Od milijardu i dvesta miliona evra beogradskog budžeta, 200 miliona ode na nameštene tendere i propale projekte.

Subvencijama ćemo pomoći građanima da se priključe na daljinsko grejanje i pređu na čiste vidove grejanja, a zagađivače ćemo kažnjavati.

Samo kvalitetan javni prevoz može da reši problem saobraćajnih gužvi u Beogradu. Potrebno je optimizovati linije, uvesti žute trake i izgraditi infrastrukturu za dvotočkaše.

47 posto građana koristi javni prevoz, 27 posto automobil, 24 posto pešači, oko 2 posto je motociklista, biciklista i vozača trotineta. Te parametre moramo menjati modernizacijom saobraćaja.

500 miliona evra grad planira da plati za period od 10 godina privatnicima za linije gradskog prevoza na potezima 100 i 700. Umesto guranja profita u tuđe ruke, grad bi morao da uloži u GSP i preuzme primat u gradskom prevozu.

Kada bi svaki poslodavac u Beogradu uplaćivao po 1000 dinara mesečno direktno GSP-u, to bi pokrilo pola troškova javnog prevoza.

Gradska vlast ne želi da reši problem kanalizacije i energetske efikasnosti, iako novca u budžetu ima.

Umesto što je grad potrošio milion evra na reklamne bilborde vlasti, za taj novac su mogli da izgrade dečiji vrtić.

Gost: Dobrica Veselinović, Kandidat za gradonačelnika Beograda, Koalicija „Biramo Beograd“

Da su odnosi među partnerima, mužem i ženom, mamom i tatom, stub svake porodice i da je rad na tim odnosima ključan za njen opstanak, otkriva nam Jelena Njegomir, koja je po struci dizajnerka enterijera, ali sama kaže da se kao trener svesnog roditeljstva i emocionalne pismenosti više bavi ljudima, njihovim emocijama i odnosima. U novoj epizodi našeg podkasta govori o odnosu sa svojom pokojnom majkom, svima dobro poznatom pevačicom Merimom Njegomir, opisuje i različite metode rada na sebi, suočavanju sa bolom, ali i odnosima sa partnerom, decom, u teoriji i u praksi iz sopstvenog iskustva nje, kao majke četvoro dece.

Rad na sebi, važan je isto kao i rad na partnerskim odnosima, priča u Mamazjaniji Jelena, koja daje različite savete i predloge kako unaprediti ove odnose i sačuvati porodicu na okupu. Ona ističe da je u današnje vreme pred majkama imperativ savršenosti, koji se sve trude da ispune, a koji ne treba da bude prioritet.

„Sudovi, prašina, veš, posao, sve to prolazi i prođe, ali šta ostaje, gde nam je vreme sa decom, sa partnerom. Deca brzo rastu i brzo će doći dan kada im više nećemo biti potrebni, na način na koji im trebamo kada su mali i to vreme sad treba iskoristiti“, kaže Jelena, koja je majka četvoro dece, od kojih najmlađe ima samo jednu i po godinu, a najstarije 12.

Ona je u emisiji govorila o metodama vaspitanja i svesnog roditeljstva, na koje se različito gleda. U vreme našeg detinjstva batine i kazne bile su uobičajene i dobro dete bilo je poslušno dete, pa pristalice te metode na svesno roditeljstvo gledaju kao na „pamučno“, odnosno previše nežno.

„Nije to baš tako, jer i u svesnom roditeljstvu postavljaju se granice i znaju se pravila ponašanja u kući i van nje. Pravila međutim, treba da poštuju i roditelji i deca, a ako roditelj nije dosledan i popušta prečesto, onda ne treba da se nada da će i dete raditi kako mu se kaže“, objašnjava naša gošća.

Jelena savetuje kako da radimo na sebi, ali i na odnosu sa partnerom i objašnjava šta znači svesno roditeljstvo.

Takođe, ona upozorava da savremeni imperativi savršenog roditeljstva negativno utiču na majke, a opisuje i male rituale kojih se pridržavaju ona, njen partner i njihovo četvoro dece, kako bi porodica opstala na zdravim osnovama.

Ističe da je važno da roditelji pred decom ispoljavaju svaku emociju i da probleme „ne guraju pod tepih“.

