Pred vama je nova epoizoda podcasta Snaga uma o snazi razgovora o teškim temama – u podcastima, u životu, u umetnosti. Glumica Maša Dakić, koja je nedavno svojom ulogom u pozorišnoj predstavi Prima Facie, uspela da pokrene važan razgovor o neosetljivosti pravosudnog sistema prema pitanju seksualnog nasilja, govorila je o načinima na koje se žene „uklapaju“ u svet koji često nije pravljen za njih, o saosećajnosti i bezosećajnosti prema žrtvama nasilja, o izgovorima koje upućujemo sebi kada se nekih tema plašimo, ali i svim onim stvarima, o kojima nam je često neprijatno da govorimo, ali je zato važno da govorimo.

Nema u svinjcu čistog mesta, ovo društvo je razvaljeno

Gradonačelnik Zrenjanina se drznuo da ugasi Hemijsku školu bez ikakvih zakonskih procedura i van očiju javnosti.

Kako je moguće da za tehničko obrazovne profile nema potrebe kad se u Zrenjaninu gradi Linglong.

2000. godine u Srbiji je bilo preko 100.000 đaka prvaka godišnje, sad ih imamo 60.000. Mi kao nacija odumiremo.

Tromost I nesposobnost države je uzrok što ni 10 meseci nakon masakra u Ribnikaru nema rešenja, šta sa tom školom. Ako nisu spremni da preuzmu odgovornost za rešenje, neka se sklone.

Nijedan memorijalni centar ne može da nadomesti smrt dece u Ribnikaru. S druge strane, mora se misliti i na budućnost dece koja su preživela. „Ribnikar“ je samo manifestacija opšteg nasilja u društvu.

Iako je plata profesora osnovne škole manja od prosečne, nastavnici na listi prioriteta pre povećanja plate stavljaju bezbednost.

Gost: Dušan Kokot, Predsednik Nezavisnog
sindikata prosvetnih radnika Srbije

Od zaposlene mame očekuje se da uskladi obaveze, posao, decu, kuću i sve to uradi tako da bude idealno, ali „ona to ne mora“, naglašava Nataša Pavlović, autorka emisije „Praktična žena“, gošća nove Mamazjanije, mama dva dečaka Olega i Jana, koja gledaocima našeg podkasta poručuje da je jedino bitno da sačuvaju zdravlje i osmeh na licu, jer to je ono što našoj deci treba.

Kroz razgovor sa Natašom, koja naglašava da je ljudi već oslovljavaju sa „Praktična“, shvatili smo da mi, mame, i ne moramo uvek da budemo praktične, već je samo potrebno da budemo tu za svoju decu kada smo im najpotrebnije, a obaveze i svakodnevni pritisci uvek mogu da sačekaju.

Opisala nam je na koji način kod svojih sinova kontroliše korišćenje mobilnih telefona i igrica, dok im istovremeno ništa ne zabranjuje.

Vreme koje provodi sa decom, za Natašu je dragoceno i kaže da roditelji mogu da očekuju da dete ne gleda u kompjuter ili telefon, ali samo ako im ponude alternativu, koja je napornija varijanta. Ipak, plodovi ovakvog vaspitanja su dragoceni, pa ona nekada umesto sat vremena, u parku sa sinovima provede i četiri sata.

Nataša nam objašnjava i zašto je opasno deci zabranjivati da rade ono što najviše vole, ali i kako je ponekad bolje u poznijim godinama osnivati porodicu.

Ona nam je opisala metode koje koristi da ograniči svojoj deci vreme u digitalnom svetu, a da ona to ne primete.

Ispričala nam je i kako i kada, je svoju decu pripremila za neke ne tako lepe momente koji će ih možda sačekati u životu, a naglasila da je poverenje koje se izgradi između roditelja i dece, najvažnije za zdrav odnos.

Naša gošća nam je priznala da se i ona ponekad iznervira, ali da to ne traje dugo. Sad kad u kući ima jednog pubertetliju dolazi češće do rasprava, ali sa starijim sinom, za kojeg kaže da je „njena kopija“, pa se te razmirice brzo rešavaju, a iz svake greške nauče nešto novo.

Dobro došli na vruć teren podkasta „Dobar loš zao“, koji se iz opravdanih razloga nalazi pod zaštitom Međunarodnog PEN centra.

Ovo je nova epizoda, a u njoj Nenad Kulačin i Marko Vidojković pokušavaju da odgonetnu misterije sveta Branimira Nestorovića, polako ali sigurno opraštaju se od Čaleta, s neizmernim veseljem pridružuju se rođendanskom slavlju Milana Radoičića, a pružaju i otvorenu podršku Džulijanu Asanžu.

