Nova epizoda podcasta Snaga uma je pred vama i donosi razgovor sa profesorkom psihologije Tamarom Džamonjom Ignjatović, o važnosti prepoznavaja i čuvanja naših ličnih granica, kao i o nužnosti uvažavanja tuđih. Živimo u vremenu u kom su društvene mreže pune objava koje se bave naših granicama iz ugla psihologije, tako da je važno govoriti i o opasnostima koje nosi površno bavljenje pitanjem sopstvenih granica. Koja je veza između jakih ličnih granica, integriteta i karaktera? Koje su posledice koje snosimo ako, pod pritiskom ili iz nekog drugog razloga, dođemo u poziciju da kontinuirano trpimo, da radimo za tuđe interese i ciljeve ili da zanemarimo svoje vrednosti? Kakva je veza između vaspitanja koje dobijemo u detinjstvu i zdravih granica, stabilnog integriteta i jakog karaktera u odraslom dobu? Ovo su samo neke od tema važnog razgovora o mentalnom zdravlju, ali i stanju u društvu koji vas pozivamo da pogledate ili poslušate.

Sve je manje onih koji hoće u profesionalnu vojsku, zato je pitanje da li uvoditi obavezno služenje vojnog roka.

Zbog ukidanja obaveznog služenja vojnog roka već 13 godina nema dovoljno mladog rezervnog sastava vojske.

Srbija je imala više profesionalnih vojnika u vreme bivših država, nego sada kada je samostalna. Prosečna plata je mala i to je osnovni razlog slabe popune jedinica.

Ukoliko se usvoji odluka o ponovnom uvođenju služenja vojnog roka, neophodan je rebalans budžeta. Osnovna obuka se može završiti i za 3 meseca, ali samo za strelce, šta ćemo sa ostalim neophodnim rodovima vojske?

Gost: Goran Petković, Pukovnik u penziji

Ništa u svetu koji poznajemo ne može da se meri sa momentom rađanja novog života, a dragocenost ovog trenutka, majci niko nema pravo da oduzme, naglašavaju gošće nove Mamazjanije, Marina Mijatović, advokatica i Dušica Kovačević, VMS babica i vlasnica „Bebi patrole“ koje u epizodi, specijalno posvećenoj trudnicama i porodiljama, spremaju buduće majke za „meč“, koji ih u porodilištu očekuje.

U Srbiji su, nažalost, žene masovno slabo informisane, neupućene, u ono što ih čeka na porođaju, a prvorotke, nažalost, moraju da znaju svoja prava kada stignu u porođajnu salu, ali i tokom boravka u porodilištu. Usled neobaveštenosti, mnoge su prošle „bose preko trnja“, dok su svoju bebu donele na svet, a porođaj, kao takav, bio im je najmanja briga. Odnos pojedinih lekara, ginekologa-akušera, anesteziologa, ali i medicinskih sestara, babica, takav je da, nažalost, podrazumeva, vređanje, vikanje, neprijatnosti i dovodi žene u stanje grča, panike, paranoje, traume, što ostavlja posledice po bebino zdravlje.

Gošće nove Mamazjanije objašnjavaju da ne mora da bude ovako, da žena ima sva prava u porodilištu i u porođajnoj sali, da može da se informiše o tome šta sme da pita, promeni, odluči. Sistem, sa druge strane, treba da bude postavljen pravilno, a ne nakaradno. Žena ne sme da strahuje od lekara koji će biti dežuran u trenutku porođaja, ona nije dužna da „rezerviše“ ginekologa, kojeg prethodno plaća u privatnoj praksi, a na kraju se opet često desi, da doživi neprijatnost, akušersko nasilje i da pod traumom, sa bebom u naručju, odlazi kući.

Naše gošće objašnavaju šta žena treba da zna pre nego što ode na porođaj i koja su sve prava budućih majki u porodilištu. One se pitaju odakle to nepisano pravilo da trudnica mora da vodi trudnoću privatno, da bi sebi „obezbedila“ lekara na porođaju.

Takođe postavljaju pitanje zašto zdravstveni sistem u Srbiji ne „prepisuje“ pozitivne prakse iz razvijenih zemalja, koje su odavno promenile procedure i protokol kad su u pitanju porođaji i odnos prema ženama u porodilištu i koji su glavni koraci za promene zdravstvenog sistema u domenu porodilišta i porođaja.

One objašnjavaju i kako da preveniramo akušersko nasilje i neprijatnosti na porođaju, ali i kako se žena posle traume od nasilja na porođaju suočava sa onim što je prošla i kako se odlučuje na novu trudnoću.