U razgovoru za Mamazjaniju, Jelena se osvrnula na svoj izuzetno blizak odnos sa majkom Merimom i na gubitak koji je ostavio dubok trag. Ona priča da je nemoguće pripremiti se na odlazak roditelja, bez obzira na to koliko neko ima godina, a da u trenutku kada saznate da vam je majka ili otac preminuo, svako se momentalno vrati u stanje deteta i sve druge uloge se gube, ostaje samo ta jedna, koja inače živi uvek u nama, samo je često zaboravljamo.

Jedini podkast u ovom delu sveta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, „Dobar loš zao“, iznedrio je novu spektakularnu epizodu u jeku predizbornog ludila.

Nenad Kulačin i Marko Vidojković su u prvom delu emisije ocenjivali domaći zadatak koji je premijer Čela u skupštini čitao četiri sata, pokušavali da provale ko je baba koja sedi na zadnjem sedištu Oskarovog busa zaglavljenog u surčinskom blatu, a aplaudirali su predsednikovoj mirotočivoj reakciji na apel članova PEN-a za mir na Zapadnom Balkanu.

Ono što ovu epizodu čini apsolutnim hitom je gost, kandidat Kreni-promeni za beogradskog gradonačelnika, Savo Manojlović!

Savo je predstavio svoj program za reanimaciju glavnog grada, odgovarao na provokacije bojkot-botova, po stoti put je ponovio da neće nikada sarađivati sa „mafijaškim režimom“ Aleksandra Vučića, a na svaki pokušaj razgovora o svađama u opoziciji prekidao je tvrdnjom da to samo izaziva apatiju, u trenutku u kom je potrebna opšta mobilizacija opozicionih glasača, da bi Šapić izgubio na beogradskim izborima. Savo je voditeljima dao bedževe, a Nenad Kulačin je spasio intervju, pošto se glasač Vidojković sve vreme slagao sa gostom.

U Magarećem kutku moći ćete da vidite najviši domet u karijeri Milice Zanoktice.

DLZ, samo na našem portalu!

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma, o snazi solidarnosti i borbe za ono u šta verujemo, sa novinarkama Jovanom Gligorijević (Vreme) i Tamarom Urošević (TV N1).

Kao novinarke koje se bave društveno odgovornim temama, Jovana i Tamara su članice grupe Novinarke protiv nasilja, koja je sad već važan deo istorije našeg novinarstva, na polju zalaganja za etičko izveštavanje o nasilju prema ženama.

Iz te perspektive ispričale su svoje priče. Kako se nose sa teškim pričama koje novinarski obrađuju? Koliko je novinarkama važna podrška koju pružaju jedne drugima? Kako je u Srbiji izgledala borba za medijsko dostojanstvo žrtava nasilja nekad, a kako izgleda danas? Šta sve stoji iza naslova, TV priloga i priča koje poštuju javni interes, a šta je iza medijskih sadržaja koji zarad klikova i tiraža uništavaju živote?

Ovo su samo neka od pitanja koja su pokrenuta u ovom razgovoru, koji pruža uvid u jedno veoma važno polje medijske mašinerije.

Bliskost, razumevanje, poštovanje izviru iz širokih osmeha poznatih novinara, bračnog para Aleksandra i Jelene Gajšek, koji su brojnim anegdotama, šalama, ali i ozbiljnim savetima, porukama i životnim iskustvom, ispunili studio Mamazjanije, uoči uskršnjih praznika, kroz priču o svom braku dugom više od 20 godina i najvećim ljubavima, Anji (23), Teodori (19) i Andreju (13).

Deca su im moderna, a odgajana u tradicionalnom duhu. Ono čemu su Aleksandar i Jelena uvek težili je da im deca budu skromna, što je u današnje vreme, nažalost, osobina koja je retka i teško se stiče i održava. U razgovoru za Mamazjaniju pričaju koliko su ponosni na najstariju ćerku Anju, kojoj ništa nije teško, čak ni da pre zore ustaje i ide na posao, pa iako je moglo biti drugačije, ona je odabrala teži, ali možda lepši put.

U kući Gajšeka, Jelena je organizator, a oboje ističu da je dobra organizacija doprinela opstanku porodice u savremeno doba, u kojem je vreme najveća dragocenost i čini se nemoguće napraviti pauzu za predah. Porodica se okuplja na zajedničkom ručku, a uvek se jede za stolom, naglašava Jelena.

Jednoglasno kažu da se sa decom i dalje druže, iako su im ćerke odrasle, ali sada se njihovim okupljanjima, „pesničkim večerima“, pridružuju i drugari njihove dece, što im govori da ih vreme još „nije pregazilo“ i da deca, čak ni u adolescentskom periodu, ne moraju biti otuđena.