Gost, u danima kad se obeležavaju dve godine od napada Rusije na Ukrajinu, je osnivač Ruskog demokratskog društva u Srbiji, Pjotr Nikitin.

Pjotr je jedan od oko sto pedeset hiljada građana Ruske Federacije koji su u poslednjih desetak godina došli u Srbiju da u njoj započnu bolji život.

Nikitin otvoreno govori o problemima s kojima se naše nove komšije suočavaju u Srbiji, ali i o situaciji u Rusiji posle smrti Alekseja Navaljnog, a pre martovskih predeedničkih (bez)izbora.

Autori emisije zajedno s gostom insistiraju na tome da rusko-srpsko bratstvo postoji i da ne sme biti rezervisano samo za diktatore, već da njegovi koreni sežu mnogo dublje, zbog čega će naši narodi ostati tesno povezani i dugo nakon svih nedaća koje su ih zadesile.

U Magarećem kutku čućete tezu kako Fajzer vakcina utiče na zdravlje ruskih političkih zatvorenika.

Stigla je i 19. epizoda podcasta „Pick and roll“ na Nova.rs, Srbija je pobedom krenula ka Evrobasketu 2025, a vraća nam se Evroliga

Još jedan „Pick and roll“ vrteli smo na našem portalu, u studiju je bio domaćin Miroslav Mića Berić zajedno sa Nebojšom Todorovićem, zamenikom urednika sportske redakcije Nova.rs.

U standardnom terminu čeka vas mnogo zanimljivih priča, ove nedelje se vraća Evroliga, sa njom i utakmice večitih, a Srbija je trijumfalno krenula ka Evrobasketu.

„Orlovi“ su savladali Finsku sa 77:61, ne tako lako kao što bi rezultat mogao da stvori sliku, a zanimljivo je bilo i posle utakmice na startu kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2025. Selektor Svetislav Pešić opširno je pričao o svemu – zdravlju igrača, KK Dubai, ali i tome da li vidi Nikolu Jokića u timu za Olimpijske igre u Parizu.

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma, o snazi inspiracije i lepote koja nas okružuje, sa glumicom i slikarkom Katarinom Kajom Žutić! U dinamičnom razgovoru o inspiraciji koja nas vodi kroz život, Kaja je govorila o svetu lepote koji je otkrila kroz slikarstvo, o lekcijama koje pronalazi u mitologiji i filozofiji, o buntu kao borbi za bolji i lepši svet kom je kroz različite faze sazrevanja pristupala na različite načine, o odnosu prema prirodi koji je njoj jako važan, ali i o stereotipima u koje je od mladosti gurana, a od kojih je konačno uspela da se oslobodi, kao što je uspela da nauči da se čuva od gluposti koje nas okružuju. Kaja je sa sobom povela i počasnu gošću podcasta, njenu čivavu Pipili koja već ima iskustvo pred kamerama, ali i na pozorišnim daskama.

Avijacija je najbezbednija grana privrede, ali je posle korone primetan sve veći nedostatak osoblja, a pogotovo stručnog kadra. Mnoge kompanije nisu vratile broj zaposlenih na nivo pre korone.

Piloti su u skoro svim avio kompanijama preopterećeni poslom. Postoji diskrapanca između planova letenja i broja pilota. Zakon je jasan, kad je reč o odmoru pilota, ali se vrlo često ne poštuje.

Iako istraga nije gotova, odgovornost za poslednji incident sa letom Er Srbije za Dizeldorf je najverovatnije na pilotu.

Gošća: Danka Nešović, Direktorka Pep akademije za avijaciju

„Ništa nije nemoguće“ jeste floskula, ali u poslu kojim se Ksenija Mirković bavi više od 20 godina, zaista je tako. Ova neverovatna žena, gošća nove Mamazjanije i majka dva dečaka, jedna je od osnivača Udruženja za afirmaciju dečjeg stvaralaštva “Svitac”, čiji su članovi, većinom, deca sa razvojnim smetnjama, uzrasta od tri do 30 godina.

Izazovi u poslu sa decom, čija osećanja, razmišljanja i ponašanje zahtevaju specifične metode rada, nikada ne prestaju, ali svaki završen umetnički projekat, aplauz na sceni posle izvedene predstave ili projekcije njihovog filma, od neprocenjivog je značaja, kako za male umetnike i njihove roditelje, tako i za Kseniju i njen višečlani tim. Naša gošća navodi da danas ne postoji osoba koja ne poznaje nekoga ko ima dete sa razvojnim smetnjama i da je u „Svicu“ iz godine u godinu sve više članova.

Ona nam opisuje koji je to najučinkovitiji metod prilaska detetu sa razvojnim smetnjama i kako na njihov umetnički rad i projekte reaguju roditelji i okolina.

