Od studentskog otpora do izborne krađe, od istorijske odgovornosti do političkog pritvora – razgovor u Radar Forumu razotkriva koliko je tanka linija između opozicionog dostojanstva i političkog opstanka. U poslednjoj epizodi Radar Foruma čiji je domaćin Vukašin Milićević, teolog i predsednik Fondacije „Ljuba Davidović“, gostovao je Srđan Milivojević, predsednik Demokratske stranke koji govori o tome da li DS još ima političku budućnost, šta znači bezuslovna podrška studentskom pokretu na izborima, kako funkcionišu izborne manipulacije u Srbiji i zašto su politički zatvorenici postali svakodnevica. Sagovornici pokreću otvoren, oštar i ličan razgovor o slobodi, odgovornosti i kraju svakog kompromisa.

„Oni neće čekati da izgube. Ti ljudi su spremni da proglase pobedu na izborima pre nego što se zatvore birališta. Imate posla sa ljudima koji su neviđeni manipulatori. Koji ne smeju da izgube izbore. Jer gubitak izbora za njih je gubitak slobode, lične slobode. Oni će ići u zatvor posle gubitka izbora. Ti ljudi koji su spremni da čekaju kod kuće da se glasovi prebroje, mogu slobodno kad dođe taj dan da spakuju ćebe, pastu za zube i četkicu i da krenu put Centralnog zatvora ili put Specijalnog suda za organizovani kriminal. Ja znam da će biti velika trka do Specijalnog suda. Tražiće se status svedoka okrivljenog (saradnika)“, siguran je Milivojević.

Više na radar.rs.

Stigli smo do 350. epizode vašeg omiljenog podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, „Dobar loš zao“!

U prvom delu emisije, Nenad Kulačin i Marko Vidojković su u svečanom tonu čestitali psihu na poznavanju ruskog jezika, šlihtanju Kinezima, ispoljenom strahu od izbora i rešenosti da i ubuduće laže Evropsku uniju.

Gost je, kao i u jubilarnoj 300. epizodi, naš slavni karikaturista, Dušan Petričić.

Dušanove radove je milina gledati, a njega milina slušati. Oštar prema režimu, a očinski raspoložen prema studentima, on je secirao aktuelnu situaciju, naročito pitanje vanrednih izbora.

Petričić je govorio o tome kako treba pošteni policajci i vojnici da se postave prema „glavnom zlotvoru“, a digao je glas za uhapšene u Novom Sadu.

Ovo je naravno samo delić novog spektakularnog DLZ intervjua, u kome su zapažen deo imala pitanja sa Patreona.

U Magarećem kutku čućete šta sva deca misle o Vučiću.

Da bi DLZ opstao, pretplatite se na patreon.com/ucutatinecemo ili pošaljite donaciju na PayPal dlz.istern@gmail.com

Iz sfere o kojoj se u Srbiji najčešće govori u frazama i zaklonima “tradicije”, teolozi Milićević i Pantelić pokušavaju da precizno sagledaju stanje crkvenih i državnih institucija, zarobljenih u sopstvenom oportunizmu. Kako primećuje Blagoje Pantelić, upravo pred sutrašnji početak Sabora SPC otvara se prilika da se pokrene i istraga o kanonskoj i moralnoj odgovornosti samog patrijarha.

U novoj epizodi Radar Foruma, domaćin Vukašin Milićević, teolog i predsednik Fondacije „Ljuba Davidović“, ugostio je kolegu, teologa Blagoja Pantelića. Sagovornici pokreću pitanje sekularnosti koje prestaje da bude politička tema i postaje pitanje moralnog preživljavanja. Umesto jasnog razgraničenja nadležnosti, Srbija svedoči simbiozi crkvenih i državnih struktura moći, u kojoj su verski autoriteti postali produžena ruka autoritarnog režima.