„U pubertetu su ćerke prestale da mi se poveravaju i malo sam se zabrinuo, a onda sam negde pročitao kako se sa 25 vraćaju roditeljima, pa evo čekamo tu 25.“, sa osmehom kaže Aleksandar, dok Jelena povremeno dobacuje sa šalama, koje kod oboje u trenutku izmame osmeh, a on govori da su u pitanju dvoje ljudi, koji su zajedno neuništvi.

Aleksandar i Jelena opisuju nam šta to znači tradicionalno vaspitanje i daju recept za održanje porodice u današnje vreme razvoda, individualnosti, otuđenosti.

Oni otkrivaju koji je tajni sastojak uspeha njihovog dugog braka i skladne porodice, i da mladi danas mogu biti moderni i religiozni u isto vreme.

Jelena se sa osmehom seća kako je to Aleksandar privukao „zdravim pogledom na svet“ kad su se prvi put sreli, ali i kako danas izgleda priprema zajedničke emisije, da li ih i koliko posao zbližava ili razdvaja.

U njihovoj kući poštuje se religija, ali decu nikada nisu pritiskali da odlaze u crkvu ili da poste. Međutim, sada kod ćerki primećuju da se vraćaju religijskim vrednostima, iako vode moderne i urbane živote. One dokazuju da je i to moguće.

Takođe, u razgovoru o religiji i crkvi, Jelena otkriva da li je istina da religiozni ljudi imaju predrasude prema homoseksualcima i koliko su zapravo mnogi u zabludi, jer „ako si normalan, gledaćeš kakav je neko čovek, i to je jedino što treba da nas zanima“.

Stigla je nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, „Dobar loš zao“!

Nenad Kulačin i Marko Vidojković ušli su u blagu euforiju zbog toga što će Ivica Dačić posle 10 godina ponovo postati ministar policije, kladili su se u 100 dinara da li će Đilas ipak izaći na izbore, a jedan od voditelja se zahvalio Kruni Uni sa Hepija zbog uspostavljanja pristojne komunikacije između „zaraćenih“ novinarskih strana.

Gost, frontmen jednog od najpoznatijih beogradskih pank bendova, Dža ili bu, Sabljar!

Sabljar je pričao o tome kako je kad ti masovno ubistvo obeleži kraj u kome živiš ceo život, savršeno se uklopio u pank rečnik DLZ govoreći o režimu, predsedniku, opoziciji i muzičkoj sceni u Srbiji, a učestvovao je sa 100 dinara i u pomenutoj opkladi.

U Magarećem kutku moći ćete da vidite kako se komunista moli Bogu.

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma, sa politikologom Bobanom Stojanovićem o sistemima moći u opoziciji i u vlasti, o komunikaciji i porukama koje nam od izbora do izbora šalje vlast i koje šalje opozicija, ali i o tumačenju političkih dešavanja u vremenu u kom se čini da je informacija, izjava i odluka previše, a realnih događaja premalo.

Subvencije cene struje za fizička lica mogle bi prestati 2026. jer će EPS morati da ima CO2 sertifikat za proizvodnju struje.

Oko 80 posto električne energije u Srbiji proizvodi se iz prljavih izvora. Ukoliko idemo u Evropsku uniju, taj procenat će 2030. morati znatno da se smanji.

U Srbiji na cenu struje najviše utiče cene uglja i gasa. Većina termoelektrana ne ispunjava ekološke standarde, dok se u obnovljive izvore energije malo ulaže.

Sve više ljudi se odlučuje za ugradnju solarnih panela. Za jednu kuću potrebno je uložiti 6000 evra. Uloženo se vraća kroz cenu struje u roku od 6 godina, dok su garancije na panele 25 godina. U privredi uložen novac u solarne panele se vraća duplo brže zbog veće cene struje.

Gost: Marko Bulatović, ekonomista i stručnjak za energetiku

Nije tragedija ako dete ne govori, uvek se nađe način za neverbalnu komunikaciju, ali roditelji treba da imaju na umu da deca sa neurorazvojnim poremećajem iz spektra autizma nisu sva ista, zapravo svako je „priča za sebe“, kažu gosti nove Mamazjanije, prof. dr Nenad Glumbić, defektolog i oligofrenolog i glumac Bojan Krivokapić, voditelj podkasta „Neosvetljni ćošak“ i otac dvoje dece, devojčice Nevene i dečaka Bogdana, kojem je pre druge godine života dijagnostikovan autizam.

