. Pitala sam ga kako mu je, da li mu se sviđaju aktivnosti i da li je pomislio na telefon, i to je odgovorio“, kaže Tanja.

Deca u današnje vreme su u daleko težem položaju nego što smo bili mi, smatra ona. Oni su nesigurni, uplašeni, roditelji na njih projektuju svoje strahove, misli, osećaje, ne puštaju ih, ne daju im slobodu, pa čak su i dečja igrališta opasana ogradom, a na tlu je mekana podloga, da se ne povrede.

„Treba da nauče da se povrede, pa da izbegnu udarac, da osete sve, da istražuju, da su lakomisleni, slobodni, jer deca su, detinjstvo je vreme za to. To pruža park, ulica. Nekad smo svi hteli prvo da budemo šampioni ulice u nekom sportu, a onda se probudi i želja za postoljem na Olimpijadi i prvenstvima“, naglašava Tanja.

Ona objašnjava kako deci približiti sport i privoleti ih da treniraju, a i kako treneri uspevaju da dopru do današnje dece.

Upozorava na posledice preteranog korišćenja mobilnih telefona kod dece i zamene parka sa četiri zida. Opisuje takođe razliku između načina života dece danas i pre 20, 30 godina.

Tanja nas uči osnovnim načelima sporta i života, koje polaznici njene škole svakodnevno ponavljaju, a kojima je naučila i svoju decu.

Ona objašnjava i zašto je u sportu važna uloga roditelja, a i kako je sama uspela u ulozi majke.

Deca koja su prošla sportsko udruženje „Nippon“ i njihove kampove, treninge karatea, naučila su mnogo od Tanje, mnogi su bili sa njom u školskom uzrastu, a danas joj dovode svoju decu. Dok ih je učila borbi, samopoštovanju, disciplini, priznaje da je i ona od njih naučila najvažniju osobinu ratnika, borca. Naučili su je – strpljenju.

Evo najnovije epizode podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, „Dobar loš zao“! Nenad Kulačin i Marko Vidojković su se u prvom delu emisije izvinjavali Trampu zbog ponašanja srpskog režima, divili se Čaletovom talentu za hiperodvratnost, a uz blagu euforiju dočekali su najave da će Srbija jednog lepog dana postati rudnik ekologije.

Gost je državni neprijatelj broj 1, Srđan Škoro. Škoro je detaljno opisao kako je biti na meti režimskih medija, svih režimskih političara, te lokalnih kulturnoumetničkih društava, odakle je stizala podrška neugroženom detetu Danilu. On otkriva kako mu je dok šeta beogradskim ulicama, ali i svoju teoriju zbog čega režim ovako divljački disciplinuje građane i maltretira kritičare.

U Magarećem kutku ćete saznati šta sve simbolizuju sardine. DLZ, samo na našem portalu!

Na Vuka su čekali sedam godina, priča u novoj Mamazjaniji, umetnica, čelistkinja, pevačica, kako sama kaže „izvođač radova u kulturi“, a pre svega mama jednog dečaka, Tijana Dapčević, koja otkriva kako izgleda život u njenoj umetničkoj porodici, u kojoj je razgovor o svemu jedino pravilo.

Tijana potiče iz muzičke porodice, a ljubav prema ovoj vrsti umetnosti prenela je i na sina Vuka, tačnije, on se zaljubio u klavir, u note, melodije, a danas pravi svoju muziku, koja, kako njegova ponosna mama kaže, ove prostore tek treba da osvoji.

„Išao je sa mnom na koncert fank muzike, a prethodno me je pitao da li je to ‘fonk‘? U pitanju je vrsta muzike koju on pravi i koja je u svetu jako popularna i odlično mu ide, ali mama mu je pokazala i šta je ‚fank‘ i dopalo mu se, a ja sam bila oduševljena što sam sa sinom otišla na koncert“, ispričala je Tijana.

Vreme brzo prolazi, a deca rastu, što mnogi roditelji pored obaveza, dva, tri posla ne stignu ni da primete, a naša gošća apeluje da se sa decom radi, da sa njima razgovaramo, provodimo što više vremena, jer ako ih ispustimo u periodu odrastanja, posle je to teško ispraviti.

„Sa Vukom idem u duge šetnje, u bioskop, pozorište, pričamo o svemu, iako se sad malo više poverava tati, od kako je zagazio u pubertet. Naporno je naći vreme za sve, ali sad je to jedino važno, moramo se baviti decom, jer ako mi to ne uradimo preuzeće ih društvene mreže, Instagram, TikTok i ostalo, a to ne želimo“, naglašava Tijana.

Vuk u kući ima model zaposlenih roditelja, koji sa njim pričaju, vode ga na nastupe, koncerte, uvode ga u svoj svet, a kako on sa njima raste, tako se oni uz njega menjaju na bolje.