I dok se zvanična crkvena retorika utapa u, kako kažu, floskule o očuvanju tradicionalnih vrednosti, stvarnost priča drugu priču. Pantelić to formuliše bez uvijanja. „Ono što imamo trenutno u državi, najprostije govoreći, imamo jednu grupu ljudi koja pokušava da državni, narodni novac učini privatnim novcem, svojim. U crkvi imamo nešto slično – jednu grupu ljudi koja crkveni novac želi da učini privatnim novcem. Zato će oni bez problema stati uz ovaj režim, jer im to omogućava jedan lagodan život, ozbiljne izvore prihoda.“

Svi pogledi sada su usmereni ka predstojećem Saboru Srpske pravoslavne crkve, zakazanom za sutra, na kojem bi, barem teoretski, mogla da se pokrene ozbiljna rasprava o ovim problemima.
„Većina njih se plaši tzv. dvoglavog crkvenog vrha i njima se najviše isplati da dođu u Beograd, budu tu pet dana, odu na ručak kod predsednika, spakuju se i vrate se svojim kućama, eparhijama i – nikom ništa. Da li će se sada to ponoviti? Ne znam, nadam se da neće. Postoji materijal za ozbiljnu istragu o delovanju patrijarha. Nadam se da postoji broj ljudi, broj episkopa, koji će imati hrabrost i da ustanu. Ja verujem da ima”, optimističan je Pantelić.

Učestvovanje oca, podjednako kao i majke, u vaspitanju i odgoju deteta je ključno za razvoj u normalnu, ispravnu, pozitivnu osobu, priča u novoj Mamazjaniji Miša Stojiljković, koga smo u najavi predstavili kao „Profi tatu“, jer se kroz svoje emisije, između ostalog, bavio podrškom tatama kojima se, u našem društvu, često ne priznaju brojne zasluge. Miša je kao otac dva dečaka legitiman da zastupa očeve, a osim što je psiholog i novinar, autor je serijala „Tata, ti si lud“, u kojem iz različitih uglova obrađuje upravo temu očinstva.

U razgovoru sa Mišom, čuli smo nekoliko anegdota iz radionica, koje je držao sa očevima, koji su govorili o svojim strahovima, ali i hrabrosti da se suoče sa roditeljstvom, posebno oni koji su želeli da budu neprestano uz svoju decu, od dana rođenja, pa su zbog toga čak uzeli i porodiljsko.

„Za to je zaista potrebna hrabrost, jer u početku su svi u strahu. Kad dobijete dete, menjaju se prioriteti, više nije najvažniji posao i vaš lični život. Očevi koji su uzimali porodiljsko, u retkim firmama u Srbiji koje to omogućavaju, kažu da su u startu bili preplašeni, ali se kasnije to prenelo u nezaboravno iskustvo, koje ne bi menjali ni za šta na svetu. Tako je bilo i meni, jer sam po zakonu imao samo pet dana nakon što se supruga porodila, ali sam uzeo tri nedelje od godišnjeg odmora, a period koji sam tada proveo sa sinom je nešto najdragocenije“, seća se Miša.

On ističe da su danas očevi mnogo više angažovani oko dece nego što je to nekad bio slučaj, ali i društvo je takvo da u muškarce nema poverenja.

„U Švedskoj, recimo, očevi i majke imaju zajedno 18 meseci porodiljskog, pa mogu da rasporede to vreme kako oni žele, odnosno kako smatraju da je najbolje za dete. Kod nas će, nadam se, nekad u budućnosti biti tako, možda sad kad krenu ove društvene promene, dođe i do tog momenta. Međutim, kod nas je duboko ukorenjena ideja o ženi kao nekome ko brine o deci i starim roditeljima, a muškarac je uglavnom onaj koji zarađuje i ne meša se previše emotivno, niti ima vremena, ni kapaciteta za brigu. Važno je da shvatimo da nije sve baš tako crno-belo. Što se dece tiče, očevi sa njima mogu sve kao majke, osim dve stvari, da ih rode i da doje“, sa osmehom objašnjava Miša.

