Samit nesvrstanih održava se kao „okupljanje slobodnih umetnika, skejtera i zidara“. Ali zapravo je mnogo više od toga, saznajemo u novoj epizodi „Života na srpskom“.

Gosti su David Milosavljević, jedan od pokretača Samita nesvrstanih – skejter, umetnik, matematičar, i Dunja Cvejanov, koja nam daje svoj pogled na festival, ali i uopšte skejt scenu Srbije – kao glas (još) mlađe generacije, ali i kao devojka koja vozi skejt.

David i Dunja nam otkrivaju kako danas funkcioniše skejterska zajednica, koliko je otvorena, šta se sluša, gde se izlazi, šta ih sve još povezuje pored „drvene daske s točkićima“ i spremnosti da se lome sve dok ne izvedu ono što su zamislili. Otkrivaju nam zašto su „nesvrstani“ i, ako ste želeli da upoznate i skapirate ekipu koja na skejtovima juri po centru Beograda i pravi najatraktivnije žurke u gradu, ovo je dobra prilika.

Autorka podcasta „Život na srpskom“ je Ana Kalaba.

Branislav Milić, stručnjak na programima švajcarske vlade – Helvetas: većina građana Srbije ne veruje lokalnoj vlasti da će poslušati njihove predloge o trošenju novca iz opštinskih budžeta.

Iako opštine još od 2017. godine imaju obavezu da uključe građane u odluke gde će se trošiti novac iz investicionog dela budžeta, lokalna vlast to ne čini i svesno krši Zakon.

Kulturološki obrazac je prepreka da građani Srbije shvate da su oni ti koji odlučuju, gde će se trošiti novac od poreza koji plaćaju. Građani ne znaju šta je njihova obaveza, a šta je njihovo pravo.

Teme podcasta koji vodi Đuro Svilar su sve ono što svakog pojedinca tišti, pitanja na koja nije mogao naći odgovor, problemi za koje nadležne službe nisu imale razumevanja ni htenja da ih reše. Između ostalog, Komunalne teme, školstvo, zdravstvo, pravne nedoumice, zaštita potrošača….dakle od pojedinačnog problema ka opštem rešenju. Cilj nije kritika već rešenje.

Ako želite da budete moji saradnici i novinari na terenu, šaljite pitanja, fotografije, snimke na FB, Twitter, Instagram Pitajte Đuru ili šaljite pitanja na email: pitajtedjuru@nova.rs, a tu je i Viber broj na koji možete pisati ili slati „problem“ u vidu fotografije ili videa sa terena, 069 893 00 23.

Odužio se odmor autora DLZ, Nenada Kulačina i Marka Vidojkovića, pa su, na vaše insistiranje, došli sa Bahama tri nedelje ranije i uleteli pravo u rov! Nova sezona je počela! U prvom delu emisije autori su prebrojavali slova Z na litiji „Za spas Putina“, pardon, „Za spas Srbije“, vodila se ozbiljna debata o tome da li je Vučić bolji kad je pijan ili kad je pijan, a proslavljalo se i to što će Ana Brnabić ponovo biti premijerka.

Prvi gost u novoj sezoni je bivši predsednički kandidat i vođa pokreta SRCE, đeneral Zdravko Ponoš, s kojim su autori razgovarali o situaciji na Kosmetu, o tome da li je Brnabić dobro zalepila nalepnice na tablice prilikom svoje prve posete južnoj pokrajini, neizbežan je bio razgovor o tome kako je gospodin Ponoš napustio Narodnu stranku, a još neizbežniji o tome koji je to ministar na odvikavanju od gudre.

U Magarećem kutku videćete da Grci nazivaju ulice po živim kikbokserima, što znači da će ih uskoro možda nazivati i po kućnim ljubimcima.

DLZ, sredom u 20 sati, istovremeno na našem portalu i YouTube!

