Meteorološkinja Sara Botić nam u podcastu „Život na srpskom“ otkriva šta stoji iza priloga o vremenskoj prognozi koji svakodnevno gledamo na televiziji.

Svakog jutra nas pozdravlja s osmehom i upoznaje s vremenskim prilikama, međutim ona nije „samo lepa devojka koja čita prognozu“ u jutarnjem programu – Sara Botić završava meteorologiju na Fizičkom fakultetu i svaku od tih prognoza sama radi.

U podcastu „Život na srpskom“ otkriva nam kako je izgledala audicija, a kako sad izgleda njen radni dan; s kojim se predrasudama sve susretala i šta još sve treba da znamo pre nego što procenimo da su meteorolozi „pogodili“ ili nas „slagali“ za kišu tog dana.

Pitali smo i koje aplikacije ona koristi, gde je najbolja klima u Srbiji i, naravno, kakvo nas vreme očekuje i kad će prvi sneg – ispostavilo se da ga nismo ni registrovali.

Komunalna inspekcija neće da podnese prekršajnu prijavu protiv Beogradskih elektrana koje nisu počele sa grejanjem na vreme. Sekretarijat za energetiku ne odgovara na zahtev za umanjenje računa za grejanje u iznosu od 8,33% u odnosu na celu sezonu, zato tražimo od ombudsmana da zaštiti građane, poručuje Dejan Gavrilović iz udruženja Efektiva.

Elektrane u Kraljevu, Jagodini, Bujanovcu i Zaječaru donele su odluku o umanjenju računa, zbog pomeranja grejne sezone. U Beogradu, Novom Sadu i Nišu, ne poštuju zakon.

Kako onemogućiti parkiranje na trotoaru u Kirovljevoj ulici na Banovom brdu i postoji li mogućnost postavljanja stubića?

Zašto firma „InterCoop“ koja je provlačila naponske kablove u Požeškoj, nije dovela uništene trotoare i kolovoz u pređašnje stanje?

Iako su platili sve unapred, Mladenovčani tek nakon pola godine od Beogradskih elektrana dobili satove i priključak za gas.

Ukoliko plaćate vožnju gradskim prevozom Master karticom, vodite računa da li vam je transakcija odmah proknjižena, da ne biste došli u situaciju kao gledateljka iz Beograda, kojoj je AIK banka odjednom sa računa skinula transakcije za pola godine unazad.

Kako naterati komšiju dugogodišnjeg alkoholičara da ne pušta glasnu muziku do kasno u noć, a komunalnu miliciju da se javi na telefon 011/3090007 i reaguje?

Na koji način sprečiti prosipanje šuta iz kamiona na ulicu?

Evo nove epizode podkasta nad podkastima, „Dobar loš zao“! Nenad Kulačin i Marko Vidojković počeli su emisiju Vulinovom ocenom načina na koji preplašeni Vučić hoda i tu je emisija mogla opušteno da se završi, koliko je smešno. Ali nije. Autori su se pitali koliko će sedamdesetogodišniih budućih skejtera slomiti nogu u Mitrovićevom skejt parku, ali su, u skladu sa državnom politikom, posvetili i dužnu pažnju kososovskoj tablićarskoj eskalaciji, sa ozbiljnim izrazima lica.

U nedelji koju je obeležilo iživljavanje skupštinske većine nad opozicionarkama, prava gošća! Narodna poslanica i zamenica predsednika Demokratske stranke, Dragana Rakić! Pričala je kako joj je Mali opsovao majku u sred zasedanja, šta su još sve trpele i trpe poslanice opozicije, ali iz tog užasa izrodilo se i nešto lepo – prvo apsolutno ujedinjenje demokratske opozicije u odbrani njihovih poslanica – možda i prvi korak ka potpunom ujedinjenju opozicije u borbi protiv režima. Jednoj dami potpuno je strano kako se narodni poslanik SNS Šćekić tako uživlji dok imitira felacio, pa su joj voditelji objasnili.

U Magarećem kutku moći ćete da zavirite u jezivi svet mračnog mozga Staše Stojanović.

DLZ, istovremeno na našem portalu i YouTube!

Nova epizoda podkasta Snaga uma donosi razgovor sa sudijom i piscem Miodragom Majićem o fenomenu brzog privikavanja na loše uslove. Sposobnost da se brzo prilagodimo čak i jako lošim uslovima deo je ljudske prirode koji nam načelno pomaže da preživimo u teškim okolnostima. Ipak, ovu ljudsku karakteristiku često zloupotrebljavaju vlasti koje teže autoritarnosti, te tako primećujemo i fenomen stalnog pomeranja praga tolerancije u javnosti. Srbija tu nije izuzetak. Ono što nam je nekad bilo šokantno, čak i povod za protest, posle nekoliko godina postane nešto na šta smo se navikli. Kako to? Dokle to može da ide? O različitim aspektima privikavanja na zlo, o privikavanju na činjenicu da jedni imaju sve manje i manje prava, a drugi sve više i više, ali i o njegovom novom romanu „Rudnik“, Miodrag Majić je razgovarao sa Miljanom Nešković u novoj epizodi podkasta Snaga uma.

Ponovo će u subotu zombiji šetati centrom Beograda, a koji su još horori aktuelni na domaćoj sceni – u podcastu „Život na srpskom“ otkriva nam Jovan Ristić, jedan od osnivača Festivala srpskog filma fantastike (FSFF).

