U analizi stanja u srpskom pravosuđu, tužilac Goran Ilić, gost Vanje Bajović, profesorke prava, u novoj epizodi Radar Foruma, ogolio je mehanizme potčinjavanja pravde političkoj volji.

Uvodna rečenica profesorke Bajović – da su svi ljudi rođeni jednaki i slobodni, kako je još 1789. zapisano u Francuskoj deklaraciji – u savremenoj Srbiji zvuči kao ironija. Zakon važi selektivno, a imuni su upravo oni koji bi trebalo da mu budu najizloženiji, odnosno nosioci moći.

„To je tačno opšte uverenje u Srbiji, da se zakoni, bar kada je u pitanju javno tužilaštvo, ne primenjuju jednako prema svima. Postoje neki ljudi koji su privilegovani, protiv kojih tužilaštvo nije spremno da pokrene krivični postupak, čak i kada postoji dovoljan fundus dokaza“, napominje Ilić.

Više na radar.rs

Uvek postoji novo pitanje koje roditelj ima, nikad nije kraj učenju i edukaciji o odnosu sa decom, ali ako su prioriteti dobro postavljeni i ako na licu imamo osmeh, a u glavi manje brige, onda je sve na svom mestu, priča u novoj Mamazjaniji Ivana Bunčić, poznatija kao „Profi mama“, koja je osnovala istoimenu akademiju, inače stručnjakinja za marketing i edukatorka roditeljstva, a pre svega mama jedne male Srne i jednog malog Juga.

Kada je rodila prvo dete, ćerku Srnu, Ivana je poželela da bude najbolja mama na svetu, pa je pročitala svu moguću literaturu o roditeljstvu, slušala razne savete i na kraju osnovala Akademiju „Profi mama“.

„Tom nazivu kumovala je prijateljica, koja kad je videla koliko sam knjiga o roditeljstvu pročitala rekla da ću postati – profi mama. Ipak, nisam ja profi, već sam kao i sve ostale mame i tate, i dalje puna pitanja o roditeljstvu. Na našoj akademiji okupljamo upravo najveće stručnjake za roditeljstvo koji odgovaraju na nedoumice koje muče većinu nas, a njihovi odgovori i saveti pomažu da se bolje snađemo i budemo prisutniji kao roditelji u svetu naše dece“, priča sa osmehom Ivana.

Ubrzo posle rođenja ćerke, stigao je i sin Jug, a Ivana je uveliko prestala sa poslom od devet do pet i na neki način povezala svoju marketinšku struku sa majčinstvom.

„Shvatila sam na vreme da bi za mene sve drugo bilo preveliki stres i odlučila da želim posao koji će mi omogućiti više vremena sa porodicom. Dok su deca mala mi smo im najpotrebniji, zapravo roditelj je sve što im je potrebno, i zato želim da sam tu. Svoju struku iskoristila sam u radu Akademije, a u taj posao uključen je i moj muž, pa se nadopunjavamo, kako službeno, tako i sa obavezama prema deci i kući, sve delimo“, priča naša gošća.

Neka od ključnih pitanja i strahova sa kojima se roditelji suočavaju jesu granice koje postavljaju deci, a koje su često fleksibilne.

„Roditelj postavlja granice, ali one se deci ne dopadaju uvek, tako da moramo da budemo spremni da kad im kažemo ne, dobijemo burnu reakciju. Ne znači da će uvek biti tako, ali dete ume da se baca, viče, negoduje na sve moguće načine, jer ne može da se pomiri sa tim da nešto ne može. Roditelj mora biti istrajan jer će tako dobiti samosvesno dete, koje će samo sebe ograničavati kasnije u životu“ , objašnjava Ivana.

Takođe, roditelje, mahom starije dece, brinu razna pitanja koja se tiču virutelnog sveta sa kojim se svi suočavamo, a u koji su deca od najmlađih godina uvučena.

„Malu decu ne smemo ostavljati samu sa ekranom, niti im davati aparate u ruke, sve dok bar ne krenu u osnovnu školu. Preporuka je da roditelji gledaju različit sadržaj zajedno sa decom, da budu upućeni u ono što ona prate, iako to nije uvek moguće. Ipak istraživanja su pokazala da dete koje je samosvesno u oflajn svetu, nikada ne podleže virtuelnom nasilju, niti bilo kakvim navlakama koje nudi svet interneta“, kaže gošća Mamazjanije.