O ovim i brojnim drugim gorućim pitanjima, koja zanimaju pre svega trudnice, ali i porodilje koje su prošle manju ili veću traumu, govorile su naše gošće, osvrćući se na dugogodišnje iskustvo koje imaju u radu sa ženama, Marina iz ugla prava koje mora biti dostupno svima, a Dušica iz rada sa trudnicama, koje priprema na najvažniji dan u životu.

Nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra „Dobar loš zao“ je tu!

Nenad Kulačin i Marko Vidojković bavili su se uporednom analizom režimskih opsenarsko-ložačkih projekata „Srbija 2025“ i „Srbija 2027“, polemisali su oko značaja međunarodne reakcije na izbornu krađu, a pokušali su i da predvide šta bi bilo kad bi Srbija imala atomsku bombu.

Gost je narodni poslanik Zeleno-levog fronta, Radomir Lazović.

Isključivi razlog njegovog dolaska u DLZ je želja da se u ovim depresivnim zimskim danima pokaže neophodno jedinstvo i volja za zajedničku dalju političku borbu protiv banditskog režima, pa je i ceo razgovor protekao u tom tonu.

U Magarećem kutku Čale dominira!

Kada se poslodavcu pokvari mašina, on plače jer to košta. Kada pogine radnik, on gleda samo kako da ga zameni.

Dan nakon trovanja preko 100 radnika u fabrici Magna, poslodavac je nastavio proizvodnju nakon čega je još 50 radnika otrovano. Pitanje je šta je radila inspekcija?

U Srbiji nema dovoljno inspektora rada, nemaju dovoljna ovlašćenja, nisu dovoljno plaćeni, nemaju sredstva za rad, na teren idu javnim prevozom. Jedan inspektor pokriva i preko 1000 preduzeća na 50 km kvadratnih.

Kazne za kršenje zakona o radu su male, pa se isplate onima koji ga krše. Sistem kontrole je zastareo, većina nadzora radi se po prijavi.

Rad na crno se statistički smanjio (oko 13 procenata), ali i dalje postoji pola miliona ljudi koji rade bez ugovora.

Postoje mnogi poslodavci koji potpišu ugovor sa radnikom, ali mu ne uplaćuje doprinose. Radnici to saznaju tek kad odu kod lekara, zato je savet češće proveravati poslodavca.

Gost: Mario Reljanović, naučni saradnik Instituta za uporedno pravo i predsednik udruženja Centar za dostojanstven rad

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor o snazi integriteta sa novinarkom Vesnom Mališić, koja je zajedno sa većim delom redakcije NIN nedavno podnela ostavku, uz objašnjenje da tamo više nije moguće raditi u skladu sa etičkim načelima profesije, kojih su se uvek pridržavali. Vesna je govorila o značaju ovako krupnog čina novinarske solidarnosti, koji je ocenila kao istorijski događaj za naše novarstvo, ali i o sistemskom uništavanju integriteta kao odlike građanina, načinima na koje urušavanje novinarstva utiče na urušavanje društva, novinarstvu u vreme Miloševića, kao i o ceni koju je i ona plaćala dok je čuvala sopstveno dostojanstvo, u vremenima u kojima su mnogi dostojanstvo prodavali.

Komunikacija roditelja sa detetom, verbalna i neverbalna, kao i ton glasa i reči koje koriste, ključne su u vaspitanju, ali i za formiranje odnosa roditelj-dete, u novoj epizodi Mamazjanije o tome nam govori „porodični trener“ (family coach) Dragana Aleksić.

Od najranijeg detinjstva, roditelj komunicira sa detetom. Prvo reaguje na gestikulaciju, gugutanje, a kasnije se uspostavlja verbalna komunikacija, koja vremenom, nažalost, kod većine, prelazi u naredbe, koje mama i tata izdaju svojoj deci, kao da su u vojsci, a ne u porodici.

Naša gošća upozorava zašto je opasno ponavljati rečcu „ne“ na svako drugo pitanje deteta i kako naredbu upućenu detetu pretvoriti u molbu ili pitanje.

Ona navodi da je uvek bolje reći: „Pokaži mi kako vezuješ pertle“, umesto narediti: „Veži pertle!“?

Dragana ukazuje na to koliko je način obraćanja roditelja detetu, važan za vaspitanje i za sve razvojne faze i uči nas kako da pričamo sa detetom, a da ne ponavljamo „100 puta“ isto.