Jovan Ristić je pravnik i novinar, pisac, selektor Festivala srpskog filma fantastike, koji se ove godine održava od 10. do 12. novembra. Međutim, to je samo povod da s njim zagrebemo u svet horora i fantastike na srpski način – gde su vampiri i vlaška magija uvek zahvalan izvor inpiracije, ali i šahisti na Kalemegdanu kriju tajnu, a beskućnici iz katakombi vladaju svetom…

„Leptirica“, „Sveto mesto“, „Srpski film“, „Konstantinovo raskršće“, „Crna svadba“, „Ederlezi Rising“, „Prokletije“ – samo su neki od naslova koje Jovan ističe, dok svoj aktuelni roman „Poplavljeni um“ opisuje kao „spoj onoga što se ovde stvarno dešavalo i Zone sumraka“.

Ipak, priznaje da najstrašnija priča koju je skoro čuo nije iz domena fantastike.

Autorka podcasta „Život na srpskom“ je Ana Kalaba.

Naš direktorat civilnog vazduhoplovstva izdaje potvrde za upravljanje dronovima, to nije isto što i dozvola! Iako postoji međunarodna zakonska regulativa (EASA) o letenju dronova, ona se ne primenjuje u Srbiji. Kod nas dronove koriste mnogi bez potrebnog znanja, iskustva, nadzora i adekvatnih sankcija za kršenje zakona, zato je krajnje vreme da u našoj avijaciji na ključna mesta dođu stručni ljudi.

Dron ne bi smeo u horizontalnoj razudaljini da priđe čoveku na 30 metara, a bez posebne dozvole ne bi smeo da leti iznad 100 metara visine i 500 metara van vidnog polja pilota drona.

Ko sve može i sme da vozi dron i pod kojim ograničenjima? Kako se zloupotrebljava dron? Kako se braniti od dronova? Kako se obučiti i dobiti dozvolu za pilota drona?

Dronovi se koriste u civilne i vojne svrhe, zato je pilot drona – posao budućnosti.

Gošća: Danka Nešović, direktorka PEP Akademije za avijaciju

Nova epizoda podkasta „Dobar loš zao“ je stigla! Nenad Kulačin i Marko Vidojković posvetili su značajan deo prve polovine emisije terorističkim pretnjama koje su stigle redakciji „Danasa“. Samo 8 posto mozga (od 12, koliko koriste) bilo im je dovoljno da zaključe kako je inspirator pretnji predsednik himself, a pisac neko nalik Vulinu. Potrudili su se i da zamisle kako izgledaju članovi fantomske terorističke desničarske grupe koja će obaviti egzekuciju, a svoje bogato vojničko iskustvo iskoristili su da ocene najnoviju vežbu Vojske Srbije.

Gost, narodni poslanik i čovek koji delima pokazuje kako treba postupati sa bandom, potpredsednik Narodne stranke, Borislav Bora Novaković! Bora je govorio o svojim skupštinskim fizičkim okršajima sa naprednjacima, o tome ko vlada severom Kosova*, a ko severom Srbije. Jedan od najbriljantnijih gostiju u istoriji DLZ insistirao je na ujedinjenju opozicije u borbi na rušenju terorističkog režima, bez obzira na međusobne ideološke razlike.

U Magarećem kutku moći ćete da čujete na kom jeziku govori ministarka Irena Vujović.

Nova epizoda podkasta Snaga uma donosi razgovor sa književnikom koji je obeležio detinjstva (skoro) svih nas i koji je prošle nedelje obeležio 65 godina bavljenja književnošću – Ljubivojem Ršumovićem! U toplom razgovoru, ispunjenom anegdotama iz ovih i onih vremenima, stihovima i poukama, Ršum se osvrnuo na svoj intelektualni i kreativni razvoj i govorio o ljudima, trenucima i knjigama koje su ga oblikovale prvo u radoznalog dečaka bujne mašte, pa onda i u velikog književnika. Od učiteljice iz sela, preko Branka Ćopića i Duška Radovića, reklo bi se da je Ršum od malih nogu živeo vođen maštom, čitanjem i otkrivanjem sveta, tako da je pred vama epizoda koja je kao stvorena da unese boje u maglovit dan.

Članovi benda Artan Lili u podcastu „Život na srpskom“ ne najavljuju koncert 5. novembra u Domu omladine kojim obeležavaju 10 godina rada – karte su odavno rasprodate.

Ipak, Bojan Slačala i Marko Ajković pričaju o počecima i kako su došli do statusa koji danas imaju na sceni. Objašnjavaju zašto će uvek biti andergraund i šta zapravo znači biti „rokenrol posle rokenrola“. Osvrću se i na budalaštine koje o sebi čuju po medijima, ali samo na trenutak – na taj nivo se, kažu, nikad neće spustiti da ih komentarišu.

Projekat Nacionalnog stadiona, prebacivanje Beogradskog sajma i izgradnja novog kineskog tržnog centra mogli bi da ugroze kanal Galovica. Uprkos tome, GUP predviđa nastavak njegove realizacije.

Zar ne bi bilo logično da se preispitaju propisi kojima se reguliše početak i kraj grejne sezone? Zašto se svake godine smrzavamo u oktobru?

Ima li smisla podnositi anonimne prijave Inspekciji rada i kako naterati vlasnike prodavnica Aman da poštuju Zakon o radu?

Šta raditi kada je raskrsnica blokirana radovima i hrpom peska na putu, a semafor ne prati situaciju na terenu tj. ne dozvoljava jedino moguće skretanje? Da li je u takvoj situaciji prekršaj proći kroz crveno?

Odgovore na ova pitanja potražite u ovonedeljnoj emisiji.