Nova epizoda podcasta Snaga uma je pred vama. Gošća Miljane Nešković je legendarna novinarka Duška Jovanić, koja se ovih dana bavi dokumentarnim filmom i organizacijom konceptualnih umetničkih izložbi, ali i koja decenijama svojim odnosom prema životu, modi i mladosti inspiriše mnoge. Tema razgovora je naš odnos prema „ludom vremenu u kom živimo“, koje je uvek sve luđe. Koliko puta u životu dolazimo u situaciju da se pred našim očima epoha menja, da pravila koja smo nekad usvojili više ne važe, što nas ostavi pred izborom: prilagoditi se ili gunđati i biti prevaziđen?
O svemu ovome imala je mnogo da kaže Beograđanka iz Like, koja u svojoj biografiji podjednako ističe intervju sa Umbertom Ekom, preslišavanje Begbedea i ćuvanje ovaca, sve to dok priželjkuje put na Mesec, i to ne medeni, nego pravi.

Legendarni Žika Jelić iz YU Grupe gost je novog podcasta „Život na srpskom“.

YU Grupa će 10. septembra održati na Tašmajdanu koncert kojim obeležava 50 godina rada. Zapravo, prošlo je i više od toga, a u razgovoru sa Žikom Jelićem vraćamo se još dalje u prošlost, na vreme odrastanja u novobeogradskim Paviljonima, kupovinu prvog motora i sad već legendarnu svirku u zemunskoj Sinagogi na kojoj je bend braće Jelić dobio ime – po predlogu momka iz publike.

Od vremena kad su počeli da sviraju, mnogo toga se menjalo, a YU Grupa je danas poslednji preživeli imenjak nekadašnje države.

„Nikad nismo razmišljali o tome da promenimo ime, mada nam ništa dobro nije donelo u doba rasturanja bivše Jugoslavije. Ali i to smo izdržali“, kaže Žika Jelić, koji uskoro puni 80 godina.

Osvrće se na pesme YU Grupe, ali i na opasne situacije koje je preživeo (na motoru i na bini), a koje su duhovito opisane u pesmi „A banki je 7“. „Na neki neobjašnjiv način ja sam odlazio i vraćao se… Ako bih stalno brinuo, onda bih poludeo, tako da je bolje kad se šalimo“, zaključuje Žika.

Autorka podcasta „Život na srpskom“ je Ana Kalaba.

***

„Život na srpskom“ je lifestyle podcast u kojem novinarka Ana Kalaba razgovara s gostima o malim-velikim stvarima koje čine živote nas običnih smrtnika u zemlji Srbiji, nekad tako specijalnim, nekad tragikomičnim, čak apsurdnim. Ideja je da to bude prostor gde se razbijaju neke predrasude i otvaraju novi vidici. Jeste li dovoljno otvoreni?

Nova epizoda podcasta Snaga uma je pred vama! Gost Miljane Nešković je proslavljeni reditelj Janko Baljak koji za sebe kaže da je nepodoban i često cenzurisan zato što nikad nije pristao da se politički korumpira, ali i da nikad taj svoj put ne bi menjao. Kaže, između snalaženja i odgovornosti uvek bira odgovornost, bez obzira na cenu. Tema današnje epizode počiva na eroziji kriterijuma koji su primetni – kako nam se i zašto sve lakše i sve brže spuštaju standardi za nepojmljivo, sramotno i nedopustivo? Da li je čuvena narodna izreka „Čega se pametan stidi tim se lud ponosi“, zamenjena novom „Čega se prevaziđen stidi, time se uspešan hvali“, a da nismo primetili? I ima li nazad?

Ivana Orlović Kranjc je instruktorka ronjenja i deo tima National Geographic Serbia, a u podcastu „Život na srpskom“ priča o onome šta je videla u dubinama Ade Ciganlije, ali i ajkulama u poznatim letovalištima.
Ivana punih 40 godina roni. Ispod leda, s ajkulama, po pećinama. Saznajemo zašto početnicima preporučuje upravo da krenu na Adi Ciganliji i šta je ono što nas „pipne“ i uplaši dok plivamo; otkriva istinu o somu od skoro dva metra i meduzama koje pokazuju kakva je voda na „srpskom moru“.

Priča o ajkulama kojih se plivači tako plaše, a ronioci ih jure po svetu. Ivana ih obožava, a ovom prilikom se priseća kako je izgledao njen susret s velikom belom ajkulom i objašnjava zašto napadaju, kad čovek inače nije na njihovom „meniju“.

Priseća se najstrašnijih situacija koje su joj se dešavale pod vodom, a otkriva nam i zašto je Drina najbolja reka u Srbiji za ronjenje.