Takođe, naglašava da deca osećaju nervozu i tenziju između roditelja, čak i kada ona nije izražena rečima, a da detetu uvek treba da pokažemo da ga razumemo i saosećamo kad je u problemu, a da ga ne osuđujemo.

U novoj epizodi podkasta „Dobar loš zao“ Nenad Kulačin i Marko Vidojković pozdravili su dolazak redakcije NIN-a u United grupu, proučavali su da li se kaže javelin ili džavelin, a od stranih prijatelja dobili su detaljno tumačenje nove top liste brdskih goveda.

U gostima torta. A tortu donosi urednica „Nove ekonomije“, Biljana Stepanović, majstor za torte i stručnjak za sva ostala pitanja.

U veseloj diskusiji momci i gošća su se dotakli inostranih reakcija na izbore u Srbiji, domaćih reakcija na izbornu krađu, mračne perspektive Srbije, uz čuveno Nenadovo „Kako nam se dogodilo…“, a neizbežan je bio i razgovor o polu-EXPO 2027.

U Magarećem kutku videćete kako se viteški podnosi smanjenje plate na Pinku.

DLZ, pod pojačanim nadzorom Međunarodnog PEN centra, samo na našem portalu.

Zbog sve boljih puteva „krivac“ za saobraćajne nezgode sve ređe je upravljač puta.

„Šok“ kampanje o bezbednosti saobraćaja su prestale jer je Agencija za bezbednost saobraćaja „optužena“ za uznemiravanje javnosti. To jesu „krvave“ kampanje, ali i „ulog“ je nečija prolivena krv.

Iako je zakon propisao obavezu edukacije dece u saobraćaju, to se ne sprovodi. Obrazovanje o saobraćaju je kontinuiran posao, nije dovoljno samo u septembru vršiti akcije.

Izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja postigle su efekat, u apsolutnim brojkama, sve je više vozila, a manje stradalih. Od 2006. godine do danas broj registrovanih vozila se uvećao za milion.

Auto škole ne mogu da pripreme buduće vozače za vožnju u zimskim uslovima jer ne postoje uslovi, ni mogućnost da obuka traje godinu dana.

Većina vozača u kritičnim situacijama deluje refleksno, a ne svesno, voljno i kontrolisano, tako da nema opšteg saveta kako reagovati i izbeći nezgodu. Ako ima vremena da prepozna takvu situaciju, takve stvari se rešavaju iskustvom.

Tehnički pregledi većinom poštuju propise, najčešće se „gleda kroz prste“ za oštećenja stakala.

Gde ima mogućnosti treba graditi biciklističke staze, gde to nije slučaj, tu je rešenje usporavanje saobraćaja. Centralnu zonu grada potrebno je ograničiti za motorna vozila.

Gost: Milan Božović, stručnjak za bezbednost saobraćaja

Nova epizoda podcasta Snaga uma je pred vama i donosi razgovor sa istoričarkom i univerzitetskom profesorkom Dubravkom Stojanović, o tome kako nas naš odnos prema prošlosti definiše, a kako možda ume i da blokira našu sadašnjost i budućnost. U prethodnim mesecima podcast Snaga uma je iz različitih aspekata obrađivao teme zlostavljačkog ponašanja, bilo da je reč o mobingu, političkom nasilju, pravnom nasilju ili vaspitanju koje ignoriše nasilničko ponašanje postavljajući podlogu za razvoj nasilničkih ličnosti u odraslom dobu. Profesorka Dubravka Stojanović je u novoj epizodi objasnila kako se sve to oslikava na krupnom planu, kako izgleda kroz istoriju, a i kako utiče na odnos koji imamo prema istoriji svog naroda.

Jedno od možda glavnih pitanja je da li u istoriji pronalazimo lekcije ili opravdanja. Ukoliko o stradanjima predaka učimo samo kako bismo ta stradanja koristili kao izgovor za današnje neuspehe, da li zaista možemo da kažemo da smo išta naučili? Koje su posledice stalne revizije prošlosti u vremenu u kom je „prošlost postala neizvesnija od budućnosti“? Zašto kao društvo više obeležavamo i slavimo istorijske poraze nego pobede, kojih je bilo mnogo? Najzad, kako društva koja napreduju i rastu tumače svoju istoriju, a kako to rade oni drugi? Ovo su samo neka od brojinih pitanja o kojima je profesorka Stojanović govorila, kako to ona inače radi – elokventno, jasno i u ime nauke.