Očevima se, ističe on, ne priznaju mnoge zasluge, pa i danas u 21. veku ženama se često postavlja čuveno pitanje „Pomaže li ti muž u kući i oko dece?“

„Na ovo pitanje vređaju se žene, ali i mnogi muškarci, jer oni su svesni da ni kuća, ni deca, kao ni obaveze oko njih, nisu samo na majci, već je poenta da se sve deli. Čini mi se da mlađi očevi danas to shvataju, da stižu neka drugačija vremena, u kojima se ohrabruju da provode više vremena sa decom, ispoljavaju osećanja i daju deci model ponašanja, koji će im pomoći da odrastu u samosvesne, ispravne ljude. Oni će se osloboditi tih predrasuda i ‚čipova‘ koji su nam ugrađeni i sa kojima smo živeli vekovima. Angažovanje očeva u porodici je i najvažniji oblik prevencije porodičnog nasilja“, priča Miša.

On takođe ističe kako je samohranim očevima možda i teže nego majkama, upravo iz tih razloga, što se od oca ne očekuje da može i ume da brine i da bude odgovoran na isti način kao žena.

„Po nekom ustaljenom pravilu, majke dobijaju starateljstvo nad decom u većini slučajeva. Ipak, dešava se da deca ostanu sa ocem, a onda se ljudi sažaljevaju i šokiraju jer kako će on sam bez žene, i te predrasude su jedan od razloga zašto je njima možda ponekad i teže nego majkama“, objašnjava Miša.

Evo nove epizode podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra „Dobar loš zao“, koje ćete se sećati i kada budete u staračkom domu.

U prvom delu emisije Nenad Kulačin i Marko Vidojković podržali su studentski zahtev za vanrednim izborima, merili svoj i Vučićev pritisak, nagađali kada će Ćacilend prestati da postoji i proslavili prvi napad režimskih tabloida na DLZ Smećarnik.

Gosti u ovoj jedinstevnoj krosover epizodi su autori Mentalnog razgibavanja, Srđan Jovanović i Marko Stepanović!

Od ovoga može da se rikne, reći ćete i bićete u pravu. Četverac bez kormilara pokazao je kako se spajaju posao i zadovoljstvo, ali i kako se diže pritisak vlasti i opoziciji.

Puno šala, drskosti, sjajnih imitacija, upadanja u reč i urlanja – svega što gledaoci vole, učiniće da ne skidate osmeh s lica posle gledanja ove epizode, čak i ako naletite na Vučića na TV.

U Magarećem kutku moći ćete vidite kako plešu sise Dragana J Vučićevića.

Da bi DLZ opstao, autori vas mole da se pretplatite na patreon.com/ucutatinecemo ili pošaljite donaciju na PayPal dlz.istern@gmail.com

Kao i svaki razgovor koji se tiče identiteta, istorije i pravde, i ovaj otvara niz kompleksnih pitanja o tome kako se sećamo, kako zaboravljamo i kako strukturiramo društvo u celini.

U drugoj epizodi Radar Foruma u kojoj je izazivač Vukašin Milićević, teolog i predsednik Fondacije „Ljuba Davidović“, gost je bio Ahmed Delimeđac, advokat iz Novog Pazara. Dvojica sagovornika seciraju društvo koje već decenijama proizvodi političke elite nesposobne za etički kompas, ali izuzetno vešte u trgovanju lojalnošću. U tom kontekstu, građanske opcije tretiraju se kao višak, a pluralizam kao greška u sistemu.

Delimeđac i Milićević otvaraju retko iskren dijalog o regionu koji je u isto vreme prepun istorije i lišen priznanja. Obojica se slažu da nacionalističke elite ne samo da se međusobno hrane, već vrlo svesno deluju na štetu naroda koje nominalno predstavljaju. U tom kontekstu, Sandžak nije samo geopolitički prostor na „periferiji“ – on je ogledalo svih nedovršenih procesa demokratizacije u bivšoj Jugoslaviji.

April je na izmaku, a ima li lepšeg načina da ga ispratimo u istoriju od nove epizode podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, „Dobar loš zao“!