„Naučio me je da stabilnije stojim na sopstvenim nogama. Kao majka sam uspela samo zahvaljujući bezrezervnoj podršci supruga, a u suprotnom mislim da ne bih izdržala“, uz osmeh priča Tijana.

Naša gošća opisala nam je na koji način njen suprug i ona vaspitavaju sina Vuka, koji je izrastao u samosvesnog, odgovornog i zrelog tinejdžera.

Ona nam opisuje i kako izgleda njena i Vukova svađa, ali i kako je odlučio da se bavi muzikom i šta joj je tada rekao.

U našem razgovoru, Tijana se prisetila perioda kad je bila najviše zabrinuta za Vuka, ali i kad je postala svesna da je odrastao.

Opisala nam je i kako je uspela da se izbori sa Vukom dok je bio beba, sa njegovim odrastanjem uz paralelni rad na albumima, koncertima, muzici, a i objasnila zašto u njenoj i Milanovoj kući nema „tepiha“.

Iako o svemu razgovaraju i postoji puno poverenje između Vuka i njegovih roditelja, Tijana naglašava da sina već puštaju da izlazi u grad, ali vraćanje pre ponoći je još uvek obavezno. Pored sve slobode u ponašanju i umetničkog duha, koji neguju i koji su preneli na dete, naša gošća ističe da su granice obavezne, kao i pravila ponašanja, kojih se ne pridržava samo dete, već i oni, odrasli.

U osmoj epizodi Radar Foruma, ujedno i poslednjoj u kojoj je izazivač Jovo Bakić, sociolog, gost je bio advokat Božo Prelević, a razgovorom su pokušali da osvetle veze između organizovanog kriminala i političkih struktura.
Prelević ističe da organizovani kriminal nikada nije centralna figura problema, već da je to uvek politički establišment koji ne radi na njegovom suzbijanju. On napominje da je do eskalacije došlo devedesetih, prvo kroz šverc tokom sankcija, a kasnije i spornim privatizacijama onog što je opljačkano.
“Paralelno se privatizuju i neki mediji i mi tu dobijamo nesumnjivu laž kao informaciju, dobijamo huškanje na rat kao deo medijskog zanata, dobijamo objašnjenje buduće nesreće kao dobrobiti, uvodimo crkvu u život Srba kao komunisti i kao krimosi i preko kriminalnih medija”, kaže Prelević napominjući da je naredna vlast propustila da sprovede zakon o lustraciji što je, između ostalog, rezultiralo i ubistvom premijera Zorana Đinđića.
Prelević otkriva i da su u prikupljanju novca za osnivanje “velike političke stranke” 2012. učestvovali ljudi sa poternica i sa optužnicama pred Specijalnim sudom.
“Tu se za početni kapital skupilo više od 33 miliona evra. Tako je formirana jedna nova grupacija i niko od tih ljudi koji su dali pare nije bio suđen – nekima su zastarele, nekima zatvorene, neki su oslobođeni, a neki na kraju nisu ni gonjeni jer je odustao tužilac. Tako se formira grupacija koja ima značajan upliv u politička dešavanja, pa i u kadrovsku politiku. Ta maligna simbioza obuhvata finansije, medije, silu i kontrolu službe bezbednosti. To je kvartet koji uništava jednu zemlju. Ta naša nečastitost, ta naša prostitucija će dovesti do nestajanja Srba na ovim prostorima jer bez etike i morala nijedna nacija nije opstala”, dodaje Prelević. On kaže da je ovih dana usvojen i zakon po kome se produžava tajnost dokumenata, te da se to “ne radi zato što ćete vi da radite po zakonu”.
Bakić je kao primer naveo i Veljka Belivuka napominjući da se “stvari ne dešavaju bez blagoslova velikih sila”.
“To je grupa koja je obezbeđivala inauguraciju nepomenika 2017. Ta grupa je bila poznata po prebijanju navijača Partizana, dakle, osnovana je sa idejom disciplinovanja Južne tribine. Ali, ono što je važno jeste da su ti ljudi bili nesumnjivo iz kriminalnog miljea, a da su onda zbog dostave stranih službi morali da budu uhapšeni, pa nam je nepomenik sam pričao o tim neljudima, o mlevenju ljudskog mesa na toj nesretnoj televiziji. Sve to je jedan najodvratniji rijaliti koji najmoćniji ljudi u ovoj zemlji priređuju”, rekao je Bakić.
Svoje vođenje Radar Foruma Bakić je završio rečima – vidimo se na ulici.
Sve epizode Radar Foruma gledajte na sajtu Radar.rs, Jutjubu i televiziji N1

Čuvena psihoterapeutkinja, magistar psiho-socijalnog rada, osnivačica izdavačke kuće „Harfa“ i istoimene privatne škole, majka troje dece, Irena Orlović, sukobila je tradicionalno sa modernim roditeljstvom, pokrenula pitanja odnosa u porodici i njihovog uticaja na decu, kao i ranog razvoja, trauma iz detinjstva i promena koje su uvek moguće.

