Domaćini Radar Foruma u naredne četiri epizode biće studneti Fakulteta političih nauka u Beogradu. U prvoj takvoj epizodi Jovan Vidanović, student treće godine politikologije, ugostio je Zorana Đajića, inženjera geologije, a njih dvojica pokušali su da rasvetle korupciju u zemlji koja ubija svoje građane. Sagovornici su naglasili važnost borbe za pravdu i istinu, ističući da studenti ne žele da napuste zemlju, već da se izbore za društvo koje ceni znanje i kompetenciju…

U prvom delu emisije Nenad Kulačin i Marko Vidojković su nagađali koliko će nas koštati sankcije NIS-u, divili su se sposobnosti predsednika da ljubi patos, izrazili zabrinutost za Vulinovo mentalno zdravlje i Čelino obrazovanje, te izjavili sućut Hrvatskoj na tome tko im je srpski ambasador.

Proslavljeni filmski reditelj, profesor na FDU i roditelj tri studentkinje na blokadama, Janko Baljak, gost je u ovoj epizodi. Janko je s autorima podcast-a analizirao prošlost, sadašnjost i budućnost studentskih blokada, razmatrao koji su mogući putevi za izlazak iz pakla u kome živimo, a pravio je i neizbežna poređenja između svog hita „Vidimo se u čitulji“ i srpske stvarnosti.

U Magarećem kutku moći ćete da saznate ko je Čaletu amigo.

Autori vas mole, pretplatite se na: patreon.com/ucutatinecemo ili pošaljite donaciju na PayPal: dlz.istern@gmail.com

Vedre i raspoložene, Vesna i Anja, unele su dodatno svetlo u naš studio, a najširi osmeh izmami im pominjanje Alekseja i Anđele, Anjine dece.

„Ponekad dođem kod Anje, pogledam ih, i kažem ‚Jao Anja, pa ovo su tvoja deca‘, prosto ne mogu da verujem da mi je ćerka tako porasla“, priča setno Vesna.

Kroz šalu prebacuje Anji, da mora malo da trenira strogoću, zbog sebe i svog zdravlja i sna.

Ipak, Anja ne odustaje od svojih metoda.

„Ne mogu Alekseja da ostavim da plače. Njega sam nosila na rukama i dok sam bila trudna i sve dok stomak nije porastao toliko da nisam mogla više. Ne mogu ja to tako, da dete plače, a ja da slušam i ne prilazim mu. Međutim sa Anđelom je drugačije, spustim je u krevetac i ona spava. Teško je, ali drugačije ne mogu, neispavana sam, umorna, a počela sam nedavno i da radim, pa nekako balansiram“, priča Anja.

Vesna se nadovezuje, i kaže da je sa Anjom i njenim bratom bilo drugačije, da su mirno spavali, da nisu bili naporni ni kao tinejdžeri i da zato ne zna da li bi ikada mogla dovoljno da im zahvali za sve što su joj pružili i učinili od kako su se rodili.

„Sad da moram sve ponovo, ništa ne bih menjala. Sve bih isto uradila, iako postoje ti momenti krivice, kad sam možda mogla da provodim malo više vremena sa decom dok su bili mali i kad sam dosta radila. Ipak, za razliku od mama koje rade od osam do četiri ili devet do pet, ja sam imala letnje raspuste, pa pauze od po par meseci u toku godine, da ne idem na posao, ili da samo odem uveče da odigram jednu predstavu, a svo ostalo vreme sam sa njima što je velika prednost“.

Krivica je, međutim, Anju, kaže, mučila i pre nego što je zatrudnela, a sad posebno.

„Uvek sam imala taj osećaj krivice, kao naše bake i žene na ovim prostorima, koje su toliko dugo osećale krivicu i brigu da je to postalo nešto pozitivno. Posebno kad sam rodila decu, to se pojačalo, jer kad imate dete imate i od sebe veća očekivanja“, kaže ona.

I dodaje da je svim majkama teško, bez obzira kojim se poslom, bave i da su zato sve one nesumnjivo veliki – heroji.

Iako žive u istoj kući, ali imaju različite ulaze, prve su komšinice, pa se ipak retko viđaju, tek u prolazu. Posebno im teško ide da se same druže i provedu neko vreme odvojene od ostalih članova porodice.

„Bile smo nedavno na ručku, ali je i Anđela bila sa nama, tako da nismo bile potpuno same. Ne znam kad ćemo to ponoviti, teško je zaista odvojiti vreme, nažalost“, priznaju obe. Međutim, naglašavaju da će se potruditi da to promene, a jedan od koraka je, ističu, i zajedničko gostovanje u podkastu – Mamazjanija.