U razgovoru objašnjava koliko muzika, i na koje sve načine, pomaže u razvoju govora i komunikacije, a kako dete sa smetnjama naučiti da mirno stoji, izgovara tekst pesme ili uloge u predstavi, seriji, filmu.

Navodi nam i koji su to najveći izazovi u ovakvom poslu i odakle joj uopšte ideja da se bavi ovim zanimanjem.

„Svitac“ je inkluzivno društvo, čiji su članovi, između ostalih, i braća i sestre dece koja imaju problem. Njihova inkluzija međutim traje bez ograničenja i umnogome se razlikuje od one u školama. Idejni tvorac, organizatorka i izvršiteljka svih umetničkih projekata, kao i metodologije rada sa decom, upravo je Ksenija, koja je po struci istoričarka, a koju je život odveo na ovaj čudesni put, na koji je na kratko povela i nas, tokom snimanja nove Mamazjanije.

Mnogi je znaju samo kao pevačicu iz „trke za Evroviziju“, veselu Romkinju o kojoj bruji Srbija, ali ona je pre svega mama jedne osmogodišnje Kjare i naša gošća u novoj Mamazjaniji, pevačica Zejna Murkić, koja nam je bez zadrške ispričala kako u Srbiji izgleda život samohrane majke i njene ćerke, koje se sasvim malo razlikuju od većine, ali se sa predrasudama bore i ne daju na sebe.

Svoju priču Zejna je počela osvrtom na sopstveno odrastanje u Loznici, pohađanje dve škole, suočavanje sa nerazumevanjem i kritikama sredine sa jedne, ali i velikom ljubavlju i podrškom sa druge strane. Ispričala nam je o prezaštićenosti koju je imala u svojoj porodici i stresu, koji je doneo spoljni svet, o svojoj ćerki Kjari koju, kaže, lakše odgaja sama nego što bi sa partnerom.

Zejna nam je otkrila tajnu njenih svakodnevnih postignuća, od brige o ćerkinoj školi, treninzima, kući, gostovanjima, takmičenjima, nastupima… A suština je, ističe, u volji, energiji i činjenici da je sama sa sobom dobro, a onda je dobra i za svoje dete i sve ostale, kojima je potrebna.

Ispričala nam je i kada je ćerku stavila ispred svojih želja, ali i objasnila zašto je ponekad ženi lakše da bude sama sa detetom, nego da joj „pomaže“ partner.

Zejna nam je otvoreno prenela i svoja neprijatna iskustva, i navela koliko je ljudima koji su drugačiji od većine, teže da se uklope u društvo.

Opisala nam je i kako izgleda Kjarin i njen savršen dan, ali i kad je doživela najveću neprijatnost zbog svoje boje kože.

Na kraju je zaključila da biti zadovoljan sobom, svojim izgledom, poslom, okruženjem, je najvažnije za jednu ženu, ako želi da bude i dobra majka. „Oni koji nisu dobri za sebe, nisu ni za druge“, pa se ona, pre svega zbog svoje Kjare, trudi da joj bude dobro i da ne razočara ni sebe, a ni nju.

Nova epizoda podkasta „Dobar loš zao“, prepuna žalbi Marka Vidojkovića zbog ljutine ajvara koji je jeo, te saveta iskusnog Nenada Kulačina o tome kako najefikasnije ajvarom zakrčitu karotide, je tu!

U prvom delu emisije, voditelji su se osvrnuli na tragičnu sudbinu ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog, pozdravili izbor dobitnika sretenjskih ordenja, a izrazili su nadu da je neuspela konstitutivna sednica Skupštine grada Beograda lagano zagrevanje pred nove beogradske izbore, koji će promeniti sve.

Na samom kraju ovog dela emisije imaćete priliku da vidite kako tačno Međunarodni PEN centar štiti naše voditelje. Gost u ovoj epizodi je košarkaški as, nekadašnja talija reprezentacije i član koalicije NADA, Vladimir Štimac! Novajlija u političkom životu Srbije imao je povlašćen tretman kod autora emisije, jer – ko ne gotivi Štimaru? Dečački iskren i pošten do ivice naivnosti, Štimac se trudio da balansira u političkom blatu, nudeći normalna rešenja za nenormalne okolnosti u kojima živimo, čime se pozicionirao kao pravo osveženje na našoj političkoj pozornici.

U Magarećem kutku, možete videti kako, u sklopu tradicije „spali lutku Pupovca“ mahniti dalmatinski primorci pale lutke Putina i našeg Guzonje, što su i voditelji i gost osudili, jer bi u slučaju bilo kakve druge reakcije verovatno bili optuženi za pokušaj atentata. DLZ, samo na našem portalu!