U prvom delu emisije Nenad Kulačin i Marko Vidojković pokušali su da ustanove da li se policija u Novom Sadu samo šalila, hoće li Vučić raspisati vanredne izbore ili neće, da li je lepše Nenadu sa studentima ili Marku koji ih je pozdravio tokom trčanja ka Briselu, a zahvaljujući Pijanisti, gledaćete i mali kulturni dodatak!

Gost je publicista, književni kritičar, pisac i kolumnista Peščanika, Dejan Ilić!

Ilić nije hteo da se preterano zadržava na onome što su mu priredili tužilaštvo i policija, tako da je više vremena ostalo za njegovu briljantnu analizu naše stvarnosti.

U jednom od najboljih intervjua otkako postoji DLZ, Ilić je nadahnuto govorio o sukobima u Novom Sadu, blokadi RTS, izboru za Savet REM, a njegova analiza mogućnosti koje stoje pred građanima u vezi sa eventualnim vanrednim izborima, dugo će se pamtiti.

Ovo je, naravno, samo mali deo tema o kojima su gost i momci razgovarali. U Magarećem kutku moći ćete da vidite kako izgleda kada je neko loš u glavi.

Autori vas mole, da bi DLZ opstao, pretplatite se na patreon.com/ucutatinecemo ili pošaljite donaciju na PayPal dlz.istern@gmail.com.

Pravo na subvencionisani stambeni kredit imaju državljani Srbije starosti 20-35 godina. Do sada je odobreno oko 4.700 zahteva, od toga 65 odsto u Beogradu i Novom Sadu, od čega je 70 odsto zaposlenih. Za nezaposlene kredit glasi na jemca, koji to može biti do 70 godine starosti. Ako je to prva nekretnina, moguće je dobiti povraćaj PDV-a.

Uslovi otplate su 1,5 odsto kamate prvih 6 godina, a nakon toga subvencija u margini banke, što je 50 evra mesečno manje u odnosu na komercijalni kredit, dakle do 30.000 evra uštede do kraja isplate. Trošak obrade kredita je oko 100 evra i učešće 1 posto. Na uzetih 100.000 evra banci vratite 180.000 na 40 godina.

Subvencionisani stambeni krediti imaju ograničen budžet, pa je procena je da je limit do 9000 korisnika. Država garantuje bankama vraćanje kredita u potpunosti.

Zbog ekonomske situacije u svetu i smanjenja potrošnje, novac će biti povoljniji, što će pojeftiniti kredite. Međutim, to ne znači i da će cene nekretnina pasti.

U Srbiji se godišnje izgradi 30.000 stanova, populacija u Srbiji se smanjuje, a tražnja za nekretninama raste. Iako, naizgled nema logike, ko onda kupuje stanove, odgovor je dijaspora i kompanije.

Gost: Vladimir Vasić, finansijski konsultant i bivši generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.

U naredne četiri epizode, domaćin Radar Foruma biće Vukašin Milićević, teolog i predsednik fondacije “Ljuba Davidović” a njegov prvi gost bio je glumac Branisalv Trifunović.

U atmosferi u kojoj, kako Trifunović kaže, „živimo farsičnu reprizu tragedije iz devedesetih“, tema razgovora vodi kroz destruktivnost, snagu humora kao oružja otpora i kulturu nasilja koju vlast propagira u oblikovanju javnog prostora.

Sagovornici analiziraju mehanizme manipulacije, lažnog predstavljanja žrtavama, urušavanje građanske svesti, ali i nadu koja leži u novim generacijama. Podstičući građansku svest, Milićević ističe da je „odgovornost svih da jasno izgovore ono što ih brine, bez straha od odmazde“.

Biti majka nije uloga, to je nešto najlepše na svetu, ali nije sve što jedna žena može i treba da bude, priča u novoj Mamazjaniji Marta Lović, poznatija na mrežama kao Mada Faka Maka, mama četvoromesečnog Tadije, koji je njenom suprugu i njoj stigao kao „novogodišnji paketić“.