Da bi roditelj mogao da brine o detetu, da provodi sa njim to čuveno kvalitetno vreme, mora misliti i o sebi.

„Treba češće postavljati pitanje kako smo mi, kao roditelji. Mnogo toga se promeni u našim životima kad dođu deca i oni koji kažu da se ništa nije promenilo, ne govore istinu, jer to je nemoguće“.

Liste svakodnevnih obaveza, koje svaka mama ima, nikada se ne smanjuju, ali nije neophodno ispuniti sva očekivanja sa tih „kilometarskih“ papirića.

„Svaka mama je u stresu da mora da uradi sve sa tog spiska, koji neke drže u glavi, a neke na papiru, telefonu, svakako mnogo je važnije da budemo prisutni kada smo sa decom, nego da neprestano razmišljamo šta je ono što sledeće treba da uradimo, da li smo nešto preskočile, hoćemo li stići sve, jer – ne mora sve, spisak može i da sačeka“, nasmejano priča Ivana.

Prva epizoda podkasta „Dobar loš zao“, pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, posle spektakularne pobede studenata i opozicije u Kosjeriću i Zaječaru, je tu!

Nenad Kulačin i Marko Vidojković posvetili su ceo prvi deo emisije proteklim izborima, uz poseban osvrt na ponašanje CRTA-e i kvalitet Vučićevih voćkica.

U nedelji u kojoj se nastavlja borba za univerzitet, gost je dr Milan Bjelica, profesor na Elektrotehičkom fakultetu u Beogradu.

Bjelica je govorio o trenutnoj situaciji na ETF, gde vlada jedinstvo za primer između studenata i profesora, analizirao je kakvi oblici univerzitetske borbe sve postoje, da li je verovati pregovaraču Macutu, a osvrnuo se, kako na izbore u Zaječaru i Kosjeriću, tako i na vanredne parlamentarne izbore koje traže studenti u blokadi.

U Magarećem kutku obratite pažnju na Vučićevo levo oko.

Da bi DLZ opstao pretplatite se na patreon.com/ucutatinecemo ili pošaljite donaciju na PayPal dlz.istern@gmail.com

U državi u kojoj psi umiru izgladneli, zlostavljani ili zaboravljeni u „prihvatilištima“ dok milioni za njihov smeštaj i negu nestaju bez traga, svaka pasja sudbina je tihi svedok jednog sistemskog zločina – ne samo prema životinjama, već i prema društvu u celini.

Istražni organi, veterinarske inspekcije, komunalne službe – sve deluju formalno prisutno. Zakoni postoje. Upravni nadzor je predviđen. Bužetska sredstva izdvojena. Ipak, ono što bi trebalo da bude servis za zaštitu napuštenih životinja u Srbiji, pretvoreno je u mrežu korupcije i nekažnjivosti. „Prihvatilišta“, kako se zvanično nazivaju, ne služe za zaštitu životinja, nego neretko za njihovu nehumanu eliminaciju. A kako su pokazali slučajevi iz Rume, Požege, Velikog Gradišta – ali i iz gotovo svake druge opštine u Srbiji – nije reč o izuzecima, već o pravilu.

„Veličina i moralni napredak jedne nacije može se meriti po načinu na koji postupa prema životinjama. A naša država, pse koji pronalaze i spasavaju ljude, prodaje za 200 dinara po komadu“, uvela je Vanja Bajović, profesorka prava, u novu epizodu Radar Foruma u kojoj je ugostila Vesnu Teodorović iz udurženja za zaštitu pasa Pravo na život.

„Na prvom porođaju doživela sam uvrede i agresiju od lekara, kojem sam verovala, a sledeći put, u drugom porodilištu, bilo je potpuno drugačije, ali sam bila spremna“, priča za jubilarnu 100. Mamazjaniju Mina Smiljanić, na mrežama poznatija kao Mina Fu, preduzetnica, edukatorka za javni nastup, influenserka, a pre svega mama dve devojčice Marte i Mile.

Gošća jubilarne epizode našeg podkasta prisetila se bolnog iskustva sa prvog porođaja u GAK Narodni front, komentarišući Nacionalni vodič za trudnoću i porođaj, koji je namenjen zdravstvenim radnicima, a koji je nedavno predstavljen javnosti.