Naši gosti savetuju roditelje koji sumnjaju na autizam kod dece, da se što ranije jave stručnjacima, pedijatrima, defektolozima, logopedima, da ne „beže“ od svog deteta, već da pomognu i njemu i sebi. U porodicama u kojima je jedan član dete sa autizmom, često se zapostavljaju i potrebe roditelja, koje su veoma važne, naglašava profesor Glumbić i kaže da njima treba pomoći jer ako pregore, to nije dobro ni za koga, a dete ostaje bez zaštite i brige.

Bojan i njegova supruga pronalaze vreme za sebe, uprkos stalnoj brizi oko dece, od kojih jedno ima autizam.

„Moramo da mislimo i na nas, ne možemo oboje tokom 24 sata biti sa Bogdanom. Roditelji treba da izađu sa prijateljima na piće, da odspavaju, prošetaju. Treba da imaju vreme za sebe, kako bi mogli da se posvete detetu, jer ako su nezadovoljni i nervozni, onda će i dete to osetiti i svi trpe posledice“, priča Bojan.

Profesor Glumbić ističe da je svaka osoba sa autizmom različita, kao i svaki roditelj, i da se ne može svima prilaziti na isti način, da je propust našeg sistema što nemamo organizovanu pomoć, edukaciju i inkluziju u svakom smislu za ove porodice, kojih je sve više.

Navodi pozitivan primer Španije u kojoj postoje gradovi koji su u potpunosti posvećeni inkluziji i životu sa autizmom. Ipak, ističe da se ne može svaka metoda i sistemsko rešenje primeniti u svim društvima, jer su i građani, vaspitanje i odnosi, različiti.

Profesor objašnjava kako komunicirati i igrati se sa detetom koje ima autizam, dok Bojan opisuje šta je najteže roditeljima koji imaju decu sa autizmom i u čemu se takvo dete razlikuje od tipičnog deteta.

Naš gost, stručnjak za autizam, priča na koji način defektolozi roditeljima saopštavaju da im dete ima ovaj razvojni poremećaj i objašnjava kako se ovaj razvojni poremećaj u Srbiji tretira.

On takođe ukazuje na to koja zemlja ima najnapredniji sistem inkluzije i pomoći porodicama dece sa autizmom.

Naš poznati glumac govori o svom braku, izazovima i podršci, i naglašava zašto je važno da roditelji dece sa autizmom ostanu u braku, ali i zašto je to ponekad jako teško.

Najveće radosti, međutim, kod dece sa autizmom snose posledice, pa Bojan priča kako Bogdan voli da izlazi napolje, u park, a posebno na dečje rođendane, ali posle njih ne spava, plače, viče, uznemiren je, a roditelji sve to podnose, prihvataju i zajednički sa njim prolaze svaku fazu dok pomažu koliko mogu.

Profesor Glumbić savetuje roditelje da nikada ne odustaju. On poručuje da za sve postoji rešenje, da se mogu pripremiti za svaku sledeću fazu odrastanja njihovog deteta, da je moguće da se dete obrazuje, druži, zaposli, samo treba da se pomire sa činjenicom da nikada neće biti deo kolektiva, kao većina druge dece, ali je važno da je ono u svom svetu srećno.

Nenad Kulačin i Marko Vidojković rekli su na samom početku, 2017, da će DLZ trajati dok ne padne režim i evo nas, sedam godina kasnije pred tristotom jubilarnom epizodom, a biće ih, kako stvari stoje, još barem trista.

U prvom delu emisije momci su se šalili (jer samo to je preostalo) na račun rata u opoziciji, aplaudirali prvim rečima Zagorke Dolovac (nije „mama“ ni „tata“, nego „Hil“), izrazili solidarnost sa Čaletom, koja je trpela govor mržnje na govornici u Banjoj Luci, a javno su podržali Sergeja, koji je zbog nekoliko grama vutre na putu da postane osuđivano lice.

Gost, najbolji mogući, naš proslavljeni karikaturista, bez dlake na olovci i jeziku, najveća zvezda nedeljnika Radar, Dušan Petričić!

Dule je održao predavanje celoj Srbiji, koje je bilo toliko upečatljivo da su voditelji zanemeli, što će reći, bio je ovo jedan od retkih intervjua u kom nisu uskakali gostu u reč. Proverite zašto. Ah, da, bila je i torta.

A u Magarećem kutku moći ćete da vidite kako se briše patos u Savetu bezbednosti UN.