Kako je istakla, ona nije najhrabrija kada protestuje protiv „megaeskluzivnog intervjua“ sa osuđenim silovateljem u tabloidu, nego svakog jutra kad reši da izađe iz kuće, jer već duže vreme ima progonitelja koji bi po zakonu do sada već trebalo da bude u zatvoru, ali nije:
„Tužilaštvo ni na koji način ne reaguje. To traje već dugo, već je prekršio zabranu prilaska i već mu po tom osnovu sleduje zatvor, što se nije desilo. Tužilac je rekao da je zaboravio da se bavi tim slučajem i da je dobro da sam ga podsetila, rekao je i da mu nikad nije stiglo psihijatrijsko veštačenje, ali da je nezvanično taj čovek jako nestabilan. Nezvanično i ja sa svojom diplomom mogu da kažem da je taj čovek jako nestabilan. To se dešava od avgusta prošle godine i od tada shvatam da sam najhrabrija ne ni ispred Informera, ne ni ispred policije, nego svakog jutra kada se probudim i odlučim da izađem iz stana i da se ponašam kao da je sve okej. U nekom trenutku sam imala baš grozan period u kom nisam mogla ništa, ni da čitam, ni da pišem, ni da radim. sam shvatila da ne mogu to, jer su to sve stvari koje su povezane sa nečim što je u budućnosti. Ako čitam, čitam zato što ću pisati doktorat nekad u budućnosti, ako nešto istražujem, ako treniram, ako radim, opet to radim za svoju neku dobru budućnost… Ali opet ja ne mogu sto posto da verujem u svoju budućnost u ovom trenutku, ne zato što će me strefiti srčani udar, nego zato što imam konkretnu pretnju čoveka koji je rekao da će me ubiti pištoljem, nabavio pištolj, taj pištolj su mu zaplenili i sad se ne bave time. On je na slobodi i ja sam na slobodi. Ja prosto ne mogu da verujem u svoju budućnost, ali moram da se ponašam kao da će je biti“; rekla je u dahu Jelena Riznić.