Nova epizoda podcasta Snaga uma je pred vama! Gost Miljane Nešković je novinar, glavni urednik Nova novina i jedan od naših najpopularnijih kolumnista Ranko Pivljanin, čovek koji u medijima ima 35 godina iskustva, što bi prema računici koja kaže da je „jedna novinarska kao sedam ljudskih“, značilo da ima skoro dva veka života u ovom „našem novinarstvu“. Tema današnje epizode je upravo to naše novinarstvo – kako se silovitom brzinom menja, dok sve ostaje isto? Dobili smo digitalizaciju, ali i površnost . Više nas ne šalju na Goli otok zbog krivih pogleda, ali zato ni ne postoje nikakvi parametri kompetencije, pa uglas govore svi. Dobili smo medijske korporacije, novine su na globalnom nivou postale proizvod, a vesti su umesto važnosti dobile i tržišnu vrednost. Kako to utiče na ono što čitamo i gledamo? Kako je život novinara izgledao nekad, a kako izgleda sada, nakon svih promena koje je ova profesija doživela na globalnom nivou. Pivljanin kaže da su se na pisaćim mašinama tekstovi pisali teže, ali da su bili bolji i da je novinarstvo krenulo nizbrdo onda kada su urednici prestali novinarima da bacaju tekstove i počeli da objavljuju sve. Novu epizodu podcasta Snaga uma sa Rankom Pivljaninom možete pogledati već sada!

Preko noći su postali hit na društvenim mrežama jer se „lupkaju i pevaju dečije pesmice“, ali oni su na sceni mnogo duže – u novoj epizodi podcasta „Život na srpskom“ upoznajte Anu i Marka, koji stoje iza projekta Alice in WonderBand.
Ana Vrbaški i Marko Dinjaški par su i u privatnom i u profesionalnom životu. Žive na Fruškoj gori, daleko od gradske frke, i imaju dvoje već odrasle dece. Na umetničkoj sceni poznati su kao tandem Alice in WonderBand, koji se bavi telesnom muzikom, a na TikToku su preko noći postali senzacija zahvaljujući snimcima na kojima uz specifičnu koreografiju izvode dečije pesmice kao „Ljudi ne bacajte smeće“, „Svaki put kad nešto ružno napišeš“…

Jedni ih hvale, drugi prozivaju, ali niko nije ravnodušan na ono što rade – ovom prilikom nam otkrivaju kako se nose s novom popularnošću, ali nas i uvode malo dublje u svoju priču koja je na društvenim mrežama ostala nepoznata.

Nova epizoda podcasta Snaga uma je pred vama! Gost Miljane Nešković je pisac Branko Rosić, koji iza sebe ima tri objavljena romana („A tako je dobro počelo“, „Za sutra najavljuju konačno razvedravanje“ i „Dolazak matadora“), bezbroj kultnih novinarskih intervjua, ali i Medalju Britanske Imperije, kojom ga je odlikovala britanska kraljica Elizabeta II. Zbog toga ga zovu nekad „pankerom sa maskom novinara“, a nekad „omiljenim Srbinom na engleskom dvoru“. Rosić piše o egzistencijalnim i vrednosnim karakteristikama aktuelnog trenutka na planeti, tako što se između ostalog bavi nadama i strahovima svojih likova. Oni često spolja deluju kao pobednici u takmičenju lokalnih licemera koji su zauzdali kapitalizam i sad u životu imaju sve, ali ispod površine je uvek najzabavnije, kako u životu, tako i u Rosićevim pričama. Baš zbog toga, tema današnje epizode su možda dve najsnažnije motivacije u životu svih nas – sigurnost i kontrola. Kako nas kontrola guši? Zašto smo tako lako spremni da se odreknemo slobode (tako što kontrolu nad svojim životom prepustimo korporaciji, političkoj organizaciji ili nečemu trećem) zarad sigurnosti koja u praksi zapravo ne postoji? Da li je lakše živeti kako ti se kaže i ne postavljati pitanja, ili sam tabati sopstveni put na kom si za svako nezadovoljstvo samo ti odgovoran? Ovo su samo neka od pitanja koja su verovatno središte interesovanja modernih filozofa, a o kojima je Branko Rosić govorio u svom stilu, pitko, neizmerno slikovito i pre svega iskreno.