Naša gošća duboku traumu, koju je doživela nakon rođenja ćerkice Matee, pretočila je u snagu i borbu koja nikad ne prestaje. Matea je rođena sa kardiološkim problemom, sa pola srca, a potom je nakon operacije, koja je ubrzo usledila, dobila i neurološke smetnje, zbog kojih danas ne čuje i ne govori. Ogromna bol i težina sa kojom su se Irena i njena porodica tada suočili, doneli su nešto neverovatno – veliki uspeh na polju učenja o razvoju dece, što je pre svega značilo Matei, koja je danas srećno dete, kako kaže Irena, čak najsrećnija u kući.

„Naši prijatelji ne dolaze mene da vide, nego Mateu. Ona je njima svima uzor. Njena radost oko sitnica, malih stvari, koje ostali ni ne primete, je očaravajuća. Ona ume da se raduje, da tu radost širi na sve oko sebe. Radom, učenjem, istraživanjem, obilaskom najeminentnijih ustanova, uspeli smo da dovedemo Mateu u stanje da bude samostalna, i nikad je nismo gledali kao osobu sa smetnjama, niti na nas kao na roditelje bolesnog deteta“, priča Irena.

Iz ličnog, ali i profesionalnog iskustva, Irena objašnjava koliko je važan rani razvoj, traume u najranijem detinjstvu i kakav uticaj imaju na dete, koje postaje odrasla osoba. Razvoj dečjeg uma traje do 25. godine i sve je podložno promenama.

„Kao kad odlučite da promenite sav nameštaj u kući, da sve izbacite i kupite novo, tako je i sa umom. Ako postoje nagomilani problemi, nezadovoljstvo, anksioznost i osoba sve želi da uradi ispočetka, to je moguće, nije lako, ali je izvodljivo. Važno je takođe znati kako traumu pretvoriti u nešto korisno, kao i iz nje izvući snagu“, objašnjava Irena.

Odnosi između roditelja i njihova komunikacija sa detetom su od ključnog značaja za rast i razvoj.

„Ako su ti roditelji u lošim odnosima, ako dete ne vidi razumevanje ili koristan konflikt, onda je to za njega kao da se ruši kuća, kao da mu krov pada na glavu, a dete ne može da živi u pola kuće. Iz tog razloga veoma je važno gledati sa kim ćete imati dete. Za roditeljstvo se treba pripremiti i nije čudno ako neko uči o roditeljstvu, a da još deteta nema ni u stomaku“, kaže Irena.

Irena nam objašnjava šta znači srećno detinjstvo, kako se razvija dečji um i zašto su odnosi među roditeljima najvažniji za dete.

Ukazuje na brojne probleme u odnosima roditelja i naglašava da je važno gledati sa kim ćete imati dete, takođe objašnjava kako roditelj treba da komunicira sa detetom, a da ga ono razume.

Irena opisuje na koji način postavljati granice u vaspitanju dece, koje su neophodne, i otkriva zašto je učenje po modelu najdominantniji vid podizanja deteta.

Rad sa ćerkom Mateom doveo je i do otvaranja privatne škole „Harfa“, u kojoj nema ocena. Irena govori o značaju koji škola ima na decu i o batinama koje su nekada smatrane uobičajenom metodom vaspitanja, kako kod kuće, tako i u školi. Međutim, na njih se danas gleda kao na zlostavljanje, a tako će se, prema njenom mišljenju, gledati i na ocene za 50 ili 100 godina.

U okrepljujućem intervjuu za Radar, Vesna Goldsvorti, svetski poznata i priznata srpsko-britanska spisateljica, je govorila o međusobnim odnosima Balkana i Evrope i kroz prizmu svoje knjige Izmišljanje Ruritanije: Imperijalizam mašte koja, između ostalog, istražuje kako je izmišljena zemlja u britanskom imaginarijumu postala simbol za izmeštenu projekciju civilizacijskih strahova i nada. Goldsvorti deli svoje uvide o paradoksima evropskog identiteta i Balkana i primećuje da se Balkan često spominje samo u kontekstu ratova, dok se u miru zaboravlja.

„Britanija ima lep i čudan običaj da Srbe gura u Evropu, a sama je iz Evrope izašla. Pomažu nam. Ne znam da li da to kažem ironično ili ne. Kad se glasalo povodom Bregzita, u sebi sam dva dana sučeljavala argumente. Zato mi i prija kad ovde vidim nefiltrirana mišljenja. Jer, prostor za diskusiju u britanskim listovima koje čitam ne postoji. Sada u Britaniji živi 600.000 Rumuna i ne znam koliko stotina hiljada Bugara. Sada svi znaju da Sofija i Budimpešta nisu Beograd, nego da je Beograd prestonica nekih ratobornih Srba“, rekla je Goldsvorti u razgovoru sa našim novinarem Stefanom Slavkovićem.