Nenad Kulačin i Marko Vidojković ulepšaće vam ulazak u 2025. analizom izostanka Aleksandra Vučića sa otvaranja brze deonice Šabac – Loznica, neskrivenom radošću zbog propasti predsednikovog frik šoua u Sava centru, te euforijom zbog hapšenja Nenada Nešića.

Gost je i u ovoj novogodišnjoj epizodi deda mraz sa Nova S, Slobodan Georgiev!

Za razliku od prošle godine, Sloba je ovog puta umereni optimista. On je detaljno analizirao batrganje vlasti pod studentskim blokadama, iznoseći niz argumentovanih pretpostavki šta sve može da se dogodi u narednih 365 dana.

U Magarećem kutku moći ćete da vidite kako je BIA preporodila Vulina.

DLZ, samo na našem portalu!

Pomozite da emisija nastavi da postoji donacijama na PayPal dlz.istern@gmail.com ili pretplatom na patreon.com/ucutatinecemo

Iako je poslednja, nije posvećena kraju jedne ere koliko naziranju nove, kao i nadi koju nam ulivaju studenti sa svojim neumoljivim zahtevima. Žaklina Tatalović, novinarka i reporterka TVN1 iz prvih redova ima uvid u studentske blokade od početka, kao što i tokom svih ovih godina prati sve vidove protesta i građanskih borbi.

U čemu se studentske blokade razlikuju od ranijih protesta? Kako to sve izgleda iz Žaklininog ugla i šta je sve videla na terenu? Kako se menja ponašanje vlasti, ali i ponašanje takozvanih režimskih medija? Ovo su samo neke od tema kojih se Žaklina dotakla u razgovoru koji je pred vama.

Tokom pandemije, Tomaševići su vreme provodili u prirodi, na selu, u vikendici u blizini Gornjeg Milanovca, a ovaj period bio je dragocen pre svega za decu.

„Naučili su sve da rade, da hrane životinje, seku drva, lože vatru, toliko im se to dopalo, da Dušan, najstariji sin, sad ume sam ponekad da ode tamo i provodi vreme, brinući o kući i okolini. Dešava se i da navije sat u 4 ujutru, kako bi ustao i slušao kosove i uživao u svitanju, što je neprocenjivo za svakog čoveka da oseti, posebno mladog“, kaže Branislav.

Dok se Jelena nadovezuje da je osećaj za prirodu naučio od oca, kojeg je posmatrao šta radi i kako se ophodi prema seoskim poslovima i kući.

„Mi smo deci prvi i najvažniji primer i sve što znaju, naučili su od nas“, kaže Jelena, koja objašnjava kako je imala priliku da decu podiže u inostranstvu, ali je ipak izabrala Srbiju.

„Mogli smo da živimo na Zapadu, ali ja sam se ipak odlučila za našu sredinu, jer ovde imaju bake i deke, mogu da žive i u gradu i da upoznaju selo, domaću hranu. Ipak, koliko god da su osetili život u prirodi, znaju kako je i van granica ove zemlje, jer kad god imamo priliku vodimo ih na putovanja“, priča Jelena.

Osmeh na licu, ljubav, tolerancija, uvažavanje i bezrezervna podrška, tajna su njihovog braka i opstanka porodice.

„Deca znaju da cene našu intimu i potrebu da nekad budemo sami, da otputujemo bez njih, a od oni ostanu sa bakama, to su naučili od malih nogu. Imamo porodični kalendar gde upisujemo ko gde i kad ide i tu se dogovaramo i za zajedničko, porodično vreme“, pričaju Tomaševići.

Da je porodica na prvom mestu, slažu se oboje, a opstanak normalne porodice moguć je samo uz neke neophodno postavljanje prioriteta, ulaganje i dogovor, tako da niko ne radi nešto što će nekome od njih nauditi ili poremetiti sklad koji toliko čuvaju.

„Važno je da niko ne bude remetilački faktor“, uz osmeh dodaje Branislav, koji kaže da ako su svi u porodici dobro, za sebe će se lako pobrinuti, ali prioriteti moraju da se znaju i ne menjaju.

Marija je govorila o svim izazovima u deljenju emocija, vremena i života. Koliko je teško deliti stres sa bliskim ljudima bez prenosa tog istog stresa na njih? Zašto nam je lako da se veselimo zajedno, ali je opet mnogima teško da podele sreću i radost? Kako se deli zahvalnost i kako pravilno učiti decu zahvalnosti od malih nogu? Najzad, kako se uči deljenje života? Ovo su samo neke od tema toplog, ali i veoma poučnog razgovora koji je pred vama?