Želja da postane majka, kod Marte se, kaže, javila, onda kad je shvatila da više ne želi da bude sebična.

„Bilo je vreme da moje potrebe padnu na drugo mesto, prosto svi smo mi sebični dok smo mladi i bez dece i to je normalno i skroz u redu. Međutim, kad sam upoznala mog muža i zaljubila se, jako brzo smo se i venčali, poželela sam da tu ljubav podelimo sa trećim bićem, a onda i sa četvrtim, petim, videćemo“, sa osmehom priča naša gošća.

Na nju nisu mnogo uticala upozorenja, predviđanja i zastrašivanja koja su stizala sa svih strana i koja često okružuju trudnice sa pričama o mogućim komplikacijama na porođaju, teškoćama sa bebom u prvim mesecima, problemima u braku zbog hormona, psiho-fizičkih promena i tome slično.

„Očekivala sam da se nešto od toga obistini, ali nije, nekako je sve do sada išlo lagano i bez stresa. Tadija je divna beba, toliko da ne smem svima to da pričam jer ima majki koje mesecima ne spavaju. On se do ujutru ne budi, a zaspi u osam uveče. Dobro jede, veseo je, a sa nama učestvuje i u videima koji su duhovitog sadržaja. Nekako sa njim je sve lakše, daje nam dodatnu energiju i inspiraciju“.

Ljubav i međusobna podrška između Marte i njenog supruga, doprineli su da i Tadija bude mirna i zadovoljna beba.

„Verovatno ima veze sa našim odnosom u kući, jer nekako toliko smo ga želeli i bili presrećni kad se rodio, da beba to oseća. Kad nismo kod kuće, samo čekamo da se vratimo i da budemo sa njim jer nam nedostaje. Sve te priče da ću ‚tek videti kako će nam biti i šta me čeka‘, još se ne dešavaju, a nadam se i da neće, ali ljudi iz najbolje namere imaju potrebu da upozore, pa to nekad dobije neočekivne razmere i ne zvuči baš dobronamerno“, priča Marta.

Ona ističe da je na porođaju, a kasnije sa bebom super prošla, ali da ima pomoć njene i Lazarove majke, pre svega, ali tu su i drugarice i ona i suprug koji sve dele. Ipak, nisu svi te sreće.

„Ima žena koje su same sa detetom i nije im lako. Majke koje rade kao preduzetnice, recimo, nemaju nikakve benefite, niti privilegije u društvu, a o tome niko ne govori“.

Takođe, ženama često treba pomoć nakon porođaja, jer nisu sve u dobrom psihičkom stanju, ističe ona, i normalno je da dođe do promena, ali ovde podrška izostaje, što mora da se menja.

„Kao neko ko se bavi društvenim mrežama, meni nije bilo teško da se brzo vratim na posao, iz porodilišta sam snimala video i izvinjavala se pratiocima što kasnim, jer ‚eto, porodila sam se‘. Iako mi često treba predah i od mog posla, drugačije je onima koje rade same, vode firmu i izdržavaju porodicu. Previše očekivanja je danas na ženama, koje su i majke“, objašnjava Marta.

Okolina je ta koja postavlja imperative i očekivanja.

„Kad smo suprug i ja otišli jednom na rođendan, a Tadija je imao samo mesec dana, ‚razapeli‘ su me na mrežama. Kako sam mogla da ostavim dete, zašto foliram da se dobro provodim na rođendanu, kad je to nemoguće i tome slični komentari. Ljudi prosto sebi mnogo daju za pravo. Mi smo savesni i brižni roditelji, a imamo pravo i jedno na drugo, ipak smo nas dvoje par, a ljudi često zaborave da su u braku jer se opsesivno posvećuju deci. Dete je srećnije, ako su roditelji srećni, zadovoljni i ostvareni jer onda i sa decom imaju bolji i kvalitetniji odnos“, zaključuje Marta.